Пређи на садржај

Пређи на садржај

 24. ДЕО

Павле пише скупштинама

Павле пише скупштинама

Павлове посланице јачају прве хришћане

НОВООСНОВАНА хришћанска скупштина имаће важну улогу у остварењу Јеховине намере. Али хришћани у првом веку су врло брзо постали мета напада. Да ли ће остати верни Богу док се суочавају с противљењем изван скупштине и с још подмуклијим опасностима унутар ње? У делу Светог писма који је писан на грчком језику налази се 21 посланица која пружа неопходне савете и охрабрења.

Четрнаест посланица, од посланице Римљанима до посланице Јеврејима, написао је апостол Павле. Назване су по онима којима су биле упућене, било да су у питању скупштине или неки њени чланови. Погледајмо неке теме о којима се у њима говори.

Савети који се тичу морала и понашања. Они који чине блуд, прељубу и друге велике грехе „неће наследити Божје краљевство“ (Галатима 5:19-21; 1. Коринћанима 6:9-11). Праве Божје слуге морају бити уједињене без обзира на то из ког народа потичу (Римљанима 2:11; Ефешанима 4:1-6). Радо треба да помажу суверницима којима је то потребно (2. Коринћанима 9:7). „Непрестано се молите“, рекао је Павле. Штавише, у молитви Јехови треба да изразимо своја најдубља осећања (1. Солуњанима 5:17; 2. Солуњанима 3:1; Филипљанима 4:6, 7). Да би нас Бог услишио, морамо му се молити с вером (Јеврејима 11:6).

Како породица може бити срећна? Муж треба да воли жену као своје тело. Жена треба да дубоко поштује мужа. Деца треба да слушају родитеље јер је то угодно Богу. Родитељи с љубављу треба да поучавају и васпитавају децу, водећи се при том начелима из Божје Речи (Ефешанима 5:22–6:4; Колошанима 3:18-21).

Откривање Божје намере. Мојсијев закон је на многе начине Израелцима служио као заштита и водич док не дође Христ (Галатима 3:24). Међутим, хришћани не морају да се држе тог Закона да би угодили Богу. У посланици Јеврејима, то јест хришћанима јеврејског порекла, Павле објашњава која је била сврха Закона и која је била Христова улога у остварењу Божје намере. Он је објаснио да су различити аспекти закона имали пророчанско значење. На пример, приношење животињских  жртава је предочавало Исусову смрт која ће омогућити право опроштење греха (Јеврејима 10:1-4). Бог је Исусовом смрћу поништио савез Закона јер он више није био потребан (Колошанима 2:13-17; Јеврејима 8:13).

Упутства о организовању скупштине. Мушкарци који су спремни да прихвате одговорности у скупштини морају се држати високих моралних мерила и морају испунити услове који су изложени у Светом писму (1. Тимотеју 3:1-10, 12, 13; Титу 1:5-9). Божје слуге треба да се редовно састају са суверницима да би се међусобно храбрили (Јеврејима 10:24, 25). Састанци треба да буду охрабрујући и поучни (1. Коринћанима 14:26, 31).

У време када је писао другу посланицу Тимотеју, Павле је поново био у Риму. Био је затворен и очекивао је пресуду. Посећивала га је само неколицина браће која су била довољно храбра да се изложе таквом ризику. Знао је да му није остало још много времена. „Добро сам се борио“, рекао је. „Трку сам до краја истрчао, веру сам сачувао“ (2. Тимотеју 4:7). Вероватно је убрзо након тога био погубљен. Али његове посланице све до дан-данас пружају вођство правим Божјим слугама.

(На темељу Римљанима, 1. Коринћанима, 2. Коринћанима, Галатима, Ефешанима, Филипљанима, Колошанима, 1. Солуњанима, 2. Солуњанима, 1. Тимотеју, 2. Тимотеју, Титу, Филимону и Јеврејима.)