Dža ko teksto

Dža ko dujto meni

Dža ki sodržina

E Jehovaskere svedokija

romane (Makedonija)

Stražarsko kula (izdanie bašo proučibe)  |  januari 2017

Cenin i slobodno volja so dengja tut o Devel

Cenin i slobodno volja so dengja tut o Devel

Kote soj e Jehovaskoro duho, adari tani i sloboda (2. KOR. 3:17)

GILJA: 62, 65

1, 2. a) So vakerena o manuša baši slobodno volja? b) So sikavela amen i Biblija baši slobodno volja, hem kola pučiba ka dikha?

KEDA valjangja te anel odluka, jekh manušni vakergja ple amalinkake: „Ma čhiv man te razmislinav, nego vaker mange so te kerav. Agjaar i polokho“. Akaja manušni manglja javer nekoj te vakerel lake so te kerel, namesto te koristinel pli slobodno volja, o skapoceno poklon taro lakoro Stvoriteli. Sar i tano tuja? Dali mangea korkori te ane odluke, ili mangea javera te anen tuke odluke? Sar dikhea ki slobodno volja?

2 O manuša vakerena različna bukja baši slobodno volja. Nesave vakerena kaj nane amen slobodno volja soske o Devel angleder odlučingja sar ka postapina. Javera vakerena kaj šaj te ovel amen slobodno volja samo ako isi amen celosno sloboda. Ama, i Biblija sikavela amen kaj o Devel dengja amen sposobnost hem sloboda korkori te ana odluke. (Čitin Isus Navin 24:15.) Ki Biblija isto agjaar šaj te arakha odgovorija bašo akala pučiba: Dali amari slobodno volja tani ograničimi? Sar valjani te koristina la keda anaja odluke? Sar amare odlukencar sikavaja kobor  čače mangaja e Jehova? Sar šaj te sikava kaj poštujnaja e javerengere odluke?

SO ŠAJ TE SIKLJOVA TARO JEHOVA HEM TARO ISUS?

3. Sar koristinela o Jehova pli celosno sloboda?

3 E Jehova isi le celosno sloboda, hem amen šaj te sikljova lestar sar koristinela pli sloboda. Na primer, o Jehova biringja e Izraelcon te oven leskoro narodo, „leskiri najmangli sopstvenost“ (5. Moj. 7:6-8). E Jehova sine le pričina soske biringja len. Ov manglja te ikerel plo vetuvanje so dengja le ple amaleske e Avraameske (1. Moj. 22:15-18). Isto agjaar, o Jehova sekogaš tano pravedno hem sikavela mangipe keda koristinela pli sloboda. Adava šaj te dikha le taro način sar vospitinela sine e Izraelcon keda sine leske neposlušna. Keda sine lenge čače žal bašo adava so kerena sine, o Jehova sikavela lenge sine mangipe hem milost. Ov vakergja: „Ka sasljarav lengiri nevernost. Ka mangav len taro mlo vilo“ (Osi. 14:4). Adalea so koristingja pli sloboda te pomožinel e javerenge, o Jehova dengja amen šukar primer!

Angleder te avel ki Phuv, o Isus biringja te ačhovel verno e Devleske hem te na ovel tari e Satanaskiri strana

4, 5. a) Kaske prvo o Devel dengja i slobodno volja, hem sar ov koristingja la? b) So valjani sekoj amendar te pučel pe?

4 Keda kergja e angelen hem e manušen, o Jehova odlučingja te del len slobodno volja. Ov prvo kergja e Isuse. O Isus sine kerdo sprema e Devleskoro liko hem sine le slobodno volja (Kol. 1:15). Sar o Isus koristingja pli sloboda? Angleder te avel ki Phuv, o Isus biringja te ačhovel verno e Devleske hem te na ovel tari e Satanaskiri strana. Keda o Isus alo ki Phuv, ov biringja te otfrlinel e Satanaskere iskušenija (Mat. 4:10). I rat angleder te merel, o Isus vakergja ple Dadeske kaj mangela te kerel leskiri volja. Ov vakergja: „Mo Dad, ako mangea cide akaja čaša mandar. Ama, ma te ovel sar me so mangava, neka ovel sar tu so mangea“ (Luka 22:42). Dali šaj amen da te ova sar o Isus hem te koristina amari slobodno volja te slavina e Jehova hem te kera leskiri volja?

