Јов 23:1-17

23  Тада Јов рече:   „Бунтован сам данас у забринутости својој,+Тешка је рука моја од уздисања мога.   О, кад бих знао где да га нађем!+Отишао бих право до места његовог.+   Пред њим бих образложио свој случај,И уста би ми била пуна доказа.   Желео бих да знам речи којима би ми одговорио,Размишљао бих о ономе што би ми рекао.+   Да ли би се он у великој моћи својој препирао са мном?Не, него би ме саслушао.+   Тамо би честит човек решио ствари с њим,И судија би ме мој заувек ослободио.   Гле, ако пођем на исток, њега нема;Ако пођем назад, не налазим га.+   Кад пођем на лево, тамо где ради, не видим га;Ако се он окрене десно, не видим га. 10  Али, он добро зна пут којим идем.+Кад ме искуша, као злато ћу изаћи.+ 11  Стопама његовим крочи нога моја,Пута се његовог држим, и не скрећем с њега.+ 12  Од заповести усана његових не одступам.+Чувао сам речи уста његових+ и више него што ми је одређено. 13  Једну мисао он има, и ко му се супротставити може?+Шта душа његова жели, то ће и учинити.+ 14  Извршиће све што ми је одредио,+И још много тога сличног има код њега. 15  Зато због њега немир осећам,Размишљам о њему и бојим га се.+ 16  Бог је учинио плашљивим срце моје,+Узнемирио ме Свемоћни.+ 17  Јер нисам ућуткан због таме,Нити зато што је мрак прекрио лице моје.

Фусноте