Dža ko teksto

Dža ko dujto meni

Dža ki sodržina

E Jehovaskere svedokija

romane (Makedonija)

So sikavela amen i Biblija?

 ŠOVTO POGLAVJE

So ovela amencar keda meraja?

So ovela amencar keda meraja?

1-3. So pučena pe but manuša bašo meribe, hem save odgovorija dena nesave religie?

I BIBLIJA vakerela amenge kaj jekh dive meribe nane te ovel više (Otkrovenie 21:4). Ko pandžto poglavje siklilem kaj preku i otkupnina šaj te dobina večno životo. Ama, o manuša panda merena (Propovednik 9:5). Adaleske, sarine pučaja amen: „So ovela amencar keda meraja?“

2 O odgovor taro akava pučibe tano but važno keda merela nekoj so but mangaja le. Tegani šaj pučaja amen: „So ovela adalea so mulo? Dali dikhela amen? Šaj li te pomožinel amen? Dali nekogaš ka dikha le palem?“

3 O religie različno odgovorinena ko akala pučiba. Nesave vakerena kaj ako sian šukar manuš, ka dža ko raj ko nebo, a ako sian lošno manuš, ka thabljove ko pekol. Javera vakerena kaj keda nekoj merela, ovela duhovno ličnost, hem živinela ple manglencar kola so isto agjaar tane mule. A javera palem, vakerena kaj palo meribe ka sudinel pe e muleske, hem ov palem ka bijangjovel hem ka živinel ko javer telo, na primer sar nesavo javer manuš ili sar životno.

4. Savo isto sikljojbe bašo meribe sikavena poviše religie?

4 O religie sikavena različna bukja. Ama poviše lendar sikavena jekh isto sikljojbe. Ola vakerena kaj keda nekoj merela jekh delo lestar živinela ponadari da. Dali tano adava čače?

 SO OVELA AMENCAR KEDA MERAJA?

5, 6. So ovela amencar keda meraja?

5 O Jehova džanela so ovela amencar keda meraja, hem ov vakerela amenge kaj keda nekoj merela, leskoro životo završinela. O meribe tano sprotivno taro životo. Adaleske keda nekoj merela leskere čuvstvija hem misle na prodolžinena te živinen negde javerthe. * Keda meraja, amen našti te dikha, našti te šuna hem našti te mislina.

6 O cari, o Solomon pišingja kaj „o mule na džanena ništo“. O mule našti te mangen ili te mrzinen hem ko grobo nane ni buti, ni mislibe, ni džandipe, ni mudrost. (Čitin Propovednik 9:5, 6, 10.) Ko Psalm 146:4, i Biblija vakerela amenge kaj keda nekoj merela, „leskere misle“ isto agjaar merena.

SO VAKERGJA O ISUS BAŠO MERIBE

O Jehova kergja e manuše te živinel zasekogaš ki Phuv

7. So vakergja o Isus bašo meribe?

7 Keda mulo e Isuseskoro amal, o Lazar, ov vakergja ple učenikonge: „Amaro amal o Lazar zasukja“. Ama o Isus adalea na mislingja kaj o Lazar odmorinela pe. O Isus ponadari vakergja: „O Lazar mulo“ (Jovan 11:11-14). Znači, o Isus sporedingja o meribe sojbaja. Ov na vakergja kaj o Lazar sine ko nebo ili zaedno ple manglencar so mule. Isto agjaar, ov na vakergja kaj o Lazar mučinela pe sine ko pekol ili palem bijandilo sar javer manuš ili životno. Na, o Lazar sar te phene hor sovela sine. Ki Biblija isi javera da stihja so sporedinena o meribe sojbaja. Oj vakerela bašo Stefan kaj keda sine mudardo, ov „zasukja“ (Dela 7:60, fusnota). O apostol Pavle  isto agjaar pišingja kaj nesave hristijanja so mule „zasukje“ (1. Korinkjanite 15:6, fusnota).

