Dža ko teksto

Dža ko dujto meni

Dža ki sodržina

E Jehovaskere svedokija

romane (Makedonija)

Stražarsko kula (izdanie bašo proučibe)  |  avgust 2017

Huljav i purani ličnost hem nikogaš palem ma urav la

Huljav i purani ličnost hem nikogaš palem ma urav la

Huljaven i purani ličnost hem lakere postapke (KOL. 3:9)

GILJA: 83, 129

1, 2. So dikhena o manuša ko e Jehovaskere svedokija?

BUT manuša dikhena o šukar osobine so isi e Jehovaskere svedokon. Na primer, o pisateli o Anton Gil bašo phralja hem o phenja tari nacističko Germanija pišingja: „O nacistija mrzinena sine e Jehovaskere svedokon... Dži ko 1939 berš, 6.000 lendar sine ko [koncentraciona logorija]“. Ov vakergja kaj iako cidingje bare muke, o Svedokija sine smirime ko phare situacie, ačhile verna e Devleske, sine len jekhipe hem e javeren sine len doverba ki lende.

2 Ko amaro vreme, o manuša tari Južnoafrikansko Republika isto agjaar dikhle kaj e Jehovaskere svedokon isi len šuže osobine. Jekh vreme, ki adaja phuv na sine dozvolimo e Svedokonge taro različna rase te kheden pe zaedno. Ama, nedela ko 18 dekemvri 2011 berš, pobuter taro 78.000 Svedokija taro različna rase tari Južnoafrikansko Republika hem taro javera phuvja khedingje pe zaedno ko najbaro stadioni ko Johanesburg bašo  jekh posebno teokratsko nastan. Jekh taro upravnikija e stadioneskere vakergja: „Dži akana na dikhljum nijekh javer grupa manuša ko akava stadioni te ponašinel pe doborom šukar. Sarine sien šukar uravde hem but šukar čistingjen o stadioni. Ama, soj najvažno, maškar tumende isi manuša taro različna rase“.

3. Soske amaro phralipe tano nešto posebno?

3 Čak o manuša kola so nane e Jehovaskere svedokija dikhena kaj amaro phralipe tano nešto posebno (1. Pet. 5:9). Soske amari organizacija tani but porazlično taro javera organizacie? Adaleske so but trudinaja amen te cida amendar sa o bukja so na mangela o Jehova. Ko adava pomožinela amen i Biblija hem o sveti duh. Amen šunaja o sovet tari Biblija: „Huljaven i purani ličnost... hem uraven i nevi ličnost“ (Kol. 3:9, 10).

Šaj te kera bare promene ko amaro životo

4. So ka dikha ki akaja statija hem soske?

4 Otkeda ka huljava i purani ličnost, valjani te pazina nikogaš poviše te na urava la. Ki akaja statija ka dikha sar šaj te huljava i purani ličnost hem soske adava tano doborom važno. Ka dikha kaj šaj sekoj te kerel bare promene ko plo životo bizi razlika kobor lošna bukja kergja angleder. Palo adava ka dikha so šaj te keren okola so služinena e Devleske but berša ma te mukhen i purani ličnost palem te ovel delo lendar. Soske valjani te kera lafi bašo akala bukja? Nesave so služingje e Jehovaske na pazingje hem počmingje te razmislinen hem te ponašinen pe isto sar so kerena sine angleder te pendžaren e Jehova. Adaleske, sekova jekh amendar valjani te na bistrel akala lafija: „Koj mislinela kaj tergjola, te pazinel te na perel“ (1. Kor. 10:12).

CIDE TUTAR SA O NEMORALNA ŽELBE

5. a) Vaker primer so sikavela soske valjani odma te huljava i purani ličnost. (Dikh i slika ko početok tari statija.) b) Sprema ko Kološanite 3:5-9, kola bukja tane delo tari purani ličnost?

5 So ka kere ako dikhea kaj te šeja tane melale hem khandena? Ka huljave len so posigate. Slično agjaar, ako dikhaja kaj keraja nešto so o Jehova na mangela, valjani odma te menina adava. Šukar tano te šuna o sovet e Pavleskoro so dengja le e phralenge ko prvo veko: „Ciden sa akava tumendar“. Te dikha duj asavke bukja so vakergja len o Pavle: o blud, ili javere lafencar o seksualno nemoral, hem o melalipe. (Čitin Kološanite 3:5-9.)