5 Oja, šaj te ova sar o Isus adaleske so amen da siem kerde sprema e Devleskoro liko (1. Moj. 1:26). Ama, nane amen celosno sloboda sar so isi e Jehova. E Devleskoro Lafi vakerela kaj o Jehova ograničingja amari sloboda hem kaj ov adžikerela amendar te prifatina akala ograničuvanja. Na primer, o romnja valjani te oven podložna pumare romenge hem o čhave pumare roditelenge (Ef. 5:22; 6:1). Adaleske valjani te puča amen: „Sar akala ograničuvanja vlijajnena ko način sar koristinava mli slobodno volja?“ O odgovor bašo akava pučibe ka vlijajnel upri amari idnina.

SAR ŠAJ TE KORISTINEL PE I SLOBODNO VOLJA

6. Vaker jekh primer so sikavela kobor tano važno amari sloboda te ovel ograničimi.

6 Dali šaj i sloboda soj ograničimi te ovel čačutni sloboda? Oja,  šaj! Soske? Soske o ograničuvanja šaj te zaštitinen amen. Na primer, šaj mangaja te vozina dži ki jekh diz soj podur. Ama, zamislin tuke kaj ko drumo nane nisave soobrakjajna pravilija hem sekoj šaj korkori te odlučinel kobor sigate ka vozinel hem koja strana taro drumo ka ovel. Dali ka osetine tut bezbedno te vozine ko adava drumo? Sigurno na. O ograničuvanja valjanena amenge te šaj sarine te uživina ki čačutni sloboda. Te dikha nesave primerija tari Biblija so sikavena sar šaj te oven amenge korisna o ograničuvanja so dengja len o Jehova.

7. a) Koja sine jekh razlika maškar o Adam hem o životne? b) Vaker jekh način sar o Adam koristingja pli slobodno volja.

7 Keda o Jehova kergja e prvo manuše, e Adame, ov dengja le isto poklon sar so dengja e angelen — i slobodno volja. Ama, o Devel na dengja slobodno volja e životnenge. Sar o Adam šukar koristingja pli slobodno volja? Jekh način sine so dengja anava e životnenge. O Devel „anela sine len anglo manuš te šaj te dikhel savo anav ka del ov sekole jekheske“. Keda o Adam ka dikhel sine sekole životno, ov dela le sine anav so odgovorinela leske. O Jehova na meningja nijekh anav so odlučingja o Adam te čhivel le. Namesto adava, „savo anav o manuš ka del sine sekole jekheske, sekole dživde dušake, adava ovela sine leskoro anav“ (1. Moj. 2:19).

8. Sar o Adam pogrešno koristingja pli slobodno volja, hem save sine o posledice?

8 O Jehova dengja e Adameske i odgovornost te kerel i Phuv raj keda vakergja leske: „Te ovel tumen pherdo čhave hem te oven but džene, pheren i phuv hem keren la buti, hem vladinen upro mačhe soj ko more, upro suštestvija so letinena ko nebo hem upro sa o suštestvija so phirena ki phuv“ (1. Moj. 1:28). Ama, o Adam biringja te hal taro zabranimo plodi hem kerindor adava ov na poštujngja o ograničuvanja so dengja len o Jehova. O Adam pogrešno koristingja pli slobodno volja, adaleske o manuša cidena mukhe but berša (Rim. 5:12). Nikogaš ma te bistra o lošna posledice tari odluka so angja la o Adam. Adava ka pottikninel amen te koristina amari slobodno volja ko šukar način hem te prifatina o ograničuvanja so dengja amen o Jehova.

