Roden veraja hem ma sumninen tumen nihari (JAK. 1:6)

GILJA: 81, 70

1. Soske o Kain angja pogrešno odluka hem save sine o posledice?

O KAIN valjangja te anel jekh važno odluka. Ov šaj sine te birinel te kontrolirinel ple pogrešna čuvstvija, hem adava te anel leske šukar rezultatija. Ili šaj sine te mukhel leskere čuvstvija te vlijajnen upro leskere postapke hem te anen lošna rezultatija. I Biblija vakerela amenge kaj o Kain angja pogrešno odluka. Adaleske leskoro phral o Avel mulo hem o Kain našavgja plo amalipe e Jehovaja (1. Moj. 4:3-16).

2. Soske tano važno te ana šukar odluke?

2 Amen da valjani te ana odluke ko amaro životo. Nesave lendar tane but važna, a nesave na. Poviše taro amare odluke isi len baro vlijanie upro amaro životo. Ako anaja šukar odluke, ka ovel amen pohari problemija hem pomirno životo. Ama, ako anaja lošna odluke, ka oven amen but problemija hem ka ova razočarime (Izr. 14:8).

3. a) Te šaj te ana mudra odluke, kaste valjani te ovel amen doverba? b) Bašo kola pučiba ka kera lafi?

 3 So ka pomožinel amen te ana mudra odluke? Valjani te ovel amen vera hem doverba ko Devel, kaj ov mangela te pomožinel amen hem kaj ka del amen mudrost te ana šukar odluke. Isto agjaar, valjani te ovel amen doverba ko leskere sovetija soj tane pišime ki Biblija. (Čitin Jakov 1:5-8.) Kobor popaše ka ova e Devlea hem kobor poviše ka manga leskoro Lafi, doborom poviše ka ovel amen doverba kaj ov džanela soj tano najšukar amenge. Tegani, angleder te ana nesavi odluka, ka roda vodstvo taro leskoro Lafi. Ama, so valjani te kera te šaj te ana panda pošukar odluke? Hem, dali valjani ponekogaš te menina nesavi odluka so angjem la angleder?

SARINE VALJANI TE ANA ODLUKE

4. Savi odluka valjangja te anel o Adam hem save sine o posledice?

4 Panda taro početok, o manuša mora sine te anen važna odluke. O prvo manuš, o Adam, valjangja te odlučinel dali ka šunel e Jehova, kova so kergja le, ili ka šunel ple romnja, e Eva. O Adam biringja te šunel e Eva, koja so pottikningja le te anel but lošno odluka. Adaleske, o Jehova paldingja le tari rajsko gradina hem palo nesavo vreme o Adam mulo. Avdive amen da osetinaja o posledice tari leskiri lošno odluka.

O Jehova dengja amen plo Lafi kolestar so šaj te sikljova sar te ana mudra odluke

5. Sar valjani te dikha ki amari odgovornost te ana odluke?

5 Nesave mislinena kaj o životo ka ovel polokho ako na valjani te anen odluke. Dali tu da agjaar mislinea? Šukar tano ma te bistra kaj o Jehova na kergja e manušen sar robotija kola so našti te razmislinen hem te anen odluke. Ov dengja amen plo Lafi kolestar so šaj te sikljova sar te ana mudra odluke. O Jehova mangela te ana odluke, hem adava tano šukar baši amende. Te dikha nesave primerija.

6, 7. Savi odluka valjangje te anen o Izraelcija, hem soske na sine lenge lokho? (Dikh i slika ko početok tari statija.)

