Dža ko teksto

Dža ko dujto meni

Dža ki sodržina

E Jehovaskere svedokija

romane (Makedonija)

Stražarsko kula (izdanie bašo proučibe)  |  septemvri 2017

E Devleskoro Lafi tano silno

E Devleskoro Lafi tano silno

E Devleskoro lafi tano dživdo hem silno (EVR. 4:12)

GILJA: 114, 113

1. Soske sian uverimo kaj e Devleskoro Lafi tano silno? (Dikh i slika ko početok tari statija.)

E JEHOVASKORO narodo tano uverimo kaj leskoro Lafi „tano dživdo hem silno“ (Evr. 4:12). Amen dikhlem kaj e Biblija isi la mokj te meninel o životo ko pošukar. Angleder te oven e Jehovaskere svedokija, nesave amare phralja hem phenja čorena sine, drogirinena pe sine hem živinena sine nemoralno. Javera sine slavna ili but barvale, ama osetinena sine kaj nešto falinela lenge ko životo (Prop. 2:3-11). But džene so sine bizi nadež akana isi len čačutni nadež hem smisla ko životo. Uživinaja keda čitinaja ki Stražarsko kula asavke iskustvija ki rubrika „I Biblija šaj te meninel amaro životo“. * (Dikh i fusnota.) Čak keda nekoj ka ovel e Devleskoro sluga, valjani ponadari da preku i Biblija te ikerel zoralo plo amalipe e Jehovaja.

2. Sar i sila taro e Devleskoro Lafi vlijajngja upro manuša ko prvo veko?

 2 Na valjani te iznenadinel amen adava so but manuša kergje bare promene keda šungje o čačipe taro e Devleskoro Lafi. Amare phralja hem phenja taro prvo veko so sine len nadež te živinen ko nebo isto agjaar kergje asavke promene. (Čitin 1. Korinkjanite 6:9-11.) Keda o Pavle pišingja save manuša nane te nasledinen e Devleskoro Carstvo, ov vakergja: „A asavke sine nesave tumendar“. O Devel preku plo Lafi hem o sveti duh pomožingja akale manušenge te meninen pe. Ama, čak keda ule e Jehovaskere svedokija, nekoj lendar kergje phare grevija hem rumingje plo odnos e Jehovaja. Na primer, ki Biblija pišinela bašo jekh phral so sine pomazaniko so valjani sine te ovel isklučimo taro sobranie. Palo nesavo vreme, ov meningja pe hem palem šaj sine te ovel primimo ko hristijansko sobranie (1. Kor. 5:1-5; 2. Kor. 2:5-8). But ohrabrinela amen keda dikhaja sar e Devleskoro Lafi pomožingja bute phralenge hem phenjenge te keren bare promene.

3. Bašo so ka kera lafi akana?

3 E Devleskoro Lafi tano but silno. Adaleske so avela taro Jehova, mangaja te da amendar sa te koristina le šukar (2. Tim. 2:15). Akana ka dikha sar šaj te mukha i sila taro e Devleskoro Lafi te vlijajnel 1) ko amaro životo, 2) ki amari služba hem 3) keda ikeraja govorija. Akava ka pomožinel amenge te sikava mangipe hem blagodarnost amare Dadeske soj ko nebo, kova so sikavela amen bašo amaro šukaripe (Isa. 48:17).

KO TLO ŽIVOTO

4. a) So valjani te kera te šaj e Devleskoro Lafi te vlijajnel upri amende? b) Keda arakhea vreme te čitine i Biblija?

4 Te šaj te mukha e Devleskoro Lafi te vlijajnel ko amaro životo, valjani redovno te čitina le. Valjani te trudina amen te kera adava sekova dive (Is. Nav. 1:8). But džene amendar tane zafatime, ama na valjani te mukha ništo, čak ni amare važna obvrske, te čhinaven amen te čitina i Biblija. (Čitin Efešanite 5:15, 16.) Šaj te arakha vreme te čitina la rano sabajle, diveskoro ili rakjate. Amen da osetinaja amen sar o psalmisti kova so pišingja: „Kobor mangava tlo zakoni! Celo dive razmislinava baši leste“ (Ps. 119:97).

