Излазак 8:1-32
8 Тада Јехова рече Мојсију: „Иди к фараону и реци му: ’Овако каже Јехова: „Пусти мој народ да иде да ми служи.+
2 Ако и даље не будеш хтео да их пустиш, ево, на сву твоју земљу пустићу жабе.+
3 И Нил ће просто врвети од жаба које ће изаћи и ући у твоју кућу, у твоју спаваћу собу, на твоју постељу, у куће твојих слугу и твог народа, у твоје пећи и у твоје наћве.+
4 На тебе и на твој народ и на све твоје слуге доћи ће жабе.“‘“+
5 Затим Јехова рече Мојсију: „Реци Арону: ’Испружи руку са својим штапом+ изнад река, канала Нила и мочвара и учини да жабе изађу на египатску земљу.‘“
6 Тада је Арон испружио руку над египатским водама, и жабе су почеле да излазе и прекриле су египатску земљу.
7 Али свештеници који се баве магијом учинили су то исто својим тајним умећима. Учинили су да жабе изађу на египатску земљу.+
8 Тада је фараон позвао Мојсија и Арона и рекао им је: „Молите Јехову+ да уклони жабе од мене и од мог народа, па ћу пустити ваш народ да иде да принесе жртву Јехови.“+
9 А Мојсије на то рече фараону: „Теби препуштам част да ми кажеш када хоћеш да се молим за тебе, за твоје слуге и за твој народ да се уклоне жабе од тебе и од твојих кућа и да остану само у Нилу.“
10 Он одговори: „Сутра.“ А Мојсије рече: „Биће како си казао, да знаш да нико није као Јехова, наш Бог.+
11 Жабе ће отићи од тебе, од твојих кућа, од твојих слугу и од твог народа. Остаће само у Нилу.“+
12 Онда су Мојсије и Арон отишли од фараона, а Мојсије је завапио Јехови+ због жаба које је послао на фараона.
13 Јехова је учинио по Мојсијевој речи+ и жабе су угинуле по кућама, двориштима и пољима.
14 И они су их згртали на гомиле, тако да је земља почела да смрди.+
15 Кад је фараон видео да је наступило олакшање у земљи, срце му је отврдло+ и није их послушао, као што је Јехова и рекао.+
16 Тада Јехова рече Мојсију: „Реци Арону: ’Испружи свој штап+ и удари по праху на земљи, и нека се претвори у комарце по свој египатској земљи.‘“
17 Они су учинили тако. Арон је испружио руку са својим штапом и ударио по праху на земљи и комарци су дошли на људе и на животиње. Сав прах на земљи претворио се у комарце по свој египатској земљи.+
18 А свештеници који се баве магијом покушали су да својим тајним умећима+ направе комарце, али нису успели.+ И тако су комарци дошли на људе и на животиње.
19 Тада су свештеници који се баве магијом рекли фараону: „Ово је прст+ Божји!“+ Али фараоново срце је и даље било тврдокорно+ и није их послушао, као што је Јехова и рекао.
20 Затим Јехова рече Мојсију: „Устани рано ујутру и стани пред фараона.+ Ево, он ће изаћи на воду, а ти му реци: ’Овако каже Јехова: „Пусти мој народ да иде да ми служи.+
21 Ако не пустиш мој народ, ево, ја ћу пустити обаде на тебе, на твоје слуге, на твој народ и у твоје куће.+ Куће Египћана биће пуне обада, па и земља на којој су.
22 Али тог дана одвојићу земљу Гесем у којој живи мој народ, да тамо не буде ниједног обада,+ тако да знаш да сам ја, Јехова, усред ове земље.+
23 Направићу разлику између мог народа и твог народа.+ То ће се чудо догодити сутра.“‘“
24 И Јехова је учинио тако. Велики ројеви обада преплавили су фараонову кућу и куће његових слугу и сву египатску земљу.+ Обади су уништили земљу.+
25 На крају је фараон позвао Мојсија и Арона и рекао им: „Идите, принесите жртву свом Богу у овој земљи.“+
26 А Мојсије му рече: „Не можемо то да урадимо, јер бисмо Јехови, свом Богу, приносили жртве које су одвратне Египћанима.+ Кад бисмо пред очима Египћана приносили жртве које су њима одвратне, зар нас они не би каменовали?
27 Отићи ћемо три дана хода у пустињу и принећемо жртву Јехови, свом Богу, као што нам је и рекао.“+
28 А фараон рече: „Пустићу вас+ да идете у пустињу и да принесете жртву Јехови, свом Богу.+ Само не идите предалеко. И молите се за мене.“+
29 Тада Мојсије рече: „Ево, одлазим од тебе, и молићу се Јехови, и сутра ће обади отићи од фараона, од његових слугу и од његовог народа. Али нека фараон више не вара народ, не пуштајући га да иде да принесе жртве Јехови.“+
30 Мојсије је после тога отишао од фараона и помолио се Јехови.+
31 И Јехова је учинио по Мојсијевој речи,+ и обади су отишли од фараона, од његових слугу и од његовог народа.+ Није остао ниједан.
32 Али фараону је и овог пута срце отврдло и није пустио народ да иде.+
