Излазак 16:1-36
16 Касније су отишли из Елима+ и на крају је цео збор Израелових синова дошао у пустињу Син,+ која је између Елима и Синаја, петнаестог дана другог месеца након изласка из египатске земље.
2 Цео збор Израелових синова почео је да гунђа у пустињи против Мојсија и Арона.+
3 Израелови синови су им говорили: „Што нисмо помрли+ од Јеховине руке у египатској земљи док смо седели код лонаца с месом,+ док смо јели хлеб колико смо хтели, а ви сте нас довели у ову пустињу да цео овај збор поморите глађу.“+
4 Тада је Јехова рекао Мојсију: „Ево, учинићу да вам с небеса пада хлеб.+ Нека народ излази и нека свако себи скупи колико му треба за сваки дан,+ да их искушам и да видим хоће ли живети* по мом закону или неће.+
5 А шестог дана+ нека припреме оно што буду донели, и биће двапут више од оног што скупе сваки дан.“+
6 Тако су Мојсије и Арон рекли свим Израеловим синовима: „Вечерас ћете спознати да је Јехова тај који вас је извео из египатске земље.+
7 А ујутру ћете видети Јеховину славу,+ јер је Јехова чуо како гунђате против њега. Шта смо ми да гунђате против нас?“
8 Мојсије још рече: „Вечерас ће вам Јехова дати меса да једете, а ујутру хлеба док се не наситите, јер је Јехова чуо како гунђате против њега. А шта смо ми? Не гунђате ви против нас, већ против Јехове.“+
9 Мојсије затим рече Арону: „Реци целом збору Израелових синова: ’Приступите пред Јехову, јер је чуо ваше гунђање.‘“+
10 Кад је Арон то рекао целом збору Израелових синова, они су се окренули лицем према пустињи, и гле, Јеховина слава појавила се у облаку.+
11 Јехова рече Мојсију:
12 „Чуо сам гунђање Израелових синова.+ Овако им реци: ’У сутон* ћете јести меса и ујутру ћете се наситити хлеба.+ И знаћете да сам ја Јехова, ваш Бог.‘“+
13 Тако су увече долетеле препелице+ и прекриле логор, а ујутру је свуда око логора била роса.+
14 Кад је роса нестала, по пустињи је лежало нешто фино попут пахуљица,+ фино као иње+ по земљи.
15 Кад су Израелови синови то видели, питали су један другог: „Шта је ово?“ Јер нису знали шта је. А Мојсије им је рекао: „То је хлеб који вам Јехова даје за храну.+
16 Ово је заповест коју вам даје Јехова: ’Накупите тога колико коме треба за јело. Узмите омер*+ по особи, сваки према броју душа које има у свом шатору.‘“
17 Израелови синови су урадили тако. Неки су накупили много, а неки мало.
18 Кад су то измерили на омер, онај ко је накупио много није имао превише, а онај ко је накупио мало није имао премало.+ Свако је накупио колико му је требало за јело.
19 Тада им је Мојсије рекао: „Нико да не оставља ништа од тога до јутра.“+
20 Али они нису послушали Мојсија. Неки су оставили нешто од тога до јутра, и то се уцрвало и усмрдело.+ Зато се Мојсије разгневио на њих.+
21 Тако су то сакупљали сваког јутра,+ колико је коме требало за јело. Кад би сунце огрејало, то би се растопило.
22 А шестог дана накупили су двапут више хлеба,+ два омера по особи. Сви поглавари збора дошли су и јавили то Мојсију.
23 Тада им је он рекао: „Овако је казао Јехова. Сутра ће бити сабатни празник, свети сабат* посвећен Јехови.+ Шта желите да печете, испеците и шта желите да скувате, скувајте,+ а сав вишак оставите код себе и чувајте за ујутру.“
24 Тако су то оставили за ујутру, као што је Мојсије заповедио. И није се усмрдело нити су се у томе појавили црви.+
25 Тада је Мојсије рекао: „Једите то данас, јер је данас сабат посвећен Јехови.+ Данас тога нећете наћи у пољу.
26 Шест дана ћете то скупљати, а седми дан је сабат.+ Тада тога неће бити.“
27 Али седмог дана неки из народа изашли су да купе, али ништа нису нашли.
28 Зато је Јехова рекао Мојсију: „Докле ћете одбијати да се држите мојих заповести и мојих закона?+
29 Не заборавите да вам је Јехова дао сабат.+ Зато вам шестог дана даје хлеба за два дана. Нека свако остане на свом месту.+ Седмог дана нико да не одлази са свог места.“
30 И народ је држао сабат седмог дана.+
31 Израелов дом је ту храну назвао „мана“.* Она је била бела као семе коријандера, а имала је укус колача од меда.+
32 Тада је Мојсије рекао: „Ово је заповест коју је дао Јехова: ’Узми омер тога као нешто што треба да се чува из нараштаја у нараштај,+ да ваши потомци виде хлеб којим сам вас хранио у пустињи кад сам вас извео из египатске земље.‘“+
33 Тако Мојсије рече Арону: „Узми крчаг, стави у њега омер мане и остави га пред Јеховом као нешто што треба да се чува из нараштаја у нараштај.“+
34 Као што је Јехова заповедио Мојсију, Арон је то ставио пред Сведочанство*+ као нешто што треба да се чува.
35 Израелови синови јели су ману четрдесет година,+ све док нису дошли у насељену земљу.+ Ману су јели док нису дошли на границу хананске земље.+
36 Омер је десетина ефе.*
Фусноте
^ Дословно: „ходити“.
^ Отприлике 2,2 литре. Види додатак 13.
^ „Сабат“, на хебрејском „шабат“, значи „починак, одмор, мировање“. Сабат почиње након заласка сунца у петак и траје до заласка сунца у суботу. Према јеврејском календару сабат, то јест субота, био је седми дан у недељи.
^ „Мана“, вероватно од хебрејског израза ман ху, што значи „Шта је ово?“ Види 15. стих.
^ Израз се, по свему судећи, односи на ковчег у коме су се чували важни записи.
^ Ефа износи 22 литре. Види додатак 13.
