Поновљени закони 32:1-52

32  „Слушајте, небеса, шта ћу говорити,Нека земља чује речи уста мојих.+   Поука ће се моја као киша спустити,+Речи ће моје као роса падати,+Као ситна киша по трави,+Као велики пљусак по растињу,+   Јер ћу објавити име Јеховино.+Величајте Бога нашег!+   Он је Стена, дело је његово савршено,+Јер су сви путеви његови правда.+Он је веран Бог,+ нема у њему неправде,+Праведан је и истинит.+   Они су се искварили,+Нису његова деца, они су криви.+То је нараштај покварен и изопачен!+   Зар Јехови тако враћаш,+Народе безумни што мудрости немаш?+Зар он није Отац твој који те је створио,+Који те је начинио и утврдио?+   Сети се давних дана,+Размишљај о годинама прошлих нараштаја.Упитај оца свога и рећи ће ти,+Старце своје и казаће ти.+   Кад је Свевишњи дао наследство народима,+Кад је расејао синове Адамове,+Одредио је границе народима+Према броју синова Израелових.+   Јер је наследство Јеховино народ његов.+Јаков је део који је он наследио.+ 10  Нашао га је у пустој земљи,+У пустињи где ничега нема и где се завијање чује.+Штитио га је+ и бринуо се за њега,+Чувао га је као зеницу ока свога.+ 11  Као што орао подиже орлиће из гнезда,Па лебди над птићима својим,+Шири крила своја, узима ихИ на крилима их својим носи,+ 12  Тако је Јехова водио Јакова,+И с њим није било ниједног туђег бога.+ 13  Извео га је на узвишице земаљске,+Да једе плодове пољске.+Давао му је мед из стене да га сише,+И уље из стене тврде као кремен,+ 14  Маслац од крављег млека и овчије млеко+Уз овнујско сало,Најбоље овнове и јарце са Васана+Заједно с најбољом пшеницом.+И пио је вино, крв од грожђа.+ 15  Кад се Јешурун*+ угојио, почео је да се рита.+Угојио се, удебљао, претворио се у сало.+Напустио је Бога који га је начинио,+ Презрео је Стену+ спасења свога. 16  Туђим боговима+ изазивали су љубомору његову,+Вређали су га гадостима.+ 17  Жртве су приносили демонима, а не Богу,+Боговима које нису познавали,+Новим боговима који су се недавно појавили,+За које праочеви ваши нису знали. 18  Заборавио си Стену која те је родила,+Бацио си у заборав Бога, Онога ко те је родио у порођајним боловима.+ 19  Кад је Јехова то видео, презрео их је,+Јер су га наљутили синови његови и кћери његове. 20  Зато је рекао: ’Окренућу лице своје од њих,+Видећу какав ће им бити крај.Јер су нараштај изопачен,+Синови у којима нема верности.+ 21  Изазивали су моју љубомору оним што није бог,+Наљутили су ме ништавним идолима.+И ја ћу њихову љубомору изазивати оним што није народ,+Вређаћу их безумним народом.+ 22  Јер се гнев мој као ватра распламсао,+И гореће до гроба,* до најдубљег места,+Прождреће земљу и род њен,+Запалиће темеље гора.+ 23  Умножићу невоље њихове,+На њих ћу потрошити стреле своје.+ 24  Биће исцрпљени од глади,+ прождираће их јака грозница+И страшна пошаст.+На њих ћу послати звериње зубе,+С отровом гмизаваца који по праху гмижу.+ 25  Напољу ће им мач убијати децу,+А по кућама умираће од страха,+Младић и девојка,+Одојче и старац седе косе.+ 26  Требало је да кажем: „Расејаћу их,+Избрисаћу спомен на њих међу смртним људима“,+ 27  Али бојао сам се да ће се непријатељи ругати,+Да ће њихови противници то погрешно протумачити+И да ће рећи: „Наша је рука надмоћнија,+Није Јехова учинио све ово.