Јеремија 12:1-17
12 Праведан си,+ Јехова, кад теби износим своје тужбе, кад говорим с тобом о твојим судовима. Зашто је пут зликоваца успешан,+ зашто све варалице имају мир?
2 Ти си их засадио, и они су се укоренили, расту и доносе род. Ти си близу њихових уста, али си далеко од њихових бубрега.*+
3 Јехова, ти ме добро познајеш+ и ти ме видиш. Ти си испитао моје срце и оно је уз тебе.+ Издвој их као овце за клање,+ одвој их за дан покоља.
4 Докле ће земља венути+ и све пољско биље сахнути?+ Због злоће њених становника нестаје стоке и птица,+ јер говоре: „Он не види нашу будућност.“
5 Ако с пешацима трчиш, па се умориш, како ћеш се с коњима тркати?+ Осећаш ли се сигурно у мирној земљи?+ Како ћеш се онда упутити кроз поносне честаре дуж Јордана?+
6 Јер су те чак и твоја браћа и дом твог оца изневерили.+ Чак и они вичу за тобом на сав глас. Не веруј им само зато што ти лепо говоре.+
7 „Оставио сам свој дом.+ Напустио сам наследство своје,+ ону коју воли душа моја, и предао је у руке њеним непријатељима.+
8 Она која је наследство моје постала ми је као лав у шуми. Риче на мене, и зато сам је замрзео.+
9 Моје наследство+ постало ми је као шарена птица грабљивица. Друге птице грабљивице посвуда су око ње.+ Дођите, окупите се, све пољске звери, доведите и друге да једу.+
10 Многи пастири+ су уништили мој виноград,+ изгазили су моје наследство.+ Моје драгоцено+ наследство претворили су у пустињу, у голу пустош.
11 Претворили су га у голу пустош,+ усахнуло је, опустошено лежи преда мном.+ Сва је земља у пустош претворена, јер нико не узима к срцу то што се догађа.+
12 По свим утабаним стазама кроз пустињу дошли су пустошници. Јер Јеховин мач прождире од једног краја земље до другог.+ Нема мира ниједном створењу.*
13 Сеју пшеницу, а жању трње.+ Изнемогли су од рада, а неће имати користи.+ Постидеће се свог приноса због Јеховиног жестоког гнева.“
14 Овако каже Јехова за све своје зле суседе,+ који дирају наследство које је он дао свом народу, Израелу:+ „Ишчупаћу их из њихове земље,+ а Јудин дом ишчупаћу из њихове средине.+
15 Кад их ишчупам, опет ћу им се смиловати+ и довешћу их назад, свакога на његово наследство и свакога на његову земљу.“+
16 „Ако добро науче путеве мог народа, да се заклињу мојим именом:+ ’Тако жив био Јехова!‘ — као што су мој народ учили да се заклиње Валом+ — тада ће се утврдити усред мог народа.+
17 Ако не послушају, ишчупаћу тај народ, ишчупаћу га и затрћу га“,+ говори Јехова.
