Dža ko teksto

Dža ko dujto meni

Dža ki sodržina

E Jehovaskere svedokija

romane (Makedonija)

Stražarsko kula (izdanie bašo proučibe)  |  maj 2017

„Mangea man li poviše taro akala?“

„Mangea man li poviše taro akala?“

Simon... mangea man li poviše taro akala? (JOVAN 21:15)

GILJA: 128, 45

1, 2. So siklilo o Petar?

EFTA učenikija e Isuseskere ačhile celo rat ko Galilejsko More te astaren mačhe. Ama, na astargje nijekh mačho. Keda phravdilo o dive, o Isus, kova so sine voskresnimo, tergjola sine ki plaža hem dikhela len sine. Tegani ov vakergja lenge: „,Frden tumari mreža tari desno strana e čamcoskiri hem ka arakhen!‘ Frdingje la, hem našti sine te ikalen la soske sine pherdi but mačhe“ (Jovan 21:1-6).

2 Palo adava, o Isus dengja ple učenikonge te han maro hem mačhe. Keda završingje e hajbaja, o Isus pučlja e Petare: „Simon... mangea man li poviše taro akala?“ O Isus džanlja kaj o Petar mangela sine te astarel mačhe. Šaj adaleske pučlja e Petare kas mangela poviše — le hem adava so siklilo lestar ili o astaribe mačhe. O Petar odgovoringja e Isuseske: „Oja, Gospodare, tu džanea kaj mangava tut“ (Jovan 21:15). O Petar siklilo kaj leskoro mangipe bašo Isus valjani te ovel leske považno  taro bilo so javer. Taro adava dive, ov sikavgja kaj mangela e Isuse adalea so propovedinela sine revno hem sine le odgovorna zadače ko sobranie.

3. Taro so valjani te pazinen pe e Devleskere sluge?

3 So šaj te sikljova taro lafija so vakergja o Isus e Petareske? Valjani te pazina te na mukha amaro mangipe bašo Isus te tiknjol. O Isus džanlja kaj o životo ko akava sveto ka ovel but pharo hem kaj ka oven amen muke hem problemija. Ki pli sporedba bašo sejači, o Isus vakergja kaj nesave manuša ka prifatinen e Devleskoro Lafi hem ko početok ka oven revnosna. Ama, palo nesavo vreme „o sekiracie taro životo ko akava sveto“ hem „o hovavno barvalipe“ ka „zadušinen o Lafi“ hem adala manuša ka našaven pli revnost (Mat. 13:19-22; Mar. 4:19). Ako na pazinaja, o sekiracie so isi amen sekova dive šaj te keren te ovel amenge pharo te služina e Jehovaske. Adaleske o Isus predupredingja ple učenikon: „Pazinen tumare vile te na oven optovarime bute hajbaja, pijbaja hem e sekiraciencar taro životo“ (Luka 21:34).

4. So šaj te pomožinel amen te džana dali amaro mangipe bašo Isus tano zoralo? (Dikh i slika ko početok tari statija.)

4 Isto sar o Petar, amen da šaj te sikava kaj mangaja e Isuse agjaar so ka čhiva o propovedibe ko prvo than ko amaro životo. So ka pomožinel amen ponadari da te kera akava? Šaj te puča amen: „So mangava najviše ko životo? Dali sium poradosno keda služinava e Jehovaske ili keda kerava nešto javer?“ Te šaj odgovorinaja ko akala pučiba, te dikha trin podračja taro amaro životo so šaj te tiknjaren amaro mangipe bašo Isus. Adala tane, i svetovno buti, i rekreacija hem o materijalna bukja.

TE OVEL AMEN ISPRAVNO STAVI BAŠI SVETOVNO BUTI

5. Savi odgovornost isi e poglavaren ki familija?

5 O Petar na astarela sine mačhe samo adaleske so uživinela sine te kerel adava. Adaja sine leskiri buti kolaja so grižinela pe sine ple familijake. Avdive da o Jehova adžikerela taro poglavarija te grižinen pe bašo materijalna potrebe ple familijakere (1. Tim. 5:8). Ola mora but te trudinen pe te šaj te keren adava. Ko akala posledna dive i svetovno buti šaj te ovel pričina bašo but sekiracie.

