Исус Навин 2:1-24
2 Тада је Исус, Навинов син, у тајности послао из Ситима+ двојицу ухода, рекавши им: „Идите, извидите земљу и Јерихон.“ Они су отишли и дошли до куће једне блуднице која се звала Рава+ и ту су остали неко време.
2 Али краљу Јерихона било је јављено: „Ево, неки људи од Израелових синова дошли су ноћас овамо да извиде земљу.“
3 Тада је краљ Јерихона послао људе код Раве и поручио јој: „Изведи људе који су дошли код тебе и ушли у твоју кућу, јер су они дошли да извиде сву ову земљу.“+
4 Жена је у међувремену сакрила она два човека. Затим је рекла: „Тачно је да су ти људи били код мене, али ја нисам знала одакле су.
5 Отишли су у сумрак кад се затварају градска врата.+ Не знам куда су пошли. Идите брзо за њима, јер их још можете стићи.“
6 Она их је пре тога одвела на кров+ и сакрила их испод стабљика лана које је разастрла по крову.
7 Људи су кренули у потеру за њима према прелазима преко Јордана.+ И чим је потера изашла, градска врата су се затворила.
8 Пре него што су уходе легле, она је отишла горе код њих на кров
9 и рекла им: „Знам да ће вам Јехова сигурно дати ову земљу,+ јер нас је због вас обузео страх+ и сви становници ове земље уплашили су се од вас.+
10 Чули смо како је Јехова пред вама исушио воде Црвеног мора кад сте излазили из Египта,+ и шта сте учинили двојици аморејских краљева који су били с оне стране Јордана, Сиону+ и Огу,+ које сте погубили.*+
11 Кад смо то чули, срце нам се почело топити од страха+ и клонули смо духом,+ јер је Јехова, ваш Бог, Бог горе на небесима и доле на земљи.+
12 Зато вас сада молим, закуните ми се Јеховом+ да ћете због милости* коју сам вам показала и ви показати милост према дому мог оца,+ и зато ми дајте неки поуздан знак.+
13 Оставите у животу мог оца+ и моју мајку, моју браћу и моје сестре и све њихове, и избавите наше душе од смрти.“+
14 На то су јој људи рекли: „Нека онда наше душе погину уместо вас!+ Ако никоме не кажете за овај наш договор, показаћемо ти милост* и нећемо те изневерити кад нам Јехова преда ову земљу.“+
15 Затим их је она помоћу конопца спустила кроз прозор, јер јој је дом био на градским зидинама, и она је живела на врху зидина.+
16 Још им је рекла: „Идите у брда да вас потера не нађе. Кријте се тамо три дана док се потера не врати, а онда идите својим путем.“
17 А људи су јој одговорили: „Ми нећемо бити криви за кршење заклетве којом си нас заклела.+
18 Ево, кад дођемо у ову земљу ти вежи ову узицу од скерлетног конца за прозор кроз који си нас спустила, а свог оца, своју мајку, своју браћу и цео дом свог оца позови код себе у кућу.+
19 Ко год изађе из твоје куће,+ његова крв пашће на његову главу, и ми нећемо бити криви. А ако неко дигне руку на оног ко остане с тобом у кући, његова крв пашће на наше главе.
20 Ако некоме кажеш за овај наш договор,+ тада ћемо бити ослобођени заклетве којом си нас заклела.“
21 Она на то рече: „Нека буде као што сте казали.“
Тада их је отпустила и они су отишли својим путем. После тога, привезала је скерлетну узицу за прозор.
22 Они су отишли и стигли у брда, где су остали три дана док се потера није вратила. Потера их је тражила по свим путевима, али их нигде није нашла.
23 Онда су се њих двојица вратили, прешли реку и дошли код Исуса, Навиновог сина, па су му испричали све што им се догодило.
24 Затим су рекли Исусу: „Сву ту земљу Јехова је предао нама у руке+ и сви њени становници уплашили су се од нас.“+
Фусноте
^ Или: „верну љубав“.