O Izraelcija biringje te oven e Devleskoro narodo hem prifatingje o ograničuvanja so dengja len o Devel

9. Savo izbor dengja o Jehova e Izraelconge hem so vakergje leske ola?

9 Sa o manuša nasledingje i nesovršenost hem o meribe taro Adam hem i Eva. Ama tari javer strana, panda isi amen pravo te koristina o poklon taro Devel, i slobodno volja. Adava šaj te dikha le taro način sar o Jehova postapingja e Izraelconcar. O Jehova mukhlja len te odlučinen dali ka oven leskiri sopstvenost ili na (2. Moj. 19:3-6). O Izraelcija biringje te oven e Devleskoro narodo hem prifatingje o ograničuvanja so dengja len o Devel. Ola vakergje: „Sa so vakergja o Jehova ka kera“ (2. Moj. 19:8). Žalno tano adava so palo nesavo vreme ola biringje te na keren adava so vakergje.  Amen šaj te sikljova nešto but važno taro akava primer. Te cenina sekogaš o poklon so isi amen, i slobodno volja, hem ponadari da te ačhova paše uzo Jehova hem te šuna leskere zapovedija (1. Kor. 10:11).

10. Kola primerija taro Evreite 11 poglavje sikavena kaj o nesovršena manuša šaj te koristinen pli slobodno volja te slavinen e Devle? (Dikh i slika ko početok tari statija.)

10 Ko Evreite 11 poglavje, pišinela o anava taro 16 verna murša hem džuvlja kola so biringje te poštujnen o ograničuvanja so dengja len o Jehova. Adaleske, ola dobingje but bereketija hem but šuži nadež baši idnina. Na primer, e Noe sine le bari vera hem biringja te šunel e Devleskere lafija te kerel arka hem agjaar te spasinel ple familija hem o generacie so avena (Evr. 11:7). O Avraam hem i Sara spremno šungje e Devle hem gele ki phuv koja so vetingja o Devel kaj ka del la lenge. Iako sine len prilika palem te iranen pe ki diz Ur, ola na irangje pe soske koncentriringje pe ko adava so vetingja lenge o Jehova (Evr. 11:8, 13, 15, 16). O Mojsej na manglja o barvalipa taro Egipet hem biringja „te ovel maltretirimo zaedno e Devleskere narodoja, a na te uživinel ko momentalna grešna zadovolstvija“ (Evr. 11:24-26). Te trudina amen te ovel amen vera sar so sine adale verna muršen hem džuvljen hem te cenina amaro poklon, i slobodno volja, agjaar so ka koristina la te kera e Devleskiri volja.

11. a) Kova tano jekh taro najbare bereketija so anela i slobodno volja? b) So pottikninela tut te koristine tli slobodno volja ko šukar način?

11 Šaj ka mislina kaj tano polokho keda nekoj javer ka anel odluke namesto amende, ama tegani nikogaš nane te doživina jekh taro najbare bereketija so isi amen tari slobodno volja. Kova tano adava bereketi? I Biblija vakerela baši leste ki 5. Mojseeva 30:19, 20. (Čitin.) Ko 19 stiho, čitinaja kaj o Devel dengja e Izraelconge te birinen. Ko 20 stiho, sikljovaja kaj o Jehova dengja len prilika te sikaven kobor mangena le. Amen da šaj te birina te služina e Jehovaske. Hem amen da isi amen posebno prilika te koristina amari slobodno volja te slavina e Jehova hem te sikava leske kobor mangaja le!

MA KORISTIN KO POGREŠNO NAČIN I SLOBODNO VOLJA

12. Sar na valjani te koristina amari slobodno volja?

12 Zamislin tuke kaj dea jekh vredno poklon nesave amaleske. Sar ka osetine tut ako ov frdela ko gjubre o poklon so dengjan le, ili, soj panda pološno, koristinela o poklon te kerel lošnipe nekaske? Sigurno ka osetine tut povredimo. O Jehova dengja amen jekh poklon, i slobodno volja. Sigurno osetinela pe povredimo keda dikhela sar o manuša ko pogrešno način koristinena pli sloboda hem anena lošna odluke ili kerena lošnipe e javerenge. I Biblija vakerela kaj ko „posledna dive“ o manuša „nane te oven blagodarna“ (2. Tim. 3:1, 2). Sar šaj amen te sikava kaj siem blagodarna bašo amaro skapoceno poklon taro Jehova? Hem sar šaj te na koristina akava poklon ko pogrešno način?

13. Kova tano jekh način sar na valjani pogrešno te koristina amari sloboda?

13 Sarinen isi amen sloboda te birina amare amalen, i zabava, hem sar  ka urava amen hem ka doterina amen. Ama, šaj te koristina amari sloboda sar izgovor te ana odluke so na mangela len o Devel ili te postapina sar o manuša taro sveto. (Čitin 1. Petrovo 2:16.) Namesto te koristina amari sloboda te kera adava soj lošno, amen valjani te koristina la te slavina e Devle (1. Kor. 10:31; Gal. 5:13).