8. Kotar džanaja kaj o Devel na kergja e manušen te meren?

8 Dali o Devel kergja e Adame hem e Eva te živinen samo nesavo vreme hem ko krajo te meren? Na! O Jehova kergja len te šaj te uživinen ko večno životo hem te ovel len sovršeno sastipe. Ov kergja e manušen, te mangen te živinen večno (Propovednik 3:11). Nijekh roditeli na mangela te dikhel ple čhave sar phujrola hem merela, isto agjaar o Jehova da adava na mangela amenge. Ama, ako o Devel kergja amen te živina zasekogaš, tegani soske meraja?

 SOSKE MERAJA?

9. Soske na sine pharo te šunel pe i zapoved so dengja la o Jehova e Adameske hem e Evake?

9 Ki gradina Eden, o Jehova vakergja e Adameske: „Taro sekova kaš ki gradina šaj te ha džikote na čaljovea. Ama taro kaš bašo pendžaribe soj šukar hem soj lošno, na smejnea te ha, soske ko adava dive keda ka ha lestar, sigurno ka mere“ (1. Mojseeva 2:9, 16, 17). Akaja jasno zapoved na sine phari te šunel pe, hem e Jehova sine le pravo te vakerel e Adameske hem e Evake soj šukar a soj lošno. Adalea so ka šunen sine e Jehova, ola ka sikaven leske sine kaj poštujnena leskoro pravo te vladinel upri lende. Isto agjaar, adalea šaj sine te sikaven kobor tane blagodarna bašo sa so dengja len.

10, 11. a) Sar hovavgja o Satana e Adame hem e Eva? b) Soske nane nisavo izgovor bašo adava so kergje o Adam hem Eva?

10 But žalno tano adava so o Adam hem i Eva biringje te na šunen e Jehova. O Satana pučlja e Eva: „Čače li o Devel vakergja kaj na smejnena te han taro sekova kaš ki gradina?“ I Eva odgovoringja leske: „Amen šaj te ha taro kašta ki gradina. Ama bašo kaš soj tano ko maškar ki gradina o Devel vakergja: ,Na smejnena te han lestar, ni na smejnena te pipinen le, te kergjen adava ka meren‘“ (1. Mojseeva 3:1-3).

11 Tegani o Satana vakergja: „Na, tumen nane te meren. Soske o Devel džanela kaj ko adava dive keda ka han lestar, ka phravgjon tumare jakhja hem ka oven sar o Devel, ka džanen soj šukar, a soj lošno“ (1. Mojseeva 3:4-6). O Satana manglja i Eva te mislinel kaj oj šaj te odlučinel korkori soj tano šukar a soj lošno. Isto agjaar, ov hovavgja bašo adava so ka ovel lencar ako na šungje e Devle. O Satana vakergja kaj  i Eva nane te merel, adaleske oj halja taro plodi hem dengja ple romeske da. O Adam hem i Eva džanena sine kaj o Jehova vakergja lenge ma te han taro adava kaš. Keda hale taro kaš ola biringje te na šunen adaja jasno zapoved. Adalea sikavgje kaj na poštujnena ple Dade kova so but mangela len. Nane nisavo izgovor bašo adava so kergje le!

12. Soske sine but pharo e Jehovaske keda o Adam hem i Eva na šungje le?

12 E Jehovaske sine but pharo keda o Adam hem i Eva sikavgje kaj na poštujnena le! Sar ka osetine tut ako dengjan tutar sa te bajrare te čhaven hem tegani ola ovena protiv tute hem kerena sprotivno adalestar so vakergjan lenge? Nane li adava but te dukhavel tut?

O Adam sine kerdo tari phuv hem irangja pe ki phuv

13. So mislingja o Jehova keda vakergja „ki phuv ka irane tu“?

13 Adaleske so o Adam hem i Eva na šungje e Devle, ola našavgje o večno životo. O Jehova vakergja e Adameske: „Soske tari phuv sian, ki phuv ka irane tut“. (Čitin 1. Mojseeva 3:19.) Adava značinela kaj o Adam ka iranel pe palem ki phuv, kotar so sine kerdo (1. Mojseeva 2:7). Keda o Adam grešingja, ov mulo hem na postojnela sine više.

