Постанак 29:1-35
29 Затим је Јаков кренуо даље и упутио се у земљу становника Истока.+
2 Тамо је у пољу угледао бунар поред ког су лежала три стада оваца, јер су се на том бунару појила стада.+ На отвору бунара био је један велики камен.+
3 Кад би се тамо окупила сва стада, пастири би одваљали камен с отвора бунара и напојили стада, а после би вратили камен на његово место, на отвор бунара.
4 Јаков их је упитао: „Одакле сте, браћо моја?“, а они су одговорили: „Из Харана.“+
5 Тада их упита: „Познајете ли Лавана,+ Нахоровог унука?“,+ а они одговорише: „Познајемо.“
6 Затим их упита: „Да ли је он добро?“+ Они рекоше: „Добро је. Ево долази његова кћи Рахела+ с овцама!“+
7 Тада он рече: „Али још је дан. Није још време да се скупљају стада. Напојте овце, а онда их пустите да пасу.“+
8 А они му на то рекоше: „Не можемо то да урадимо док се не скупе сва стада и не одваља камен с отвора бунара. Онда можемо напојити овце.“
9 Док је још с њима разговарао, дошла је Рахела+ са овцама свог оца, јер је била пастирица.+
10 Кад је Јаков видео Рахелу, кћер Лавана, брата своје мајке, и овце Лавана, брата своје мајке, одмах је пришао, одваљао камен с отвора бунара и напојио овце Лавана, брата своје мајке.+
11 Онда је Јаков пољубио+ Рахелу и гласно заплакао.+
12 Затим је Јаков рекао Рахели да је он рођак*+ њеног оца и да је Ребекин син. Она је отрчала и испричала то свом оцу.+
13 Чим је Лаван чуо вест о Јакову, сину своје сестре, потрчао му је у сусрет.+ Загрлио га је, пољубио и довео у своју кућу.+ Тада је Јаков испричао Лавану све што му се догодило.
14 Онда му је Лаван рекао: „Ти си заиста моја кост и моје месо.“+ Тако је Јаков остао код њега месец дана.
15 Након тога, Лаван је рекао Јакову: „Да ли ћеш ми зато што си мој рођак+ служити бадава?+ Реци ми, шта желиш да ти буде плата?“+
16 Лаван је имао две кћери. Старија се звала Лија,+ а млађа Рахела.
17 Али Лијине су очи биле без сјаја, док је Рахела+ била лепа стаса и лепа лица.+
18 Јаков је заволео Рахелу. Зато је рекао: „Служићу ти седам година за твоју млађу кћер Рахелу.“+
19 Лаван је на то рекао: „Боље да је дам теби него неком другом човеку.+ Остани код мене.“
20 Јаков је служио за Рахелу седам година,+ али то му се чинило као неколико дана, зато што ју је волео.+
21 Затим је Јаков рекао Лавану: „Дај ми моју жену, јер се завршило време мог служења, па да легнем с њом.“+
22 Тада је Лаван позвао све људе из оног места и приредио гозбу.+
23 Али те вечери узео је своју кћер Лију и увео је код Јакова који је легао с њом.
24 Лаван је своју слушкињу Зелфу+ дао својој кћери Лији да јој буде слушкиња.
25 Ујутру се видело да је то била Лија! Зато је рекао Лавану: „Шта си ми то учинио? Зар ти нисам служио за Рахелу? Зашто си ме преварио?“+
26 Лаван је одговорио: „Код нас није обичај да се млађа уда пре старије.
27 Прослави+ до краја ову седмицу са овом женом, па ћеш онда добити и другу жену за још седам година које ћеш ми служити.“+
28 Јаков је тако поступио и прославио до краја ту седмицу с том женом, а онда му је Лаван дао и своју кћер Рахелу за жену.
29 Лаван је своју слушкињу Валу+ дао својој кћери Рахели да јој буде слушкиња.
30 Затим је Јаков легао и с Рахелом коју је волео више него Лију,+ и служио је код Лавана још седам година.+
31 Кад је Јехова видео да Лија није вољена,* учинио ју је плодном,+ а Рахела је била нероткиња.+
32 Лија је затруднела, родила сина и дала му име Рувим,*+ рекавши: „Јехова је видео моју невољу,+ па ће ме сада мој муж заволети.“
33 Затим је опет затруднела, родила сина и рекла: „Јехова је чуо+ да нисам вољена, па ми је дао и овога.“ Зато му је дала име Симеон.*+
34 Опет је затруднела, родила сина и рекла: „Сад ће ми муж бити привржен, јер сам му родила три сина.“ Зато је он добио име Левије.*+
35 Још једном је затруднела, родила сина и рекла: „Овог пута хвалићу Јехову.“ Зато му је дала име Јуда.*+ После тога, неко време није рађала.
Фусноте
^ Дословно: „брат“.
^ Дословно: „да је Лија омрзнута“.
^ „Рувим“ значи „гледајте, син!“
^ „Симеон“ значи „чути“ (у смислу: послушати, услишити).
^ „Левије“ значи „привржен“.
^ „Јуда“ значи „хваљен; слављен“.