14. Soske valjani te ovel amen doverba ko Jehova keda koristinaja amari slobodno volja?

14 O Jehova vakergja: „Me o Jehova, sium tlo Devel, kova so sikavela tut bašo tlo šukaripe, okova so vodinela tut ko drumo koleste so valjani te dža“ (Isa. 48:17). Valjani te ovel amen doverba ko Jehova hem te prifatina o ograničuvanja so dela amen te šaj te ana šukar odluke. Amen ponizno priznajnaja kaj „e manušeskoro drumo nane ki leskiri vlast. O manuš kova so phirela našti te upravinel ple drumoja“ (Erem. 10:23). O Adam hem o Izraelcija kola so na sine verna, biringje te na poštujnen o ograničuvanja so dengja o Jehova hem te ovel len doverba ki peste. Te sikljova taro lengoro lošno primer. Namesto te potprina amen ki amende, te ovel amen „doverba ko Jehova celo [amare] vilea“ (Izr. 3:5).

POŠTUJN E JAVERENGIRI SLOBODNO VOLJA

15. So sikljovaja taro načelo soj pišimo ko Galatite 6:5?

15 Amen valjani isto agjaar te poštujna i sloboda e javerengiri te anen peske odluke ko životo. Adaleske so sarinen isi amen slobodno volja, našti sekogaš te ana ista odluke. Akava isto agjaar važinela e  odlukenge povrzime amare ponašibaja hem obožavibaja. Te setina amen ko načelo taro Galatite 6:5. (Čitin.) Keda haljovaja kaj sekova hristijani tano odgovorno bašo ple odluke, tegani ka poštujna e javerengiri slobodno volja.

Šaj te ana odluke bizo te terina e javeren da te anen ista odluke (Dikh o pasus 15)

16, 17. a) Savo problemi iklilo ko Korint? b) Sar o Pavle pomožingja akale phralen, hem so šaj amen te sikljova taro adava?

16 Te dikha jekh biblisko primer kova so sikavela soske valjani te poštujna amare phralengiri slobodno volja. O hristijanja taro Korint rasprajngje pe bašo adava dali valjani te hal pe mas kova so sine dendo e idolenge, a palo adava bikimo ko pazari. Nekaskiri sovest mukhela le sine te hal asavko mas soske leske o idolija na značinena sine ništo. Ama, adala so angleder obožavinena sine idolija, mislinena sine kaj ako hale asavko mas, adava ka ovel isto sar te obožavinen e idolen (1. Kor. 8:4, 7). Adava sine baro problemi kova so šaj sine te kerel podelba ko sobranie. Sar o Pavle pomožingja e hristijanenge te rešinen akava baro problemi?

17 Prvo, o Pavle setinkergja len kaj o hajbe nane te anel len popaše e Devlea (1. Kor. 8:8). Dujto, o Pavle predupredingja len te pazinen adalea so isi len pravo te anen odluka, te na povredinen i sovest adalengiri soj slaba (1. Kor. 8:9). Palo adava, ov vakergja adalenge so isi len slabo sovest te na osudinen adalen so ka odlučinen te han taro adava mas (1. Kor. 10:25, 29, 30). Znači, ki akaja važno situacija soj povrzimi e obožavibaja, sekova hristijani valjangja korkori te anel peske odluka. Ako adava tano agjaar ko važna situacie, tegani na valjani li te poštujna e phralengiri sloboda te anen korkori odluke čak bašo tikne bukja da? (1. Kor. 10:32, 33).

18. Sar ka sikava kaj ceninaja amaro poklon, i slobodno volja?

18 O Jehova dengja amen jekh poklon, i slobodno volja, koja so dela amen čačutni sloboda (2. Kor. 3:17). Amen ceninaja adava poklon soske šaj te ana odluke kolencar so sikavaja kobor mangaja e Jehova. Ponadari da te ana odluke kola so slavinena le, hem te poštujna e javerengoro pravo te birinen sar mangena te koristinen plo skapoceno poklon.