Јеремија 6:1-30
6 Склоните се, Венијаминови синови, бежите из Јерусалима. У Текоји+ затрубите у рог.+ Над Вет-Акеремом+ дајте знак ватром, јер се са севера над нас надвија невоља, велика пропаст.+
2 Кћи сионска налик је лепој и размаженој жени.+
3 К њој иду пастири са својим стадима. Свуда око ње разапели су своје шаторе+ и сваки од њих је пасао стада на свом делу.+
4 Објавили су јој рат* и рекли су:+ „Устаните! Кренимо у подне!“+
„Тешко нама, јер се дан примиче крају и вечерње сенке се продужују!“
5 „Устаните! Кренимо ноћу и уништимо њене утврђене дворе!“+
6 Јер овако каже Јехова над војскама: „Посеците стабла+ и подигните око Јерусалима опсадни насип.+ То је град који треба позвати на одговорност.+ У њему је само тлачење.+
7 Као што у бунару* увек има хладне воде, тако и у њему увек има зла. Насиље и пустошење чује се у њему,+ болест и пошаст стално су пред мојим лицем.
8 Поправи се,+ Јерусалиме, да се моја душа с гађењем не окрене од тебе+ и да те не претворим у пустош, у ненасељену земљу.“+
9 Овако каже Јехова над војскама: „Израелов остатак биће пабирчен као виноград.+ Пружај своју руку као што је онај који бере грожђе пружа ка изданцима лозе.“
10 „Коме да говорим и кога да опоменем, па да ме саслуша? Гле, ухо им је необрезано, па не могу чути.+ Ругају се Јеховиној речи,+ његова реч им није мила.+
11 А у мени гнев Јеховин пламти, не могу више да се устежем.“+
„Излиј га на децу по улицама+ и на окупљене младиће. Јер ће се и на њих излити гнев, на мушкарца и жену његову, на човека у поодмаклим годинама и старца.+
12 Њихове куће припашће другима, а исто тако и њиве и жене њихове.+ Ја ћу подићи руку на становнике ове земље“, говори Јехова.+
13 „Јер од најмањег до највећег, сви згрћу себи неправедни добитак.+ Од пророка до свештеника, сви су варалице.+
14 Они површно лече рану мог народа,+ говорећи: ’Мир је! Мир је!‘, а мира нема.+
15 Да ли се стиде због гадости које су чинили?+ Нимало се не стиде, нити за стид знају.+ Зато ће пасти с онима који падају,+ посрнуће кад их позовем на одговорност“, каже Јехова.
16 Овако каже Јехова: „Станите на путеве и гледајте. Питајте за старе путеве, питајте где је прави пут,+ и идите њим,+ па ћете наћи мир својим душама.“+ Али они говоре: „Нећемо да идемо.“+
17 „Поставио сам вам стражаре,+ рекавши: ’Пазите на звук рога!‘“+ Али они говоре: „Нећемо пазити.“+
18 „Зато, чујте, народи! Сазнајте, окупљена мноштва, шта ће им се десити.
19 Слушај, земљо! Доводим невољу на овај народ+ као плод њихових мисли,+ јер нису пазили на моје речи и мој су закон одбацили.“+
20 „Шта ће ми тај тамјан који доносите из Саве+ и мирисна трска из далеке земље? Ваше жртве паљенице нису ми миле,+ ваше жртве нису ми угодне.“+
21 Зато овако каже Јехова: „Ево, постављам пред овај народ камен спотицања+ о који ће се спотаћи очеви и синови заједно. Изгинуће и сусед и његов пријатељ.“+
22 Овако каже Јехова: „Ево, долази народ из северне земље, устаје велик народ с крајева земље.+
23 Лук и копље носе,+ окрутни су и немилосрдни, глас им хучи као море,+ на коњима јашу,+ као ратници сврстани су у бојне редове против тебе, кћери сионска.“+
24 Чули смо глас о њима. Руке су нам клонуле.+ Тескоба нас је обузела, болови као жену која се порађа.+
25 Не излази у поље и не иди путем, јер непријатељски мач прети, страх је посвуда.+
26 Кћери мог народа, опаши кострет+ и у пепелу се ваљај.+ Тугуј као за сином јединцем, горко наричи,+ јер ће изненада на нас доћи пустошник.+
27 „Поставио сам те да мој народ испитујеш као што се метал испитује, да га пажљиво истражујеш. Посматраћеш и испитиваћеш њихов пут.+
28 Сви су они крајње тврдоглави,+ иду около и клевећу,+ бакар су и гвожђе. Сви су покварени.+
29 Мехови+ су изгорели, а из ватре само олово излази.+ Узалуд се ливац труди да прочисти, зли се не могу одвојити.+
30 Они ће се звати ’одбачено сребро‘,+ јер их је Јехова одбацио.“+