6 Keda sine ki Vetimi phuv, o Izraelcija valjani sine te birinen dali ka služinen e Jehovaske ili javere devlenge. (Čitin Isus Navin 24:15.) Šaj akava dikhjola sine sar lokhi odluka. Ama, lengoro životo zavisinela sine tari adaja odluka. Ko vreme e sudiengoro, o Izraelcija anena sine pogrešna odluke. Ola na sine poslušna e Jehovaske hem počmingje te služinen javere devlenge (Sud. 2:3, 11-23). Palo adava, ko vreme e Ilijaskoro, o Izraelcija valjangje te odlučinen dali ka služinen e Jehovaske ili e hovavne devleske, o Vaal (1. Car. 18:21). Šaj akava dikhjola amenge sar lokhi odluka, soske nane ništo pošukar taro adava te služinel pe e Jehovaske. Nijekh mudro  manuš na mangela te služinel hovavne devleske. Ama, o Izraelcija našti sine te odlučinen pe. I Biblija vakerela kaj ola džana sine ko duj strane. Adaleske o Ilija ohrabringja len te birinen te služinen e Jehovaske, e čačutne Devleske.

7 Soske sine pharo e Izraelconge te anen mudro odluka? Prvo, na sine len vera ko Jehova hem na mangle te šunen le. Na sine len doverba ko Jehova hem na odvojnena sine dovolno vreme te sikljoven baši leste hem baši leskiri mudrost. Adava ka pomožinel lenge sine te anen mudra odluke (Ps. 25:12). Dujto, o narodija so živinena sine uzo Izraelcija vlijajngje upro lengoro razmisluvanje doborom but so čak ola anena sine odluke baši lende. Adaleske, o Izraelcija počmingje te obožavinen lengere hovavne devlen. But berša angleder, o Jehova predupredingja len kaj šaj te slučinel pe asavko nešto (2. Moj. 23:2).

DALI VALJANI O JAVERA TE ANEN ODLUKE BAŠI AMENDE?

8. So sikljovaja taro primer e Izraelcongoro?

8 Ako mangaja te ana mudra odluke, taro primer e Izrelcongoro sikljovaja kaj valjani te koristina e Devleskoro Lafi. Ko Galatite 6:5 pišinela kaj sekova manuš tano odgovorno bašo ple odluke. Akava jasno sikavela kaj amen valjani te ana amenge odluke, a na te mukha o javera te keren adava. Adaleske, sekoj amendar valjani te sikljol soj tano šukar anglo e Jehovaskere jakhja hem te birinel te kerel adava.

Ako mukhaja o javera te anen odluke baši amende, adalea odlučinaja te dža palo lengoro drumo

9. Soske tano opasno te mukha o javera te anen odluke baši amende?

9 Sar šaj te mukha o javera te anen odluke baši amende? Agjaar so ka dozvolina lenge te keren amenge pritisok te ana pogrešno odluka (Izr. 1:10, 15). Adava tano opasno. Amen isi amen odgovornost te šuna amari sovest koja soj oblikujmi tari Biblija. Ako mukhaja o javera te anen odluke baši amende, adalea odlučinaja te dža palo lengoro drumo. Adava šaj te ingarel dži ki katastrofa.

10. Bašo so predupredingja o Pavle e phralen tari Galatija?

10 O apostol Pavle predupredingja e phralen tari Galatija te na mukhen o javera te anen odluke baši lende. (Čitin Galatite 4:17.) Nesave phralja mangle te anen odluke bašo javera ko sobranie. Soske mangle te keren adava? Akala sebična manuša mangle o phralja te džan palo lende, a na palo apostolija. Ola na sine ponizna hem na poštujnena sine e phralengoro pravo te anen peske korkori odluke.

