Постанак 21:1-34
21 Јехова је обратио пажњу на Сару као што је и рекао, и Јехова је учинио Сари као што је казао.+
2 Сара је затруднела+ и Аврахаму родила сина у његовој старости у време за које му је Бог рекао.+
3 Тако је Аврахам свом сину који му се родио, кога му је родила Сара, дао име Исак.+
4 Када је његов син Исак имао осам дана Аврахам га је обрезао, као што му је Бог заповедио.+
5 Аврахам је имао сто година кад му се родио син Исак.
6 Тада је Сара рекла: „Бог ми је дао да се смејем, и свако ко чује за ово смејаће се са мном.“+
7 Затим је додала: „Ко би рекао да ће Сара Аврахаму дојити децу? А ипак сам Аврахаму родила сина у његовој старости.“
8 А дете је расло и престало да сиса.+ Аврахам је приредио велику гозбу оног дана кад је Исак престао да сиса.
9 А Сара је приметила како се син Египћанке Агаре,+ кога је она родила Аврахаму, руга Исаку.+
10 Зато је рекла Аврахаму: „Отерај ову робињу и њеног сина, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином Исаком!“+
11 Али Аврахаму се то није нимало допало јер се радило о његовом сину.+
12 Тада је Бог рекао Аврахаму: „Немој да се љутиш због онога што ти Сара говори о дечаку и о твојој робињи. Послушај њен глас, јер ће преко Исака доћи оно што ће се назвати твојим потомством.+
13 А и од сина робиње+ начинићу народ, јер је твој потомак.“+
14 Аврахам је устао рано ујутру, узео хлеб и мех воде и дао Агари+ ставивши јој на раме. Дао јој је и дете,+ па ју је отпустио. Она је отишла и лутала по пустињи Вирсавеји.+
15 Кад је на крају нестало воде+ у меху, спустила+ је дете под један грм.
16 Затим се удаљила колико се може стрелом добацити и села, па је рекла: „Да не гледам како дете умире.“+ Док је тако подаље седела, из свег гласа је заплакала.+
17 Тада је Бог чуо дечаков глас,+ и Божји анђео с неба зовну Агару и рече јој:+ „Шта ти је, Агара? Не бој се, јер је Бог чуо дечаков глас с места где се налази.
18 Устани, подигни дечака и чврсто га држи, јер ћу од њега начинити велик народ.“+
19 Тада јој је Бог отворио очи и она је угледала бунар с водом,+ па је отишла, напунила мех и дала дечаку да пије.
20 А Бог је био с дечаком,+ и он је растао, живео у пустињи и постао стрелац.+
21 Он се настанио у пустињи Фаран,+ а мајка му је довела жену из египатске земље.
22 У то време Авимелех, заједно са заповедником своје војске Фиколом, рече Аврахаму: „Бог је с тобом у свему што радиш.+
23 Зато ми се сада овде закуни Богом+ да нећеш преварити ни мене ни моје потомство ни моја будућа поколења,+ него да ћеш мени и земљи у којој си странац+ чинити добро* као што сам ја чинио теби.“+
24 Аврахам му одговори: „Заклињем се.“+
25 Кад је Аврахам оштро прекорио Авимелеха због бунара који су Авимелехове слуге на силу присвојиле,+
26 Авимелех му рече: „Не знам ко је то урадио, а ни ти ми о томе ништа ниси рекао, и тек сам данас за то чуо.“+
27 Тада је Аврахам узео оваца и говеда и дао их Авимелеху,+ и њих двојица су склопили савез.+
28 Кад је Аврахам одвојио седам женских јагањаца из стада,
29 Авимелех му рече: „Шта значе ових седам јагањаца које си одвојио?“
30 А он одговори: „Прими ових седам јагањаца из моје руке да ми то служи као сведочанство+ да сам ја ископао овај бунар.“
31 Зато је он то место назвао Вирсавеја,+ јер су се тамо обојица заклела.
32 Тако су они склопили савез+ у Вирсавеји. Затим су Авимелех и Фикол, заповедник његове војске, устали и вратили се у филистејску земљу.+
33 Затим је Аврахам засадио стабло тамариска у Вирсавеји и тамо је призвао име Јехове,+ вечног Бога.+
34 Аврахам је дуже време провео у филистејској земљи као странац.+