6, 7. a) Sar e Pavleskere lafija sikavena kaj valjani but te trudina amen te huljava i purani ličnost? b) Sar živinela sine i Sakura hem so pomožingja la te meninel pe?

6 Seksualno nemoral. Keda ki Biblija pišinela „blud“, mislinela pe ko seksualno odnos maškar duj džene kola so nane zakonski venčime sar rom hem romni. O Pavle vakergja kaj o sluge e Devleskere mora te „mudaren“ ple „delija e teloskere“ keda kerela pe lafi bašo seksualno nemoral. Akava značinela kaj valjani but te trudina amen te cida amendar o pogrešna želbe. Akaja borba nane lokhi, ama šaj te pobedina!

 7 Akava šaj te dikha taro primer jekhe phenjakoro tari Japonija koja so vikinela pe Sakura. * (Dikh i fusnota.) Džikote bajrola sine, oj but puti osetinela pe sine korkori hem tažno. Ko 15 berš počmingja te ovel la seksualna odnosija različna manušencar mislindor kaj agjaar nane te osetinel pe korkori. Adaleske sine la trin abortusija. Oj vakerela: „Ko početok osetinava man sine sigurno adaleske so sine man seksualna odnosija, soske mislinava sine kaj nekoj mangela man hem kaj valjanava nekaske. Ama sar nakhela sine o vreme, adava kerela sine te osetinav man panda ponesigurno“. I Sakura živinela sine agjaar džikote na phergja 23 berš. Tegani počmingja te proučinel i Biblija e Jehovaskere svedokoncar hem but svidžingja pe lake adava so sikljola sine. O Jehova pomožingja la te čhinavel e nemoralno životoja hem ma te osetinel pe više krivo. Akana i Sakura tani opšto pioneri hem na osetinela pe više korkori. Oj vakerela: „But sium bahtali soske o Jehova sekova dive sikavela mange kobor mangela man“.

SAR TE ČHINAVE E POGREŠNA NAVIKENCAR

8. Kola navike šaj te keren amen melale anglo e Devleskere jakhja?

8 Melalipe. Ki Biblija o „melalipe“ na značinela samo seksualno nemoral. Šaj te značinel o lošna navike sar soj o pušibe hem te vakeren pe bezobrazna šale (2. Kor. 7:1; Ef. 5:3, 4). Isto agjaar, šaj te značinel o lošna bukja so kerena len o manuša keda tane korkori, sar soj o čitibe lila kola so vozbudinena len seksualno ili o dikhibe pornografija. Akala bukja šaj te anen dži ki javer lošno navika, i masturbacija (Kol. 3:5). * (Dikh i fusnota.)

9. Dži ko so šaj te anel i nekontrolirano „seksualno strast“?

9 O manuša so dikhena redovno pornografija ovela len nekontrolirano „seksualno strast“ hem šaj te oven zavisna taro seks. O istražuvačija halile kaj i zavisnost tari pornografija tani slično sar i zavisnost taro alkohol ili droga. Adaleske na iznenadinela amen adava so i navika te dikhel pe pornografija isi la lošna posledice. Akava šaj te anel dži ki ladž, te na kera amari buti sar so valjani, lošno familijarno životo, razvod pa čak nekoj korkori te mudarel pe. Keda celo berš na dikhlja pornografija, jekh manuš vakergja kaj palem počmingja te poštujnel korkori pes.

