Постанак 19:1-38
19 Увече су два анђела стигла у Содом, а Лот је седео на вратима Содома.+ Кад их је Лот угледао, устао је, изашао им у сусрет и поклонио се лицем до земље.+
2 Онда је рекао: „Молим вас, господари моји, свратите у кућу свог слуге да вам се оперу ноге и да преноћите,+ па онда пораните и пођите својим путем.“+ А они су рекли: „Не, преноћићемо на тргу.“+
3 Али он је много наваљивао на њих,+ тако да су свратили код њега и ушли у његову кућу. Онда им је приредио гозбу+ и испекао бесквасне хлебове+ па су јели.
4 Пре него што су они отишли на починак, гомила људи из Содома, цео народ, од дечака до старца,+ опколили су кућу.+
5 И звали су Лота и говорили му: „Где су људи који су вечерас дошли код тебе? Изведи их да легнемо с њима.“+
6 На крају је Лот изашао пред њих на улаз, али је за собом затворио врата.
7 Онда им је рекао: „Молим вас, браћо моја, не чините зло.+
8 Молим вас, саслушајте ме. Имам две кћери које још нису легле с мушкарцем.+ Ево, њих ћу вам извести па чините с њима шта хоћете.+ Само овим људима не чините ништа,+ јер су они дошли под сену мог крова.“+
9 А они су рекли: „Склони се одатле!“ Затим су рекли: „Овај придошлица је овде странац,+ а изиграва судију.+ Сада ћемо теби учинити горе него њима.“ И снажно су навалили на Лота,+ и скоро развалили врата.+
10 Тада су они људи испружили руке и увукли Лота у кућу и затворили врата.
11 А људе који су били пред кућним вратима ударили су слепилом,+ од најмањег до највећег,+ тако да су се узалуд мучили да нађу улаз.+
12 Тада су они људи рекли Лоту: „Имаш ли овде још некога? Изведи из овог места своје зетове, синове, кћери и све своје који су у граду!+
13 Јер ћемо уништити ово место, зато што се пред Јеховом против њих подигла велика вика,+ тако да нас је Јехова послао да уништимо овај град.“+
14 Зато је Лот отишао код својих зетова који су намеравали да се ожене његовим кћерима и рекао им: „Устаните! Идите из овог места, јер ће Јехова уништити овај град!“+ Али је његовим зетовима изгледало као да се он шали.+
15 Кад је сванула зора, анђели су почели да пожурују Лота: „Устани! Узми своју жену и своје две кћери које су овде,+ да не погинеш због кривице овог града!“+
16 Пошто је он одуговлачио,+ они људи су узели за руку њега, његову жену и његове две кћери, јер се Јехова смиловао на њега,+ па су га извели и оставили изван града.+
17 Чим су их извели изван града, један од оних људи рече: „Бежи да спасеш своју душу!+ Не осврћи се+ и не заустављај се у целој Јорданској долини!*+ Бежи у она брда да не погинеш!“+
18 Тада им Лот рече: „Јехова, молим те, немој тако!
19 Твој слуга је нашао наклоност у твојим очима+ и ти показујеш велику милост*+ како би ми сачувао душу.+ Али ја ипак не могу да побегнем у она брда, а да ме не стигне зло и да не погинем.+
20 Зато те сада молим, дај да побегнем у онај тамо град, доста је близу. Теби то не значи много.+ Могу ли тамо да побегнем? Теби то заиста не значи много. Тако ће ми душа остати жива.“+
21 Тада му он рече: „Ево, и у овоме ћу имати обзира према теби,+ и зато нећу затрти град о коме говориш.+
22 Пожури! Бежи у тај град, јер не могу ништа да учиним док не стигнеш тамо!“+ Зато је тај град назван Сигор.*+
23 Сунце се подигло над земљом кад је Лот стигао у Сигор.+
24 Тада је Јехова на Содом и Гомору пустио кишу од сумпора и ватре — од Јехове, с небеса.+
25 И тако је затро те градове, целу Јорданску долину, све становнике тих градова и све биљке на тој земљи.+
26 А Лотова жена, која је за њим ишла, обазрела се и постала стуб соли.+
27 Рано ујутру Аврахам је кренуо на место где је стајао пред Јеховом.+
28 Погледао је доле према Содому и Гомори и према целој земљи у Јорданској долини, и видео је како се густи дим диже са земље као густи дим из пећи у којој се пеку цигле.+
29 Кад је Бог уништавао градове у Јорданској долини, сетио се Аврахама тако што је спасао Лота од пропасти кад је затирао градове у којима је Лот живео.+
30 Касније је Лот отишао из Сигора и са своје две кћери настанио се у оним брдима,+ јер се плашио да живи у Сигору.+ Тако су он и његове две кћери живели у једној пећини.
31 Старија је рекла млађој: „Наш отац је стар, а у овој земљи нема мушкарца који би легао с нама, као што је то обичај по свој земљи.+
32 Дајмо нашем оцу да пије вино,+ па лезимо с њим да сачувамо потомство свог оца.“+
33 Тако су те вечери дале свом оцу да пије вино.+ Онда је старија ушла и легла са својим оцем, а он није знао ни кад је легла ни кад је устала.
34 Сутрадан је старија рекла млађој: „Синоћ сам ја легла с нашим оцем. И вечерас му дајмо да пије вино, па ти онда уђи и лези с њим, да сачувамо потомство свог оца.“
35 Тако су и те вечери дале свом оцу да пије вино. Онда је млађа отишла и легла с њим, а он није знао ни кад је легла ни кад је устала.
36 Обе Лотове кћери затруднеле су са својим оцем.+
37 Старија је родила сина и дала му име Моав.*+ Он је отац онима који се данас називају Моавцима.+
38 А и млађа је родила сина и дала му име Вен-Амије.* Он је отац онима који се данас називају Амоновим синовима.+
Фусноте
^ Изворна хебрејска реч (хесед) толико је богата значењем да у нашем језику не постоји једна реч којом би се у потпуности могао изразити њен смисао. У зависности од контекста може се превести изразима као што су „(верна) љубав, верност, оданост, доброта, милосрђе, милост, наклоност“, јер сви они улазе у спектар њеног значења.
^ „Сигор“ значи „маленкост; безначајност“ (алузија на израз: „Теби то не значи много“ из 20. стиха).
^ „Моав“ значи „од оца“.
^ „Вен-Амије“ значи „син мог народа“, то јест син мог рода.
