Јов 4:1-21

4  Тада Елифас+ Теманац рече:   „Ако неко покуша да ти каже неку реч, да ли ће ти то бити заморно?Али ко може задржати речи?   Ето, ти си учио многе,+И руке слабе јачао си.+   Кад би неко посрнуо, речи би га твоје подигле,+И колена клецава ти би учврстио.+   Али сад је тебе то снашло, и ти си клонуо,Тебе се то дотакло, и смео си се.   Зар није твоја богобојазност разлог твог поуздања?Зар твоја нада не лежи у беспрекорности+ твојих путева?   Сети се, молим те: Да ли је икада невин погинуо?Где су то изгинули честити?+   Колико сам видео, они који зло смишљајуИ који невољу сеју, сами ће то и пожњети.+   Од даха Божјег гину,Од провале* гнева његовог нестаје их. 10  Рика се лавља чује и глас младог лава,Али се ломе зуби младим лавовима. 11  Лав умире кад нема плена,И разилазе се лавићи. 12  А мени је реч потајно дошла,И ухо је моје чуло шапат њен,+ 13  У мислима тескобним у визијама ноћним,Када дубок сан пада на људе. 14  Страх и дрхтање обузели су ме,Све кости моје страхом су се испуниле. 15  И неки дух је прошао преко лица мога,Накострешиле су се длаке на телу моме. 16  Стао је,Али нисам препознао лице његово.Неки лик је био пред очима мојим.Била је тишина, и тада сам чуо глас: 17  ’Може ли смртни човек бити праведнији од Бога?Може ли човек бити чистији од свог Творца?‘ 18  Гле, слугама својим он не верује,И гласнике* своје за грех оптужује, 19  А како ли тек гледа на оне који живе у кућама од глине,Којима је темељ у праху!+Они се могу здробити брже од мољца. 20  Од јутра до вечери претворе се у прах,И нико не узима к срцу што их заувек нестаје. 21  Зар није извучено уже њиховог шатора?Умиру јер мудрости немају.

Фусноте

 Дословно: „духа“.
Или: „анђеле“.