10. Sar o Ribeiro čhinavgja te ovel zavisno tari pornografija?

10 Bute dženenge tano čače pharo te borinen pe te na dikhen pornografija. Ama ola šaj te pobedinen. Razmislin bašo Ribeiro taro Brazil. Keda sine tinejdžeri, gelo peske kher­aldan hem počmingja te kerel buti ki jekh fabrika so reciklirinela hartija. Adathe dikhlja pornografska spisanija. O Ribeiro vakerela: „Hari pohari doborom but uljum zavisno, so edvaj adžikerava sine mi džuvli kolaja so živinava sine te ikljol taro kher te šaj te dikhav pornografska filmija“. Jekh dive džikote sine ki buti, o Ribeiro dikhlja o lil Tajnata na semejnata  srekja maškar o but javera lila kola so valjani sine te oven reciklirime. Ov lelja le hem čitingja le. Adava so čitingja ohrabringja le te počminel te proučinel i Biblija e Jehovaskere svedokoncar. Ama, ponadari da valjani sine leske but vreme te šaj te čhinavel adale lošno navikaja. So pomožingja le? Ov vakerela: „Molinava man sine, proučinava sine i Biblija hem razmislinava sine bašo adava so sikljovava hem agjaar počmingjum te ceninav poviše e Devleskere osobine. Sar nakhela sine o vreme, mlo mangipe bašo Jehova ulo pozoralo tari mli želba te dikhav pornografija“. I Biblija hem o sveti duh pomožingje e Ribeiro te huljavel i purani ličnost, ov krstingja pe hem akana služinela sar starešina.

Mora te manga but e Jehova hem te mrzina o lošnipa

11. So šaj te pomožinel nekas te cidel pe tari pornografija?

11 Te šaj te čhinavel e lošno navikaja, o Ribeiro valjangja te kerel nešto poviše nego samo te proučinel i Biblija. Ov mora sine hor te razmislinel bašo adava so čitinela sine tari Biblija hem te mukhel adava te resel dži ko leskoro vilo. Mora sine te molinel e Jehova te pomožinel le. Akala bukja pomožingje e Ribeiro, leskoro mangipe bašo Jehova te ovel pobaro tari želba te dikhel pornografija. Te šaj te cida amen tari pornografija, amen da mora te manga but e Jehova hem te mrzina o lošnipa. (Čitin Psalm 97:10.)

CIDE TUTAR I HOLI, O LOŠNA LAFIJA HEM O HOVAJBE

12. So pomožingja e Stivene te cidel pestar i holi hem o lošna lafija?

12 Nesave manuša sigate holjanena hem ki holi vakerena lafija kolencar so vredžinena e javeren. Keda slučinela pe akava, celo familija cidela. Na primer, jekh dad tari Avstralija so vikinela pe Stiven sine le navika te akošel hem but lokhe te holjanel čak sitnicenge. Ov vakerela: „Me hem mi romni trin puti odvojngjem amen hem čak dengjem dokumentija bašo razvod“. Tegani, ola počmingje te proučinen i Biblija e Jehovaskere svedokoncar hem o Stiven trudinela pe sine te kerel adava so sikljola sine tari Biblija. Ov vakerela kaj angleder te pendžarel e Jehova, ov sine sar jekh bomba koja so sekova momenti šaj sine te phajrol soske but sigate holjanela sine. Ama, keda počmingja te šunel o sovetija tari Biblija, o bukja ule pošukar. Ov vakerela: „Akana mli familija tani pobahtali. Adaleske so pomožingja man o Jehova, akana isi man baro mir“. O Stiven služinela sar sluga-pomošniko hem leskiri romni nekobor berša služinela sar opšto pioneri. O starešine taro leskoro sobranie vakerena: „O Stiven tano mirno, vredno hem ponizno phral“. Isto agjaar vakerena kaj nikogaš na dikhle le holjamo. O Stiven na mislinela kaj ov korkori uspejngja te promeninel pe. Ov vakerela: „Nane sine te oven man nijekh taro akala šuže bereketija ako na mukhava sine o Jehova te pomožinel man hem te kerel promene ki mli ličnost“.

13. Soske tani opasno i holi hem savo sovet dela amen i Biblija?

 13 I Biblija sovetinela amen te cida amendar i holi, o vikibe hem o lošna lafija (Ef. 4:31). Akala bukja but puti anena dži ko nasilstvo. Avdive but džene taro sveto mislinena kaj tano normalno te ove nasilno. Ama ako siem nasilna tegani ladžakeraja amare Stvoritele. Adaleske, but phralja hem phenja valjangje te meninen pe hem te uraven i nevi ličnost. (Čitin Psalm 37:8-11.)

