Dža ko teksto

Dža ko dujto meni

Dža ki sodržina

E Jehovaskere svedokija

romane (Makedonija)

Stražarsko kula (izdanie bašo proučibe)  |  april 2018

O drumo so ingarela ki čačutni sloboda

O drumo so ingarela ki čačutni sloboda

Ako o Čhavo oslobodinela tumen, ka oven čače slobodna (JOVAN 8:36)

GILJA: 54, 36

1, 2. a) So kerena o manuša te šaj te ovel len sloboda? b) Savo tano o rezultati taro adava?

AVDIVE, but manuša kerena lafi bašo adava sarinen te oven len ista pravija hem sloboda. But džene mangena sveto bizo nepravde, predrasude hem čorolipe. Javera rodena te ovel len sloboda te vakeren so mislinena, te keren so mangena hem te živinen sar mangena. Akava sikavela kaj sa o manuša mangena te oven slobodna.

2 Te šaj te oven slobodna, o manuša kerena protestija hem revolucie. Ama, dali čače dobinena adava so mangena? Na. But puti, akava anela lenge pobare muke, pa čak meribe. Akala bukja sikavena kaj adava so vakergja o cari o Solomon ko Propovednik 8:9 tano točno: „O manuš vladinela upro manuš ki leskiri šteta“.

3. So valjani te kera te šaj te ova čače bahtale hem zadovolna?

3 I Biblija vakerela amenge so valjani te kera te šaj te ova čače bahtale hem zadovolna. O učeniko o Jakov vakergja: „Okova so vnimatelno dikhela ko sovršeno zakoni e slobodakoro hem ponadari da šunela le... ka  ovel bahtalo ko adava so kerela“ (Jak. 1:25). O sovršeno zakoni avela taro Jehova, hem ov najšukar džanela so valjani e manušenge te šaj te oven celosno bahtale hem zadovolna. O Jehova dengja e Adameske hem e Evake čačutni sloboda hem sa javer so valjani sine lenge te šaj te oven bahtale.

KEDA O MANUŠA SINE ČAČE SLOBODNA

4. Savi sloboda sine e Adame hem e Eva? (Dikh i slika ko početok tari statija.)

4 Keda čitinaja o prva duj poglavja tari 1. Mojseeva, haljovaja kaj e Adame hem e Eva sine len sloboda baši koja so avdive o manuša šaj samo te soninen. Sine len sa so valjani lenge, na sine sostar te daran hem nikoj na ponašinela pe sine lencar nepravedno. Na sekirinena pe sine dali ka ovel len hajbaske, dali ka arakhen buti, dali ka nasvaljoven ili ka meren (1. Moj. 1:27-29; 2:8, 9, 15). Ama, dali lengiri sloboda na sine ograničimi? Te dikha.

5. So valjani e manušenge te šaj te ovel len sloboda?

5 But džene mislinena kaj i čačutni sloboda tani te kere sa so mangea bizo te misline bašo posledice. Jekh enciklopedija vakerela kaj i sloboda tani „sposobnost te ane odluke hem te ispolnine len“ (The World Book En­cy­clo­pe­dia). Ama, ki late isto agjaar pišinela kaj o manuša tane slobodna sa džikote o ograničuvanja so dela len i država nane nepravedna, nepotrebna hem nerazumna. Akava značinela kaj mora te oven nesave ograničuvanja te šaj sarinen te ovel len sloboda. Ama, kas isi pravo te odlučinel dali nesave ograničuvanja tane pravedna, potrebna hem razumna?

6. a) Soske samo e Jehova isi le sloboda so nane ograničimi? b) Savi sloboda isi e manušen hem soske?

6 But tano važno te na bistra kaj samo e Jehova isi le sloboda so nane ograničimi. Soske? Adaleske so ov kergja sa hem ov tano o semokjno Vladeteli ko univerzum (1. Tim. 1:17; Otk. 4:11). O cari o David šuže lafencar vakergja kobor tano baro o Jehova. (Čitin 1. Letopisi 29:11, 12.) Ama, sa soj kerdo ko nebo hem ki Phuv isi le ograničimi sloboda. O Jehova mangela te haljova kaj samo le isi le pravo te odlučinel kola ograničuvanja tane pravedna, potrebna hem razumna. O Jehova panda taro početok čhivgja ograničuvanja e manušenge.

7. Kola bukja kerena amen bahtale iako mora te kera len?

7 Iako e Adame hem e Eva sine len bari sloboda, oj sine ograničimi. Nesave taro adala ograničuvanja sine lenge prirodna. Na primer, te šaj te ačhoven dživde, mora sine te dišinen, te han hem te soven. Dali adava značinela kaj ola na sine slobodna? Na. Ustvari, o Jehova kergja agjaar te šaj adala bukja te keren len bahtale hem zadovolna (Ps. 104:14, 15; Prop. 3:12, 13). Sarine uživinaja keda dišinaja čisto vozduh, keda haja amaro omileno hajbe hem keda šukar ka sova. Na osetinaja amen ograničime keda keraja akala bukja. Sigurno o Adam hem i Eva da na osetingje pe agjaar.

