Џа ко тексто

Џа ки содрежина

 101 ЛЕКЦИЈА

О Павле сине бичхалдо ко Рим

О Павле сине бичхалдо ко Рим

Е Павлескоро трито проповедничко патување завршинѓа ко Ерусалим. Адари астарѓе ле хем чхивѓе ле ко затвор. Ки јекх визија раќате, о Исус вакерѓа леске: „Џа ко Рим хем проповедин адари“. Е Павле ингарѓе ле таро Ерусалим ки Цезареја, хем адари ачхило дуј берш ко затвор. Кеда сине ко судо англо о управители о Фест, о Павле вакерѓа: „Мангава те судинел манге о цезар ко Рим“. О Фест одговоринѓа леске: „Штом мангеа те судинел туке о цезар, тегани ка џа ко цезар“. О војникија чхивѓе е Павле ко јекх броди со џала сине ко Рим, хем леа сине панда дуј христијања — о Лука хем о Аристарх.

Џикоте панда сине ко броди, уло баро невреме со трајнѓа бут диве. Сарине мислинѓе кај ка мерен. Ама, о Павле вакерѓа: „Манушален, јекх ангели појавинѓа пе манге ко суно хем вакерѓа манге: ’Ма дара Павле, ка ресе ко Рим. А ка ачхон џивде о јавера да сој туја ко броди‘. Овен храбра, нане те мера!“

О невреме трајнѓа 14 диве. Пало адава, конечно појавинѓа пе копно. Адава сине о остров Малта. О броди кхувѓа ко брего таро копно хем пхагило ко котора. Ама, са о 276 мануша со сине ко броди ресле ко брего, несаве пливинѓе а несаве астарѓе пе ко котора таро броди. О мануша тари Малта грижинѓе пе ленге хем тхарѓе ленге јаг те шај те таќон.

Пало трин масекија, о војникија чхивѓе е Павле ко јавер броди со џала сине ко Рим. Кеда ресља адари, о пхраља але те дикхен пе леа. Само со дикхља лен, ов благодаринѓа пе е Јеховаске хем охрабринѓа пе. Иако сине пханло, е Павлеске сине дозволимо те живинел ко јекх кхер коте со аракхела ле сине јекх војнико. Адари ачхило дуј берш. Бут мануша џана сине ки лесте, хем ов вакерела ленге сине башо е Девлескоро Царство хем сикавела лен сине башо Исус. На само адава, о Павле пишинѓа писмија џи ко собранија ки Мала Азија хем Јудеја. Ов чаче исполнинѓа и задача со денѓа ла леске о Јехова — те вакерел о шукар хабери е манушенге таро бут народија.

„Ко са сикаваја кај сием е Девлескере слуге, аѓаар со издржинаја ко бут искушенија, ко неволје, ко чоролипе, ко пхарипа“ (2. Коринќаните 6:4)