Na valjani te mukha ništo, čak ni amare važna obvrske, te čhinaven amen te čitina i Biblija

5, 6. a) Soske valjani hor te razmislina bašo adava so čitinaja? b) So valjani te kera te šaj te ovel amen korist taro hor razmislibe? c) Sar pomožingja tuke adava so čitinea i Biblija hem hor razmislinea?

5 Nane dovolno samo te čitina i Biblija. Valjani hor te razmislina bašo adava so čitinaja (Ps. 1:1-3). Samo agjaar ka šaj te primenina o mudra sovetija tari Biblija ko amaro životo. Adaleske, bizi razlika dali čitinaja e Devleskoro Lafi ko pečatimo ili ko elektronsko oblik, amari cel valjani te ovel adava so čitinaja te vlijajnel upri amende.

 6 So valjani te kera te šaj te ovel amen korist taro hor razmislibe? Džikote čitinaja i Biblija, valjani te ačhova hem te puča amen: „So sikljovava bašo Jehova taro akava? Sar primeninava akava so čitinava? Save promene valjani panda te kerav?“ Ako hor razmislinaja hem molinaja amen bašo adava so čitinaja taro e Devleskoro Lafi, tegani ka manga te kera adava so sikljovaja. Agjaar ka mukha i Biblija te vlijajnel ko amaro životo (2. Kor. 10:4, 5).

KI SLUŽBA

7. Soske valjani te koristina e Devleskoro Lafi ki služba?

7 Važno tano but puti te koristina e Devleskoro Lafi džikote propovedinaja hem sikavaja. Jekh phral vakergja: „Keda bi propovedinea sine taro kher ko kher zaedno e Jehovaja, dali celo vreme ka kere samo tu lafi ili ka mukhe ov da te kerel lafi?“ Keda čitinaja nekaske tari Biblija, tegani mukhaja o Jehova te kerel lafi. Jekh šukar birimo stiho šaj poviše te vlijajnel ko stanari nego bilo savo lafi so ka vakera amen (1. Sol. 2:13). Keda siem ki služba, dali trudinaja amen te čitina tari Biblija kobor so šaj poviše puti?

Keda čitinaja nekaske tari Biblija, tegani mukhaja o Jehova te kerel lafi

8. Soske nane dovolno samo te čitina stihija tari Biblija džikote propovedinaja?

8 Nane dovolno samo te čitina stihija tari Biblija keda propovedinaja e manušenge. Soske? Adaleske so but manuša na haljovena adava so pišinela ki Biblija. Agjaar sine ko prvo veko, a isto tano avdive da (Rim. 10:2). Na valjani te mislina kaj o stanari haljovela o stiho so čitinaja leske. Šaj te pomožina leske agjaar so ka povtorina o glavna lafija ili misle taro stiho hem palo adava ka objasnina so značinena. Agjaar, e Devleskoro Lafi ka vlijajnel ko lengere misle hem lengoro vilo. (Čitin Luka 24:32.)

9. Sar o lafija so ka vakera len angleder te čitina jekh stiho šaj te pomožinen e stanareske te poštujnel i Biblija? Vaker jekh primer.

9 O lafija so vakeraja len angleder te čitina jekh stiho, šaj te pomožinen e stanareske te poštujnel i Biblija. Na primer, šaj te vakera: „Te dikha so vakerela amaro Stvoriteli baši akaja buti“. Ako keraja nekasaja lafi so nane hristijani, šaj te vakera: „Te dikha so pišinela ko e Devleskoro Lafi“. Ako propovedinaja nekaske so na interesinela pe baši religija, šaj te puča le: „Dali nekogaš šungjan akaja purani izreka?“ Šukar tano ma te bistra kaj sekova manuš tano različno hem adaleske valjani te trudina amen amaro uvod te interesinel le (1. Kor. 9:22, 23).

10. a) So slučingja pe jekhe phraleske ki služba? b) Sar uveringjan tut kaj e Devleskoro Lafi isi le bari sila keda koristinea le ki služba?

