Излазак 1:1-22

1  Ово су имена* Израелових синова који су дошли у Египат с Јаковом, сваки са својим домом:+  Рувим,+ Симеон,+ Левије+ и Јуда,+  Исахар,+ Завулон+ и Венијамин,+  Дан+ и Нефталим,+ Гад+ и Асир.+  Свих душа које су потекле од Јакова*+ било је седамдесет,* а Јосиф је већ био у Египту.+  На крају је Јосиф умро,+ а и сва његова браћа и сав онај нараштај.  А Израелови синови су се рађали и постали многобројни, намножили су се и веома ојачали, тако да су напунили земљу.+  С временом је над Египтом завладао нови краљ који није познавао Јосифа.+  Он је рекао свом народу: „Гле! Народ Израелових синова бројнији је и моћнији од нас.+ 10  Хајде да поступимо мудро с њима+ да се не би намножили, јер ако дође до рата, они ће се прикључити онима који нас мрзе и бориће се против нас па ће отићи из земље.“ 11  И поставили су над њима надзорнике да их тлаче и да их терају да тешко раде.+ Тако су они фараону градили градове Питом и Рамесу да му служе као складишта.+ 12  Али што су их више тлачили, то су се они више множили и ширили, тако да су Египћани имали велики страх од Израелових синова.+ 13  Зато су Египћани мучили Израелове синове присиљавајући их да им буду робови.+ 14  Загорчавали су им живот тешким ропством: прављењем малтера од глине+ и цигала,* ропским пословима у пољу+ и другим пословима којима су их мучили као робове.+ 15  Касније се египатски краљ обратио јеврејским бабицама,+ од којих се једна звала Сефора, а друга Фува, 16  и заповедио им: „Кад помажете Јеврејкама да се породе, па при порођају* видите да је дете мушко, ви га убијте. Али ако је женско, оставите га да живи.“ 17  Али бабице су се бојале истинитог Бога+ и нису чиниле како им је заповедио египатски краљ,+ него су и мушку децу остављале да живе.+ 18  После неког времена египатски краљ је позвао бабице и рекао им: „Зашто то радите и мушку децу остављате да живе?“+ 19  На то су бабице рекле фараону: „Јеврејке нису као Египћанке. Оне су јаке, па роде пре него што им бабица дође.“ 20  Зато је Бог чинио добро бабицама.+ И народ је био све бројнији и постао је врло моћан. 21  А пошто су се бабице бојале истинитог Бога, он им је подарио породице.+ 22  На крају је фараон заповедио целом свом народу: „Сваког сина који се роди баците у Нил, а сваку кћер оставите да живи.“+

Фусноте

 „Ово су имена“ — хебрејски: Ве еле шемот. Друга књига Библије на хебрејском се назива по овим уводним речима, понекад скраћено Шемот. Име „Излазак“ потиче из Септуагинте и Вулгате.
 Дословно: „изашле из Јаковљевих бедара“.
 Или: „седамдесет пет“, према Септуагинти. Види фусноте за Пст 46:20, 27.
 Радило се о циглама сушеним на сунцу.
 Или: „док су на порођајној столици“. Израз „порођајна столица“ вероватно се односи на два камена или цигле на којима је породиља седела или чучала приликом порођаја.