6. Soske šaj i svetovno buti te ovel stresno?

6 Avdive isi poviše manuša so rodena buti, a pohari slobodna thana bukjakje. Adaleske o manuša mučinena pe te arakhen buti hem spremna tane te keren poviše saatija buti pohari parenge, samo te zadržinen plo than. O firme trudinena pe te keren poviše buti pohari rabotnikoncar. Adaleske o rabotnikija šaj te ovel len stres, te oven but umorna hem čak te nasvaljoven. But džene darana kaj ka našaven pli buti ako na kerena sa so rodela lendar o gazda.

Sar e Devleskere sluge, amenge tano najvažno te ova verna e Jehovaske

7, 8. a) Kaske valjani te ova verna? b) Savi važno pouka siklilo jekh phral taro Tajland?

7 Sar e Devleskere sluge, amenge tano  najvažno te ova verna e Jehovaske, a na e manušeske kaste so keraja buti (Luka 10:27). I svetovno buti pomožinela amenge te oven amen o osnovna bukja so valjanena amenge hem te kera amari služba bašo Jehova. Ama, ako na pazinaja, i svetovno buti šaj te čhinavel amen te čhiva i služba e Jehovaske ko prvo than ko amaro životo. Šaj te sikljova taro iskustvo jekhe phraleskoro taro Tajland. Ov vakergja: „Ki buti poprajnava sine kompjuterija hem sine mange but interesno, ama valjani sine te kerav but saatija buti. Adaleske, na sine man vreme bašo duhovna bukja. Palo nesavo vreme haliljum kaj ako mangava te čhivav o Carstvo ko prvo than, valjani te arakhav javer buti“. So kergja akava phral?

8 Ov vakerela: „Keda štedingjum pare skoro jekh berš hem šukar razmislingjum so te kerav, odlučingjum te bikinav sladoledi ki ulica. Ko početok, sine mange pharo finansiski hem sium sine obeshrabrimo. Keda ka dikhen man sine me purane kolege, asana sine mange hem pučena ma sine soske mislinava kaj tano pošukar te bikinav sladoledi taro adava te kerav buti kompjuterencar ki kancelarija kote so isi klima. Molinava man sine e Jehovaske te pomožinel man te izdržinav hem te uspejnav ki mli cel te ovel man poviše vreme bašo duhovna bukja. Palo nesavo vreme, o bukja počmingje te oven pošukar. Sikliljum savo sladoledi mangena o mušterie hem počmingjum panda pošukar te kerav le. Bašo kratko vreme, o sladoledi so ka kerav le sine adale diveske bikinava le sine sa. Zarabotinava sine poviše pare nego keda kerava sine buti kompjuterencar. Sium sine pobahtalo soske na sine man stres sar angleder hem soj najvažno akana sium popaše e Jehovaja“. (Čitin Matej 5:3, 6.)

Dali i buti mange pointeresno tari služba bašo Jehova?

9. Sar šaj ponadari da te dikha uramnoteženo ki svetovno buti?

9 O Jehova ceninela okolen soj tane bukjarne hem korisno tano keda nekoj trudinela pe te kerel buti (Izr. 12:14). Ama, valjani te pazina i svetovno buti te na ovel amenge považno tari služba e Jehovaske. O Isus bašo amare osnovna potrebe vakergja: „Adaleske, najangle roden o carstvo hem e Devleskiri pravednost, a sa akala javera bukja ka oven tumenge dende“ (Mat. 6:33). Sar šaj te džana dali dikhaja uramnoteženo ki svetovno buti? Šaj te puča amen: „Dali dikhava ki svetovno buti sar nešto soj interesno, a ki služba sar nešto so nane doborom interesno pa čak dosadno?“ Ako razmislinaja bašo akava pučibe, adava ka pomožinel amen te dikha soj amenge najvažno ko životo.

10. Koja važno buti sikavgja o Isus?

10 O Isus vakergja so valjani te ovel amenge najvažno ko životo. Jekh puti, ov gelo te posetinel e duje phenjen, i Marta hem i Marija. I Marta odma počmingja te spreminel leske hajbe, a i Marija bešlja uzo Isus hem šunela le sine džikote kerela sine lafi. I Marta žalingja pe so na pomožinela la i Marija. O Isus vakergja e Martake: „I Marija biringja o pošukar delo kova so nane te lel pe latar“ (Luka  10:38-42). Akalea o Isus sikavgja jekh važno buti. Te šaj o osnovna potrebe te na len amaro vnimanie hem te šaj sikavaja mangipe bašo Isus, mora te birina „o pošukar delo“. Akava značinela kaj amaro amalipe e Jehovaja valjani sekogaš te ovel amenge najvažno ko životo.