11. Sar šaj te pomožina e javerenge keda valjani te anen odluke?

11 Sarine šaj te sikljova taro šukar primer e Pavleskoro. Ov džanlja  kaj e phralen isi len pravo te anen peske korkori odluke hem poštujnela sine lengoro pravo. (Čitin 2. Korinkjanite 1:24.) Avdive, o starešine šaj te džan palo leskoro primer keda dena sovet bašo bukja soj mukhle sekoj korkori te odlučinel. Ola tane spremna te vakeren e phralenge hem e phenjenge pouke so avena taro e Devleskoro Lafi. Ama, isto agjaar, ola džanena kaj sekoj korkori valjani te anel odluka, soske ka valjani te živinel e posledicencar tari pli odluka. Valjani te pamtina jekh važno buti: Šaj te pomožina e javeren te haljoven sar šaj te primeninen nesavo biblisko sovet ki pli situacija. Ama, amare phralen hem phenjen isi len pravo hem odgovornost korkori te anen peske odluke. Keda anena mudra odluke, isi len korist taro adava. Nikogaš na valjani te mislina kaj isi amen pravo te odlučina so te keren amare phralja hem phenja.

O mudra starešine pomožinena e javerenge te sikljoven korkori te anen odluke (Dikh o pasus 11)

MA MUKH O ČUVSTVIJA TE VLIJAJNEN UPRO TLE ODLUKE

12, 13. Soske tano opasno te ana odluke keda siem holjame ili obeshrabrime?

12 Avdive but manuša vakerena kaj valjani te šuna amaro vilo keda anaja odluke. Ama, adava šaj te ovel opasno. I Biblija vakerela kaj na valjani te šuna amaro nesovršeno vilo ili amare čuvstvija keda anaja odluke (Izr. 28:26). Našti te ovel amen doverba ko amaro vilo adaleske so „o vilo tano pohovavno taro bilo so javer hem spremno tano ko sa“ (Erem. 17:9). Ki Biblija isi but primerija kola so sikavena kaj isi lošna posledice keda nekoj šunela plo nesovršeno vilo (1. Car. 11:9; Erem. 3:17; 13:10). Tegani, so šaj te slučinel pe ako šunaja amaro vilo keda anaja odluke?

13 O Jehova dengja amen zapoved te manga le celo vilea hem te manga  amare pašutne sar so mangaja amende (Mat. 22:37-39). Ama, mora te pazina. O stihija so sine spomnime ko angluno pasus sikavena kaj tano opasno te mukha amare čuvstvija te vlijajnen upro amaro razmisluvanje hem amare postapke. Na primer, keda nekoj tano holjamo, tegani tano pharo te anel šukar odluka (Izr. 14:17; 29:22). Isto agjaar, keda nekoj tano obeshrabrimo šaj te ovel leske pharo te anel mudro odluka (4. Moj. 32:6-12; Izr. 24:10). Amen valjani te mukha e Devleskoro zakoni te vodinel amen (Rim. 7:25). Keda anaja važna odluke, na valjani te mukha amare čuvstvija te vlijajnen upri lende.

KEDA VALJANI TE MENINA NESAVI ODLUKA?

14. Kotar džanaja kaj tano ispravno te menina nesavi amari odluka?

14 Sarine valjani te ana mudra odluke. Ama, ponekogaš ka valjani te razmislina baši nesavi odluka so angjem la angleder hem šaj ka valjani te menina la. O Jehova tano amenge sovršeno primer bašo akava. Dikh so kergja e manušencar so živinena sine ki Ninevija ko vreme e Jonaskoro: „Keda o čačutno Devel dikhlja so kergje, kaj irangje pe taro plo lošno drumo, pelo leske žal so vakergja kaj ka uništinel len hem na kergja adava“ (Jona 3:10). Keda o Jehova dikhlja kaj o manuša tari Ninevija promeningje pe, ov meningja pli odluka. Akava sikavela kaj ov tano razumno, ponizno hem sočuvstvitelno. O Jehova razlikujnela pe taro but manuša, na anela sigate odluka čak keda tano holjamo.

