Пређи на садржај

Пређи на садржај

 1. ДЕО

Створитељ дарује човеку рајски дом

Створитељ дарује човеку рајски дом

Бог ствара свемир и живот на нашој планети, ствара савршеног мушкарца и жену, даје им диван врт у којем ће живети, као и неке заповести којих треба да се држе

КАЖЕ се да су то најпознатије уводне речи које су икада написане. „У почетку створи Бог небеса и земљу“ (Постанак 1:1). Том једноставном а ипак величанственом реченицом, Свето писмо нас упознаје с најважнијом личношћу о којој говори — са свемоћним Богом, Јеховом. Први стих у Светом писму открива да је Бог Створитељ огромног свемира и планете на којој живимо. Наредни стихови објашњавају да је Бог током низа дугих периода, симболично названих данима, припремао наш земаљски дом за живот, стварајући задивљујућ биљни и животињски свет.

Човек је био круна Божјег стваралаштва на Земљи. Створен је по Божјој слици, што значи да је способан да одражава Јеховине особине, као што су љубав и мудрост. Бог је створио човека од земаљског праха. Дао му је име Адам и сместио га у рај — еденски врт. Сам Бог је засадио тај врт, у ком је било пуно предивног, родног дрвећа.

Бог је видео да није добро да човек буде сам. Зато је узео једно Адамово ребро и начинио жену коју му је дао за супругу. Она је касније добила име Ева. Адам је био толико усхићен да је поетски рекао: „Ево напокон кости од мојих костију и меса од мог меса.“ Бог је рекао: „Зато ће човек оставити свог оца и своју мајку и прионуће уз своју жену и они ће постати једно тело“ (Постанак 2:22-24; 3:20).

Бог је Адаму и Еви дао две заповести. Као прво, рекао им је да обрађују свој земаљски дом, да се брину о њему и да га напуне својим потомством. Као друго, рекао им је да у целом том огромном врту постоји само једно дрво чији плод не смеју јести, а то је ’дрво спознања добра и зла‘ (Постанак 2:17). Уколико не би били послушни, умрли би. Овим заповестима Бог је мушкарцу и жени пружио прилику да покажу да га прихватају као Владара. Својом послушношћу би такође показали да га воле и да су му захвални. Нису имали ниједан разлог да одбаце тако доброг владара. Ти савршени људи нису имали никакве недостатке. Свето писмо нам каже: „Бог је погледао све што је начинио и било је веома добро“ (Постанак 1:31).

(На темељу Постанка, 1. и 2. поглавља.)