SAR DIKHAJA KI REKREACIJA HEM KI ZABAVA

11. So vakerela amenge i Biblija bašo odmor?

11 Adaleske so isi amen sekova dive but obvrske, ponekogaš valjani te odmorina amen hem te opuština amen. Ki Biblija pišinela: „Nane ništo pošukar taro adava o manuš te hal hem te piel hem te uživinel ko šukar bukja taro plo trudo“ (Prop. 2:24). O Isus džanela sine kaj leskere učenikonge valjani odmor. Na primer, keda sine celo dive ki služba, palo adava ov vakergja lenge: „Aven mancar ko jekh than kote so nane nikoj hem odmorinen tumen hari“ (Mar. 6:31, 32).

12. Soske valjani te pazina savo stavi isi amen baši rekreacija hem zabava? Vaker primer.

12 I rekreacija hem i zabava šaj te pomožinen amenge te odmorina amen hem te opuština amen. Ama, mora te pazina adava te na ovel amenge najvažno buti ko amaro životo. Ko prvo veko bute dženen sine len akava stavi: „Te ha hem te pija, soske tajsa ka mera“ (1. Kor. 15:32). Isto stavi isi bute manušen avdive da. Na primer, jekh terno manuš tari Evropa počmingja te džal ko sostanokija. Ama, doborom but mangela sine i svetovno zabava so čhinavgja te družinel pe e Jehovaskere svedokoncar. Palo nesavo vreme, ov halilo kaj adava so dozvolingja o zabave te len leskoro vnimanie angja leske but problemija. Ov počmingja palem te proučinel hem palo nesavo vreme počmingja te džal ki služba. Keda krstingja pe, vakergja: „Žal mange so našavgjum but vreme džikote haliljum kaj o služibe e Jehovaske anela pobaro bahtalipe nego i zabava so nudinela akava sveto“.

13. a) Vaker primer kova so sikavela soske tano opasno te nakhava but vreme ki rekreacija hem ki zabava? b) So šaj te pomožinel amen te dikha uramnoteženo ki rekreacija hem ki zabava?

13 I rekreacija valjani te pomožinel amen te opuština amen hem te kheda sila. Kobor vreme valjani te nakhava ki rekreacija? Te šaj arakhaja o odgovor, te razmislina bašo akava primer. But manuša mangena te han gudlo. Ama, amen džanaja kaj ako haja samo gudlo celo vreme, nane te ovel šukar amare sastipaske. Ako mangaja te ova saste, mora te ha hrana koja soj šukar bašo amaro sastipe. Slično, ako nakhavaja pobaro delo taro amaro vreme ki rekreacija hem ki zabava, adava lošno ka vlijajnel upro amaro amalipe e Jehovaja. Sar šaj te džana dali dikhaja uramnoteženo ki rekreacija ili na? Jekh buti so šaj te pomožinel amen tani, te pišina o saatija so nakhavgjem len jekhe kurkeske bašo duhovna aktivnostija, sar soj o sostanokija, o propovedibe, proučibe hem i Familijarno rat. Palo adava, šaj te pišina kobor saatija nakhavgjem adava kurko baši rekreacija, sar soj sport, televizija ili videoigre. Keda ka sporedina o brojke, so šaj te dikha? Dali valjani te kera nesave promene? (Čitin Efešanite 5:15, 16.)

14. So šaj te pomožinel amenge te birina šukar rekreacija hem zabava?

 14 O Jehova mukhela sekoj amendar te birinel savi rekreacija ka ovel le. Isto agjaar, o poglavarija valjani te birinen savi rekreacija ka ovel lengere familija. Ki Biblija, o Jehova dela amen načelija kola so sikavena sar ov razmislinela. Akala načelija pomožinena amen te ana šukar odluke. * (Dikh i fusnota.) I šukar rekreacija tani „poklon taro Devel“ (Prop. 3:12, 13). Adaleske so siem različna, sekoj mangela različno rekreacija (Gal. 6:4, 5). Bizi razlika savi rekreacija hem zabava ka birina, valjani te čhiva la ko ispravno than ko amaro životo. O Isus vakergja: „Kote tano tlo barvalipe, adari ka ovel tlo vilo“ (Mat. 6:21). Amaro mangipe bašo Isus pottikninela amen te razmislina, te kera lafi hem te postapina ko način so sikavela kaj o Carstvo amenge najvažno taro bilo so javer (Fil. 1:9, 10).