Keda o Jehova dikhlja kaj o manuša tari Ninevija promeningje pe, ov meningja pli odluka

15. Soske ponekogaš ka valjani te menina nesavi odluka?

15 Nekogaš šaj ka ovel šukar te razmislina baši nesavi odluka so angjem la, na primer keda ka meninen pe amare okolnostija. O Jehova da ko nesave situacie meningja ple odluke (1. Car. 21:20, 21, 27-29; 2. Car. 20:1-5). Isto agjaar, šaj ka valjani te menina nesavi odluka keda ka šuna nesavi nevi informacija. Razmislin bašo e Davideskoro primer. E Davide sine le pogrešna informacie keda angja odluka bašo Mefivostej, e Sauleskoro unuko. Palo nesavo vreme, keda vakergje leske točna informacie, ov meningja pli odluka (2. Sam. 19:24-29). Ponekogaš, mudro tano amen da te kera adava.

16. a) So šaj te pomožinel amen keda anaja odluke? b) Soske nekogaš ka valjani palem te razmislina bašo odluke so angjem len, hem sar šaj te kera adava?

16 I Biblija vakerela kaj na valjani te sigjara keda anaja važna odluke (Izr. 21:5). Ako mangaja te ana mudro odluka, valjani te odvojna amenge dovolno vreme šukar te razmislina bašo sa o bukja soj povrzime adale odlukaja (1. Sol. 5:21). Angleder te odlučinel bašo nešto, o poglavari ki familija valjani te odvojnel vreme te istražinel ki Biblija hem  ko bibliska publikacie. Isto agjaar, ka ovel šukar te šunel so mislinena o javera da ki familija. Ki jekh prilika, o Devel vakergja e Avraameske te šunel ple romnja (1. Moj. 21:9-12). O starešine isto agjaar valjani te odvojnen vreme te istražinen. Keda ka aven dži ki nevi informacija koja so sikavela kaj valjani te meninen nesavi odluka so angje la, ola na darana kaj o javera pohari ka poštujnen len bašo adava. O razumna hem o skromna starešine tane spremna te meninen plo mislenje hem odluke keda valjani. Šukar tano sarine te dža palo lengoro primer. Agjaar ka pomožina ko sobranie te ovel mir hem edinstvo (Dela 6:1-4).

KER ADAVA SO ODLUČINGJAN

17. So ka pomožinel amenge te ana šukar odluke?

17 Nesave odluke tane považna taro javera. Na primer, i odluka dali hem kasaja ka khuva ko brako, tani but seriozno. Javer važno odluka tani keda te počmina e polnovremeno službaja. Angleder te ana asavke važna odluke, valjani šukar te razmislina baši situacija hem te molina e Jehova te pomožinel amen. Bašo akava šaj ka valjani amenge vreme, ama ako mangaja te ana mudro odluka, valjani te ovel amen doverba ko Jehova, te šuna leskere sovetija hem te mukha ov te vodinel amen (Izr. 1:5). O Jehova dela amen najšuže sovetija ko plo Lafi. Adaleske, važno tano te istražina hem te molina e Jehova te vodinel amen. Ov šaj te del amen osobine kola so valjani amenge te šaj te ana odluke soj ko sklad leskere voljaja. Angleder te ana važna odluke, valjani te puča amen: „Dali akale odlukaja ka sikavav kaj mangava e Jehova? Dali ka anel radost hem mir mle familijake? Dali laja ka sikavav kaj sium strplivo hem ljubezno?“

18. Soske o Jehova očekujnela korkori te ana odluke?

18 O Jehova na čhivela amen silaja te manga le hem te služina leske. Ov dengja amen sloboda korkori te birina. Ov poštujnela amari odgovornost hem pravo te birina dali ka služina leske (Is. Nav. 24:15; Prop. 5:4). Ama, keda anaja odluke sar so mangela o Jehova, tegani ov očekujnela te ikera amen ki lende. Keda isi amen doverba ko sovetija so avena taro Jehova hem ikeraja o načelija taro leskoro Lafi, tegani šaj te ana mudra odluke. Agjaar ka sikava kaj siem odlučna ko sa amare drumija (Jak. 1:5-8; 4:8).