Џа ко тексто

Џа ки содрежина

 ДЕШУТРИНТО ПОГЛАВЈЕ

Те сикава кај ценинаја о живото

Те сикава кај ценинаја о живото

1. Кој денѓа амен о живото?

О ЈЕХОВА „тано џивдо Девел“ (Еремија 10:10). Ов тано амаро Створители хем денѓа амен о живото. Ки Библија пишинела: „Ту керѓан са о буќа, хем ола постојнена соске ту аѓаар мангљан“ (Откровение 4:11). Оја, о Јехова мангља амен те живина. О живото тано скапоцено поклон лестар. (Читин Псалм 36:9.)

2. Сар шај те овел амен бахтало живото?

2 О Јехова дела амен о буќа со икерена амен ко живото, сар сој о хајбе хем о пани (Дела 17:28). Хем на само адава, ов мангела те уживина ко живото (Дела 14:15-17). Те шај те овел амен бахтало живото, ваљани те шуна е Девлескере законија (Исаија 48:17, 18).

САР ДИКХЕЛА О ДЕВЕЛ КО ЖИВОТО

3. Со керѓа о Јехова кеда о Каин мударѓа е Авеле?

3 Тари Библија џанаја кај амаро хем е јаверенгоро живото тано скапоцено е Јеховаске. На пример, кеда о Каин, е Адамескоро хем е Евакоро чхаво, сине бут хољамо пле потикне пхралеске е Авелеске, о Јехова пхенѓа леске кај ваљани те смиринел пли холи. Ама, о Каин на шунѓа е Девле хем хољанѓа добором бут е Авелеске хем мудраѓа ле (1. Мојсеева 4:3-8). О Јехова казнинѓа е Каине адалеске со мударѓа е Авеле (1. Мојсеева 4:9-11). И холи хем и омраза тане опасна соске ола шај те керен амен те ова насилна хем сурова. О мануша сој асавке нашти те овел лен вечно живото. (Читин 1. Јованово 3:15.) Те шај те кера  е Јеховаскири волја, амен мора те сикљова те манга са е манушен (1. Јованово 3:11, 12).

4. Кова закони со денѓа ле о Јехова е Израелцонге сикавела аменге кобор скапоцено тано о живото?

4 Бут берша пало адава, о Јехова сикавѓа кај о живото тано скапоцено кеда денѓа е Мојсејеске о Деш заповедија. Јекх таро адала законија тано: „Ма мудар“ (5. Мојсеева 5:17). Ако некој намерно мударела сине некас, тегани ов или ој ваљани сине те овен мударде.

5. Сар дикхела о Јехова ко абортус?

5 Сар дикхела о Јехова ко абортус? Леске тано скапоцено чак о живото јекхе чхавескоро со панда нане бијамо. Ко Закони со денѓа ле о Јехова е Израелцонге, ов вакерѓа кај ако јекх мануш поврединѓа јекхе кхамне ромња хем лакоро бебе мерела, тегани адале мануше ваљани сине те мударен ле. (Читин 2. Мојсеева 21:22, 23; Псалм 127:3.) Акава сикавела аменге кај о абортус тано погрешно. (Дикх и 28 фуснота.)

6, 7. Сар шај те сикава е Јеховаске кај ценинаја амаро живото?

6 Сар шај те сикава е Јеховаске кај амаро живото хем о живото е јаверенгоро аменге тано скапоцено? Аѓаар со нане те кера нешто со ка чхивел ки опасност амаро хем е јаверенгоро живото. Адалеске нане те користина цигаре или дрога соске ола тане штетна хем шај те мударен амен.

7 О Девел денѓа амен о живото хем амаро тело, адалеске ваљани те користина лен сар ов со мангела. Ваљани шукар те грижина амен башо амаро тело. Ако на кераја адава, ка ова мелале англо е Девлескере јакхја (Римјаните 6:19; 12:1; 2. Коринќаните 7:1). Амен нашти те обожавина е Јехова кова со денѓа амен живото, ако на ценинаја амаро живото. Иако шај те овел бут пхаро те мукха о лошна навике, о  Јехова ка поможинел амен соске адалеа сикаваја кај ценинаја амаро живото.