14. Soske meraja?

14 O Adam hem i Eva te šunen sine e Devle ka živinen sine sa dži avdive. Ama, adalea so na šungje le, ola grešingje hem palo nesavo vreme mule. O grevo  tano sar jekh pharo nasvalipe kova so nasledingjem le taro amare prva roditelija. Amen sarine siem bijame sar grešnikija hem adaleske da meraja (Rimjanite 5:12). Ama, adava na sine e Devleskiri namera e manušencar. O Devel nikogaš na manglja o manuša te meren, hem adaleske i Biblija vakerela bašo meriba kaj tano „dušmani“ e manušeskoro (1. Korinkjanite 15:26).

O ČAČIPE OSLOBODINELA AMEN

15. Sar oslobodinela amen adava so džanaja o čačipe bašo meribe?

15 O čačipe bašo meribe oslobodinela amen taro but pogrešna sikljojba. I Biblija sikavela amen kaj o mule na osetinena nisavi dukh hem žal. Amen našti te kera lencar lafi, ama ni ola da amencar. Amen našti te pomožina lenge, a ni ola da amenge. Ola našti te keren amenge lošnipe, adaleske amen na valjani te dara lendar. But religie vakerena kaj o mule živinena ko nesavo than hem kaj amen šaj te pomožina lenge adalea so ka da pare nesave versko vodačenge. Ama, keda amen džanaja o čačipe bašo meribe, tegani nane te verujna ko adala hovajba.

16. Save hovavne bukja bašo mule sikavena but religie?

16 O Satana koristinela o hovavne religie te hovaven amen hem te terinen amen te mislina kaj o mule panda živinena. Na primer, nesave religie sikavena kaj keda meraja jekh delo amendar ponadari da živinela negde javerthe. Dali tli religija sikavela tut asavke bukja, ili sikavela tut adava so vakerela i Biblija bašo meribe? O Satana hovavela e manušen te šaj te cidel len taro Jehova.

17. Soske o sikljojbe kaj o manuša thabljovena ki jag vredžinela e Jehova?

17 Adava so sikavena but religie tano strašno.  Na primer, nesave sikavena kaj o lošna manuša thabljovena zasekogaš ki jag. Adava hovavno sikljojbe vredžinela e Jehova. Ov nikogaš nane te mukhel o manuša te mučinen pe ko asavko način! (Čitin 1. Jovanovo 4:8.) Sar ka osetine tut ako nekoj kazninela ple čhave adalea so ka čhivel leskere vasta ki jag? Sigurno ka misline kaj tano but lošno. Nane te mange te džane ništo baši leste. Agjaar mangela o Satana te mislina bašo Jehova!

18. Soske na valjani te dara taro mule?

18 Nesave religie vakerena kaj keda o manuša merena, ola uštena sar duhija. Adala religie sikavena kaj amen mora te poštujna e mulen, čak te dara lendar, soske ola šaj te oven ili amare amala ili amare dušmanja. But manuša verujnena ko akava hovajbe. Ola darana taro mule hem adaleske obožavinena len, a na e Jehova. Setin tut kaj o mule ništo na osetinena, adaleske na valjani te dara lendar. O Jehova kergja amen. Ov tano o čačutno Devel, hem amen valjani samo leste te obožavina (Otkrovenie 4:11).

19. Sar pomožinela amen adava so džanaja o čačipe bašo mule?

19 Keda džanaja o čačipe bašo mule, tegani siem oslobodime taro hovajba so vakerena o hovavne religie. Akava čačipe pomožinela amen te haljova o šukar bukja so vetinela amenge o Jehova bašo amaro životo hem amari idnina.

20. So ka sikljova ko poglavje so avela?

20 Angleder but berša, jekh sluga e Devleskoro, o Jov, pučlja: „Keda ka merel o manuš, šaj li te živinel palem?“ (Jov 14:14). Dali šaj jekh manuš so mulo te živinel palem? O odgovor so dela amen o Devel ki Biblija tano but utešno. Ko poglavje so avela ka kera lafi bašo adava.

^ pas. 5 Nesave manuša verujnena kaj palo meribe i duša ili o duho ponadari da živinena. Bašo poviše informacie, dikh i 17 hem i 18 fusnota.