SAR DIKHAJA KO MATERIJALNA BUKJA

15, 16. a) Sar šaj o materijalizam te ovel amenge stapica? b) Savo mudro sovet dengja o Isus bašo materijalna bukja?

15 But džene avdive mangena te ovel len o najmoderna šeja, najneve telefonija, kompjuterija hem javera bukja. Upri lende vlijajnela o materijalizam, najvažna lenge ko životo o materijalna bukja hem o pare nego bilo so  javer. Sar sluga e Devleskoro, soj tuke najvažno? Puč tut: „Dali poviše vreme nakhavava te razmislinav bašo najneve vrdija hem baši moda, ili te spreminav man bašo sostanokija? Dali trošinava doborom but vreme bašo javera bukja, so palo adava ačhola man hari vreme te molinav man hem te čitinav i Biblija?“ Ako na pazinaja, o materijalna bukja šaj te oven amenge považna taro amaro mangipe bašo Isus. Valjani te razmislina bašo adava so vakergja o Isus: „Arakhen tumen te na oven bičale jakhjakere“ (Luka 12:15). Soske vakergja o Isus akava?

Našti te da e Jehovaske amaro najšukar hem ko isto vreme te manga o materijalna bukja

16 O Isus vakergja kaj „nijekh našti te služinel duje gospodarenge“. Isto agjaar phengja: „Našti te služinen e Devleske hem e barvalipaske“. Našti te da e Jehovaske amaro najšukar hem ko isto vreme te manga o materijalna bukja. O Isus objasningja kaj ka mrzina jekhe gospodare, a ka manga e javere (Mat. 6:24). Adaleske so siem nesovršena, mora ponadari da te borina amen protiv „o želbe e teloskere“, a jekh taro adala tano o materijalizam (Ef. 2:3).

17. a) Soske nekaske tano pharo te dikhel uramnoteženo ko materijalna bukja? b) So ka pomožinel amen te borina amen protiv o materijalizam?

17 But manuša doborom but mangena te zadovolinen ple želbe so ovela lenge pharo te dikhen uramnoteženo ko materijalna bukja. (Čitin 1. Korinkjanite 2:14.) Adaleske so našti te razmislinen šukar, šaj te ovel lenge pharo te razlikujnen o ispravno taro pogrešno (Evr. 5:11-14). Lengiri želba bašo materijalna bukja šaj te ovel sa posilno. Hem kobor poviše isi len, doborom poviše mangena (Prop. 5:10). Ama, isi nešto so šaj te kera te šaj te borina amen protiv asavko razmislibe. Ako čitinaja redovno i Biblija amari vera ka ovel pozorali hem tegani ka šaj te borina amen protiv o materijalizam (1. Pet. 2:2). O Isus razmislinela sine bašo pouke so dobinela len taro Jehova hem adava pomožingja leske te sprotivstavinel pe e Bengeske keda iskušingja le (Mat. 4:8-10). Avdive da, ako mangaja te borina amen protiv o materijalizam, valjani te primenina o sovetija so dela amen o Jehova. Agjaar ka sikava e Isuseske kaj mangaja le poviše taro materijalna bukja.

Soj tuke najvažno ko životo? (Dikh o pasus 18)

18. So sian rešimo te kere?

18 Keda o Isus pučlja e Petare: „Mangea man li poviše taro akala?“, ov sikavgja le kaj i služba bašo Jehova valjani te ovel leske najvažno ko životo. Interesno tano adava so o anav Petar značinela „karpa“. O šukar osobine so sine e Petare šaj te sporedinen pe sar karpa (Dela 4:5-20). Avdive, amen da mangaja amaro mangipe bašo Isus te ovel zoralo. Adaleske keraja sa so šaj i svetovno buti, i rekreacija hem o materijalna bukja te oven ko ispravno than ko amaro životo. Tegani šaj amen da te vakera isto sar o Petar: „Gospodare, tu džanea kaj mangava tut“.

^ pas. 14 Dikh i statija „Kako da izbereme dobra razonoda?“ ki Stražarsko kula taro 15 oktomvri 2011, ki 9-12 strana, 6-15 pasus.