“+ 28  Јер Израел је народ без разума,+Међу њима нема разборитости.+ 29  Да су барем мудри!+ Тада би добро размислили о овоме.+Схватили би шта их чека.+ 30  Како би један могао да гони хиљаду,И двојица да натерају у бег десет хиљада,+ Да их Стена њихова није продала,+Да их Јехова није предао? 31  (Јер њихова стена није као наша Стена.+Чак и наши непријатељи то признају.)+ 32  Јер лоза је њихова од содомске лозеИ с гоморских поља.*+ Грожђе је њихово отровно грожђе,Гроздови су њихови горки.+ 33  Вино је њихово отров великих змија,Страшан кобрин отров.+ 34  Није ли све то сачувано код мене,Запечаћено у ризницама мојим?+ 35  Моја је освета, и моја је одмазда.+Доћи ће време да им нога посрне,+Јер је близу дан пропасти њихове,+И брзо долази оно што ће их задесити.‘+ 36  Јер ће Јехова судити свом народу+И сажалиће се на слуге своје,+Кад види да је снага њихова нестала,И да је остао само човек беспомоћан и безвредан. 37  И рећи ће: ’Где су богови њихови,+Где је стена у којој су тражили заклон,+ 38  Богови који су јели сало жртава њихових+И пили вино леваница њихових?+Нека устану и нека вам помогну.+Нека вам буду заклон.+ 39  Видите сада да сам ја Бог+И да нема других богова осим мене.+Ја и смрт и живот дајем.+Тешку рану задајем,+ али ћу је и излечити,+И нико се из моје руке не може истргнути.+ 40  Јер заклињући се подижем руку своју према небесима+И кажем: „Тако ја био жив довека“,+ 41  Кад наоштрим свој блистави мач,+И узмем суд у руку своју,+Осветићу се противницима својим+И казнићу оне који ме силно мрзе.+ 42  Стреле ћу своје крвљу опити,+Крвљу побијених и заробљених.+Мач ће мој месо јести,Главе вођа непријатељских.‘+ 43  Веселите се, народи, с народом његовим,*+Јер ће он осветити крв слугу својих,+Осветиће се противницима својим+И извршиће очишћење за земљу народа свог.“ 44  Тако је Мојсије дошао и изрекао све речи ове песме да га народ чује.+ С њим је био и Осија,* Навинов син.+ 45  Кад је Мојсије изговорио све ове речи пред целим Израелом, 46  рекао им је: „Усадите у своје срце све речи којима вас данас опомињем,+ да бисте својим синовима могли да заповедите да савесно поступају по свим речима овог закона.+ 47  Јер за вас то нису празне речи,+ него вам оне значе живот,+ и поступајући по тим речима продужићете своје дане у земљи у коју идете преко Јордана да је заузмете.“+ 48  Тог истог дана Јехова је рекао Мојсију: 49  „Попни се на ову аваримску гору,+ на гору Навав,+ која је у моавској земљи и с које се види Јерихон, и погледај хананску земљу, коју дајем Израеловим синовима.+ 50  Ти ћеш умрети на гори на коју се попнеш и бићеш прибран свом народу,+ као што је твој брат Арон умро на гори Ор+ и био прибран свом народу, 51  јер ме нисте послушали+ пред Израеловим синовима код воде Мериве+ у Кадису, у пустињи Зин, и нисте признали моју светост међу Израеловим синовима.+ 52  Зато ћеш издалека видети ту земљу, али нећеш ући у земљу коју дајем Израеловим синовима.“+

Фусноте

 „Јешурун“, што значи „уздигнути, честити“, почасни је назив за Израел.
 Дословно: „шеола“.
 Или: „тераса; терасастих поља“.
 Или: „Веселите се, небеса, с њим и нека га обожавају сви анђели Божји. Веселите се, народи, с народом његовим и нека се сви синови Божји ојачају у њему“, према Септуагинти (LXX). Упореди са Јев 1:6.
 Првобитно име Исуса Навина.