10 But džene dikhle kaj e Devleskoro Lafi šaj but te vlijajnel upro manuša. Na primer, jekh phral posetinela sine jekhe pophure manuše kova so  beršencar čitinela sine amare spisanija. Jekh dive, namesto samo te del le i najnevi Stražarsko kula, o phral odlučingja te čitinel leske jekh stiho tari Biblija. Ov čitingja taro 2. Korinkjanite 1:3, 4, kote so vakerela: „O Dad soj pherdo milost hem o Devel sekole utehakoro... dela amen uteha ki sekoja amari nevolja“. Akala lafija doborom pogodingje e manuše so čak zamolingja e phrale panda jekh puti te čitinel len. Ov vakergja e phraleske kaj leske hem leskere romnjake čače valjani sine uteha. Akala stihija kergje o manuš te mangel te džanel poviše baši Biblija. Akava primer sikavela kaj e Devleskoro Lafi isi le bari sila keda koristinaja le ki služba (Dela 19:20).

KEDA IKEREA GOVORIJA

11. Savi odgovornost isi e phralen so ikerena govorija?

11 Sarine amen mangaja te dža ko amare sostanokija hem kongresija. I glavno pričina soske keraja adava tano te falina e Jehova. Isto agjaar, isi amen bari korist taro adava so sikljovaja adari. Adaleske, e phralen so ikerena govorija isi len bari čest hem odgovornost (Jak. 3:1). Ola valjani te pazinen adava so sikavena te ovel taro e Devleskoro Lafi. Ako tu da ikerea govorija, sar šaj te koristine i Biblija te pomožine e phralenge?

12. So valjani te kerel jekh govorniko te šaj leskoro govor te temelinel pe ki Biblija?

12 Najvažno delo taro sekova govor  valjani te oven o stihija tari Biblija (Jovan 7:16). Adaleske, keda ikerea govor, ma mukh ništo — ni o iskustvija ni o sporedbe ni o način sar ikerea o govor — te lel pobaro vnimanie tari Biblija. Isto agjaar, ma bistre keda valjani te sikave tari Biblija, nane dovolno samo te čitine latar. Ako čitinea but stihija, but manuša nane te pamtinen len. Adaleske, šukar birin kola stihija mangea te koristine. Tegani, odvojn tuke vreme te čitine, te objasnine, te vakere nesavo primer hem te vakere sar šaj te primeninen pe (Neem. 8:8). Keda isi tut govor taro nacrt, proučin šukar o nacrt hem o stihija soj adathe dende. Trudin tut te haljove sar o misle hem o stihija taro nacrt tane povrzime. Tegani koristin nesave taro akala stihija te objasnine o glavna misle taro nacrt. (Šukar sovetija šaj te arakhe ko lil Izvleči korist od obrazovanieto vo Teokratskata škola za služba, 21-23 lekcija.) A najvažno tano te moline e Jehova te pomožinel tut te vakere leskere skapocena misle tari Biblija. (Čitin Ezra 7:10; Izreki 3:13, 14.)

13. a) Sar vlijajngja upri jekh phen jekh stiho so šungja le ko sostanok? b) Sar vlijajngja upri tute nesavo stiho so šungjan le ko amare sostanokija?

13 Jekhe phenjake tari Avstralija slučingje pe but lošna bukja keda sine tikni. Adaleske, čak keda uli e Jehovaskoro svedoko, panda sine lake pharo  te verujnel kaj o Jehova mangela la. Ama, ko jekh sostanok, akaja phen šungja jekh stiho tari Biblija kova so but pogodingja la. Oj hor razmislingja hem proučingja bašo akava stiho, agjaar so čitingja javera da stihija soj povrzime adale temaja. Agjaar uveringja pe kaj o Jehova mangela la. * (Dikh i fusnota.) Dali nekogaš šungjan nesavo stiho ko sostanok ili ko kongres so vlijajngja ko slično način upri tute? (Neem. 8:12).

14. Sar šaj te sikava kaj mangaja hem ceninaja e Jehovaskoro Lafi?

14 But siem blagodarna e Jehovaske bašo leskoro Lafi, i Biblija! Ov vetingja kaj leskoro Lafi ka ačhol, hem ikergja plo vetuvanje (1. Pet. 1:24, 25). Adaleske, mangaja redovno te čitina i Biblija, te primenina la ko amaro životo hem te koristina la te pomožina e javerenge. Keda keraja akava, sikavaja kaj čače mangaja hem ceninaja akava poklon, hem soj najvažno, sikavaja kaj mangaja lakere Avtore — e Jehova.

^ pas. 1 Akaja rubrika nane ki romani čhib.