8. Koja jasno zapoved dengja o Jehova e Adameske hem e Evake, hem soske?

8 O Jehova dengja e Adameske hem e Evake jasno zapoved. Ov vakergja lenge te oven len čhave, te pheren i Phuv hem te grižinen pe lake (1. Moj. 1:28). Dali akaja zapoved ograničingja lengiri sloboda? Ni najhari! Adava  dengja len prilika te keren celi Phuv raj hem večno te živinen ki late zaedno ple sovršena čhavencar. Akaja sine e Devleskiri namera (Isa. 45:18). Avdive, ako nekoj odlučingja te na khuvel ko brako ili te na ovel le čhave, adava na značinela kaj na šunela e Devle. Ama, but džene khuvena ko brako hem isi len čhave iako džanena kaj adaja odluka ka anel lenge pharipa (1. Kor. 7:36-38). Soske? Adaleske so adžikerena adala bukja te anen lenge bahtalipe hem zadovolstvo (Ps. 127:3). Te šunen sine o Adam hem i Eva e Jehova, ola ka šaj sine večno te uživinen ko brako hem ko familijarno životo.

SAR SINE NAŠAVDI I ČAČUTNI SLOBODA?

9. Soske e Devleskiri zapoved soj pišimi ki 1. Mojseeva 2:17 sine pravedno, potrebno hem razumno?

9 O Jehova dengja e Adameske hem e Evake panda jekh zapoved hem jasno vakergja lenge so ka ovel ako na šungje la. Ov vakergja: „Taro kaš bašo pendžaribe soj šukar hem soj lošno, na smejnea te ha, soske ko adava dive keda ka ha lestar, sigurno ka mere“ (1. Moj. 2:17). Dali adaja zapoved sine nepravedno, nepotrebno hem nerazumno? Dali oj lelja lendar lengiri sloboda? Ni najhari. Ustvari, but bibliska izučuvačija mislinena kaj e Devleskiri zapoved sine but mudro hem logično. Jekh lendar vakerela kaj adaja zapoved sikavela amen „kaj samo o Devel džanela soj šukar e manušenge hem samo o Devel džanela so nane šukar lenge. Te šaj te ovel lenge šukar, e manušen mora te ovel len doverba ko Devel hem te šunen le. Ako na šunena le, ola ka valjani korkori te odlučinen soj šukar a so na“. Adava tano nešto soj but pharo korkori o manuša te keren le.

E Adameskiri hem e Evakiri odluka angja dži ki katastrofa! (Dikh o pasusija 9-12)

10. Soske i slobodno volja nane isto sar o pravo te odlučina soj šukar a soj lošno?

Samo e Jehova isi le pravo te odlučinel soj šukar, a soj lošno

10 Nesave manuša šaj mislinena kaj o Jehova na dengja e Adameske sloboda te kerel so mangela. Ama, ola na haljovena kaj i slobodno volja, ili o pravo te birina so ka kera, nane isto sar o pravo te odlučina soj šukar, a soj lošno. E Adame hem e Eva sine len sloboda te odlučinen dali ka šunen e Devle ili na. Ama, samo e Jehova isi le pravo te odlučinel soj šukar, a soj lošno. „O kaš bašo pendžaribe soj šukar hem soj lošno“ setinkerela sine e Adame hem e Eva ko adava fakti (1. Moj. 2:9). Na džanaja sekogaš save ka oven o rezultatija taro amare odluke, a panda pohari šaj te džana dali o rezultatija sekogaš ka oven šukar. Adaleske but puti dikhaja kaj o manuša anena nesave odluke šukar namerencar, ama ko krajo o rezultatija taro akala odluke tane muke, katastrofe ili tragedie (Izr. 14:12). Akava sikavela kaj o manuša tane ograničime ko adava so šaj te keren. Adalea so dengja e Adameske hem e Evake i zapoved te na han taro kaš, o Jehova sikavgja len kaj mora te oven leske poslušna te šaj te ovel  len čačutni sloboda. So odlučingje te keren o Adam hem i Eva?

11, 12. Soske e Adameskiri hem e Evakiri odluka angja dži ki katastrofa? Vaker primer.

11 Žalno tano adava so o Adam hem i Eva biringje te na oven poslušna e Jehovaske. I Eva biringja te šunel e Satana keda vetingja lake: „Ka phravgjon tumare jakhja, hem ka oven sar o Devel, ka džanen soj šukar, a soj lošno“ (1. Moj. 3:5). Dali e Adameskiri hem e Evakiri odluka angja lenge pobari sloboda, sar so vakergja lenge o Satana? Na. O posledice tari lengiri odluka sine katastrofalna (1. Moj. 3:16-19). Soske? Adaleske so o Jehova na dengja e manušenge sloboda korkori te odlučinen soj šukar a soj lošno. (Čitin Eremija 10:23.)

