Бројеви 11:1-35
11 Народ је почео да се жали пред Јеховом како му је тешко.+ Кад је Јехова то чуо, жестоко се разгневио. Јеховин огањ плануо је на њих и прогутао неке на крају логора.+
2 Кад је народ завапио Мојсију, он се усрдно помолио Јехови+ и огањ се угасио.
3 То место је названо Тавера,*+ јер је тамо на њих плануо Јеховин огањ.
4 Многи други људи+ који су били међу Израелцима себично су почели да жуде за храном,+ тако да су и Израелови синови опет почели да плачу и да говоре: „Ко ће нам дати меса да једемо?+
5 Добро се сећамо риба које смо забадава јели у Египту+ и краставаца, лубеница, празилука, црног и белог лука.
6 А сада нам је душа усахнула. Наше очи не виде ништа осим мане.“+
7 Мана+ је била попут семена коријандера,+ а личила је на смолу од бдела.+
8 Народ је ишао около, скупљао је+ и млео на ручним млиновима или туцао у авану, кувао у лонцу+ или од ње правио погаче. Укус јој је био као укус слатког колача припремљеног с уљем.+
9 Кад би ноћу падала роса по логору, падала би и мана.+
10 Мојсије је чуо како народ плаче, сваки у својој породици на улазу у свој шатор. И Јехова се жестоко разгневио,+ а и у Мојсијевим очима је све то било зло.+
11 Тада је Мојсије рекао Јехови: „Зашто си учинио зло свом слузи? Зашто нисам нашао милост у твојим очима, него си на мене ставио терет целог овог народа?+
12 Јесам ли ја зачео цео овај народ? Јесам ли их ја родио, па да ми кажеш: ’Носи их у својим недрима,+ као што хранитељ носи одојче‘,+ у земљу коју си под заклетвом обећао њиховим праочевима?+
13 Одакле ми месо да га дам целом овом народу? Јер плачу преда мном, говорећи: ’Дај нам меса да једемо!‘
14 Не могу ја сам да носим цео овај народ, јер је претежак за мене.+
15 Ако ћеш тако поступати са мном, молим те, боље ме убиј+ ако сам нашао милост у твојим очима, да не гледам своју невољу.“
16 А Јехова је рекао Мојсију: „Скупи ми седамдесет људи од Израелових старешина,+ за које знаш да су старешине народа и његови управитељи.+ Доведи их до шатора састанка, и нека тамо стану с тобом.
17 Ја ћу сићи+ и тамо ћу ти говорити.+ Узећу од духа+ који је на теби и ставићу га на њих, и они ће ти помагати да носиш терет народа, да га не носиш сам.+
18 А народу реци: ’Посветите се за сутра,+ јер ћете јести меса, зато што сте плакали пред Јеховом,+ говорећи: „Ко ће нам дати меса да једемо, јер нам је било добро у Египту?“+ Јехова ће вам дати меса и јешћете га.+
19 Нећете га јести један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни двадесет дана,
20 него целих месец дана, док вам не изађе на нос и не огади вам се,+ јер сте одбацили Јехову, који је међу вама, и плакали сте пред њим, говорећи: „Зашто смо изашли из Египта?“‘“+
21 Тада је Мојсије рекао: „У народу међу којим се налазим има шестсто хиљада+ пешака, а ти кажеш: ’Месо ћу им дати и јешће га месец дана‘!
22 Да ли ће им се поклати овце и говеда да им буде доста?+ Или ће им се похватати све рибе из мора да им буде доста?“
23 На то је Јехова рекао Мојсију: „Зар је Јеховина рука кратка?+ Сада ћеш видети да ли ће се догодити оно што сам рекао или неће.“+
24 После тога Мојсије је изашао и рекао народу Јеховине речи. Онда је скупио седамдесет људи од старешина народа и поставио их око шатора.+
25 Тада је Јехова сишао у облаку+ и говорио с њим,+ па је узео од духа+ који је био на њему и ставио га на сваког од седамдесеторице старешина. И чим је дух сишао на њих, они су почели да се понашају необично — као пророци кад падну у пророчки занос. Али то се више никад није поновило.+
26 А два човека су остала у логору. Један се звао Елдад, а други Модад. И дух је сишао на њих, јер су и они били међу пописанима, али нису дошли до шатора, него су се у логору почели понашати необично — као пророци кад падну у пророчки занос.
27 Један младић је отрчао и јавио то Мојсију: „Елдад и Модад се у логору понашају као пророци!“
28 Тада је Исус, Навинов син, Мојсијев слуга+ од своје младости, рекао: „Мојсије, мој господару, забрани им!“+
29 А Мојсије му је рекао: „Јеси ли ти љубоморан ради мене? Немој да будеш љубоморан. Ја бих волео да сви међу Јеховиним народом буду пророци, јер би тада Јехова ставио свој дух на њих!“+
30 После се Мојсије вратио у логор заједно с Израеловим старешинама.
31 И Јехова је подигао ветар+ који је донео препелице од мора+ и разасуо их по логору, на дан хода с једне стране и на дан хода с друге стране, око целог логора, на око два лакта* изнад земље.
32 Народ је устао и целог тог дана и целе ноћи и целог другог дана скупљао је препелице. Онај ко је накупио најмање, накупио је десет гомера.*+ И распрострли су их око целог логора.
33 Месо им је још било међу зубима,+ нису га ни сажвакали, кад се Јехова жестоко разгневио+ на народ. Јехова је ударио народ веома великим помором.+
34 То место је названо Киврот-Атава,*+ јер су ту сахранили народ који је себично жудео за храном.+
35 Из Киврот-Атаве народ је кренуо према Асироту, где су се зауставили.+
Фусноте
^ „Тавера“ значи „изгарање; пожар; пламен“.
^ Лакат износи 44,5 центиметара. Види додатак 13.
^ Гомер износи 220 литара. Види додатак 13.
^ „Киврот-Атава“ значи „гробови пожуде“.