14. Dali šaj nekoj so sine nasilno te ovel krotko?

14 Razmislin isto agjaar bašo primer e phraleskoro so vikinela pe Hans, kova so služinela sar starešina ko jekh sobranie ki Avstrija. O koordinator ko starešinstvo taro adava sobranie vakerela: „Ov tano jekh taro najkrotka manuša so pendžarava len“. Ama, o Hans na sine sekogaš asavko. Keda sine tinejdžeri, počmingja te piel but alkohol hem ulo nasilno. Jekh puti keda sine mato, holjangja but so čak mudargja ple džuvlja. Sine phanlo 20 berš ko zatvor, ama o životo ko zatvor na meningja le. Džikote sine ko zatvor, leskiri daj zamolingja jekhe starešina te posetinel le hem agjaar o Hans počmingja te proučinel i Biblija. Ov vakergja: „Sine mange but pharo te huljavav mli purani ličnost. But pomožingje man o bibliska stihija taro Isaija 55:7, kote so pišinela: ’O rumimo manuš neka mukhel plo drom‘, hem 1. Korinkjanite 6:11, kote so okolenge so meningje pe pišinela: ’Asavke sine nesave tumendar‘. Beršencar o Jehova strplivo pomožinela man sine ple sveti duhoja te uravav i nevi ličnost“. O Hans krstingja pe džikote sine panda ko zatvor hem  iklilo palo 17 tekvaš berš taro zatvor. Ov vakergja: „But sium blagodarno bašo Jehovaskiri milost hem so sine spremno te prostinel mange“.

15. Koja navika tani isto agjaar delo tari purani ličnost hem so vakerela i Biblija baši late?

15 O hovajbe tano navika koja so isto agjaar tani delo tari purani ličnost. Na primer, but manuša hovavena te šaj ma te platinen danokija ili te našen tari odgovornost bašo ple greške. Ama, o Jehova tano Devel e čačipaskoro (Ps. 31:5). Adaleske, ov mangela leskere sluge te vakeren o čačipe hem ma te hovaven (Ef. 4:25; Kol. 3:9). Znači, sekogaš valjani te vakera o čačipe, čak keda adava ka anel amen ki nezgodno ili ki phari situacija (Izr. 6:16-19).

SO POMOŽINGJA LEN TE POBEDINEN

16. So ka pomožinel amen te huljava i purani ličnost?

16 Našti korkori amare silaja te huljava i purani ličnost. I Sakura, o Ribeiro, o Stiven hem o Hans mora sine but te borinen pe te šaj te ciden pestar o lošna navike. Ama, e Devleskoro Lafi hem o sveti duh pomožingja len te pobedinen ki akaja borba (Luka 11:13; Evr. 4:12). Te šaj amen da uspejnaja te huljava i purani ličnost, valjani sekova dive te čitina i Biblija, te razmislina bašo adava so čitinaja hem sekogaš te molina amen o Jehova te del amen mudrost hem sila te kera adava so sikljovaja tari Biblija (Is. Nav. 1:8; Ps. 119:97; 1. Sol. 5:17). Isto agjaar, mukhaja te vodinel amen e Devleskoro Lafi hem o sveti duh keda spreminaja amen bašo amare sostanokija hem džaja ki lende (Evr. 10:24, 25). Mangaja te koristina celosno i duhovno hrana koja so dela amen e Jehovaskiri organizacija preku o publikacie, i internet-televizija JW Broadcasting, i aplikacija JW Li­brary hem i internet-stranica jw.org (Luka 12:42).

Sar šaj te huljava i purani ličnost? (Dikh o pasus 16)

17. So ka dikha ki javer statija?

17 Ki akaja statija dikhlem nekobor lošna navike kola so e Devleskere sluge mora te ciden len hem te pazinen ma te iranen pe palem ki lende ako mangena te radujnen e Jehova. Ama, valjani panda nešto te kera. Valjani te urava i nevi ličnost hem te trudina amen sekogaš te ovel delo taro amaro životo. Ki javer statija ka dikha sar šaj te kera adava.

^ pas. 7 Nesave anava ki akaja statija tane menime.

^ pas. 8 Dikh o 25 poglavje taro lil Mladite prašuvaat — delotvorni odgovori, tom 1.