12 Akava tano slično jekhe pilotea so upravinela avionea. Te šaj bezbedno te resel dži ki pli destinacija, ov džala ko pravco soj leske angleder odredimo. Te šaj te kerel adava, ov koristinela o sistem baši navigacija taro avioni hem komunicirinela e kontrolno kulaja. Ama ako o piloti na džala palo upatstvija hem letinela e avionea kote so mangela, adava šaj te anel dži ki katastrofa. Slično sar adava piloti, o Adam hem i Eva mangle te keren o bukja ko plo način. Ola otfrlingje e Devleskoro vodstvo. Savo sine o rezultati? Katastrofalno! Lengiri odluka angja grevo hem meribe lenge hem sa lengere čhavenge (Rim. 5:12). O Adam hem i Eva na dobingje pobari sloboda adalea so mangle korkori te odlučinen soj šukar, a soj lošno. Namesto adava, našavgje i čačutni sloboda so dengja len o Jehova.

 SAR ŠAJ TE DOBINA ČAČUTNI SLOBODA

13, 14. So valjani te kera te šaj te dobina čačutni sloboda?

13 Nesave manuša mislinena kaj ka oven najbahtale ako isi len sloboda so nane ograničimi. Ama, dali tano agjaar? Iako isi but koristija keda isi amen sloboda, šaj li te zamislina amenge savo ka ovel o sveto ako sekoj kerela sa so mangela? Ki jekh enciklopedija pišinela kaj o zakonija ko sekova organizirimo opštestvo tane komplicirime adaleske so mora te zaštitinen hem ko isto vreme te ograničinen i sloboda e manušengiri (The World Book En­cy­clo­pe­dia). Akava nane sekogaš lokho. Adaleske isi but zakonija, a isto agjaar but advokatija hem sudie kola so probinena te objasninen hem te primeninen akala zakonija.

14 O Isus Hristos objasningja sar šaj te ovel amen čačutni sloboda. Ov vakergja: „Ako ačhovena mle lafende, čače sien mle učenikija, hem ka džanen o čačipe, hem o čačipe ka oslobodinel tumen“ (Jovan 8:31, 32). Znači, te šaj te ovel amen čačutni sloboda, valjani te kera duj bukja. Prvo, valjani te prifatina o čačipe bašo kova so sikavgja o Isus. Dujto, valjani te ova leskere učenikija. Ako keraja akala bukja ka ovel amen čačutni sloboda. Ama taro so ka ova slobodna? O Isus vakergja: „Sekoj so kerela grevo, robo tano e grevoske... Ako o Čhavo oslobodinela tumen, ka oven čače slobodna“ (Jovan 8:34, 36).

15. Ki koja smisla o Isus ka kerel te ova „čače slobodna“?

15 I sloboda so vetingja o Isus ple učenikonge tani but pošukar tari  sloboda so mangena but manuša avdive. Keda o Isus vakergja: „Ako o Čhavo oslobodinela tumen, ka oven čače slobodna“, ov kerela sine lafi baši sloboda taro ropstvo e grevoske — o najbaro ropstvo so sine e manušen dži akana. Ki koja smisla siem robija e grevoske? O grevo terinela amen te kera lošna bukja. Ov isto agjaar šaj te čhinavel amen te kera adava soj ispravno ili te da amendar amaro najšukar. Adava anela amenge razočaruvanje, dukha, muke hem ko krajo meribe (Rim. 6:23). O apostol Pavle osetingja kobor tani bari i dukh so avela taro ropstvo e grevoske. (Čitin Rimjanite 7:21-25.) Samo keda o grevo ka ovel celosno cidimo, ka ovel amen čačutni sloboda sar so sine e Adame hem e Eva.

16. Sar šaj te ovel amen čačutni sloboda?

16 Adava so o Isus vakergja: „Ako ačhovena mle lafende“, sikavela kaj ako mangaja o Isus te oslobodinel amen, valjani te kera nesave bukja. Kola bukja? Sar čačutne hristijanja, otkažingjem amen amendar hem prifatingjem o ograničuvanja so dengja o Isus ple učenikonge (Mat. 16:24). Baš sar so vetingja o Isus, ka ovel amen čačutni sloboda ko vreme so avela, keda ka dobina sa o bereketija tari otkupno žrtva.

17. a) Sar šaj te ova čače bahtale hem zadovolna? b) So ka dikha ki javer statija?

17 Te šaj te ova čače bahtale hem zadovolna, valjani te živina ko način so sikavela kaj siem e Isuseskere učenikija hem te šuna adava so sikavgja ov. Ako keraja akava, ka avel vreme keda nane više te ova robija e grevoske hem e meribaske. (Čitin Rimjanite 8:1, 2, 20, 21.) Ki javer statija ka dikha sar šaj mudro te koristina i sloboda so isi amen akana. Tegani ka šaj večno te slavina e Jehova, o Devel so dela čačutni sloboda.