8. Со кераја те на ана ки опасност амаро хем е јаверенгоро живото?

8 Сиклилем кај о живото тано скапоцено поклон. Е Јехова иси ле доверба кај амен никогаш нане те ана ки опасност амаро хем е јаверенгоро живото. Адалеске, амен пазинаја сар возинаја амаро врда, мотори или јавер превозно средство. Избегинаја спорт сој тано опасно или насилно (Псалм 11:5). Исто аѓаар, трудинаја амен амаро кхер те овел безбедно. О Јехова заповединѓа е Израелцонге: „Ако кереа нево кхер, исто аѓаар кер ограда ко крови, аѓаар никој нане те перел лестар хем ту нане те ове криво башо некаскоро рат“ (5. Мојсеева 22:8).

9. Сар ваљани те постапина е животненцар?

9 Е Јеховаске тано бут важно сар постапинаја е животненцар. Ов дозволинела те мудара животне башо хајбе хем башо урајбе, или кеда ваљани те заштитина амен лендар (1. Мојсеева 3:21; 9:3; 2. Мојсеева 21:28). Ама, на ваљани лошно те постапина е животненцар или те мудара лен само баши забава (Изреки 12:10).

ТЕ ЦЕНИНА О ЖИВОТО СОСКЕ ОВ ТАНО СВЕТО

10. Котар џанаја кај о рат претставинела о живото?

10 О рат тано свето англо Јехова соске претставинела амаро живото. Кеда мударѓа о Каин е Авеле, о Јехова вакерѓа леске: „О рат тле пхралескоро викинела ман тари пхув“ (1. Мојсеева 4:10). Е Авелескоро рат претставинела сине лескоро живото хем адалеске о Јехова казнинѓа е Каине со мударѓа ле. Пало потоп со сине ко време е Ноескоро, о Јехова палем сикавѓа кај о рат претставинела о живото. О Јехова дозволинѓа е Ноеске хем лескере фамилијаке те хан мас таро животне. Ов вакерѓа ленге: „Секова животно  со движинела пе хем тано џивдо шај те користинен ле хајбаске. Са адава дава туменге, исто сар со денѓум тумен о зелена растенија“. Ама, о Јехова забранинѓа ленге те хан мас ратеа, соске о рат претставинела о живото (1. Мојсеева 1:29; 9:3, 4).

11. Сави заповед башо рат денѓа о Јехова е Израелцонге?

11 Пало отприлика 800 берша одкеда вакерѓа о Јехова е Ноеске те на хал рат, ов палем заповединѓа пле народоске: „Секова Израелцо или странцо со живинела машкар туменде, кеда ловинела хем астарела диво животно или птица со шај те хал пе, мора те мукхел те цединел пе лакоро рат хем те учхарел о рат пхувјаја“. Ов исто аѓаар вакерѓа: „На смејнена те хан рат“ (3. Мојсеева 17:13, 14). О Јехова понадари да мангела сине лескоро народо те дикхел ко рат сар свето. Ола шај сине те хан мас ама на о рат. Кеда мударена сине животне хајбаске, ола ваљани сине те мукхен о рат те цединел пе ки пхув.

12. Сар дикхена о христијања ко рат?

12 Некобор берша пало е Исусескоро мерибе, о апостолија хем о старешине таро собрание ко Ерусалим, кхединѓе пе те одлучинен кола буќа таро Закони со сине дендо е Израелцонге панда важинена е христијаненге. (Читин Дела 15:28, 29; 21:25.) О Јехова поможинѓа ленге те хаљовен кај о рат панда тано скапоцено леске хем кај ола да ваљани те дикхен ки лесте сар свето. О христијања таро прво веко на ваљани сине те хан или те пиен рат, или те хан мас со на сине шукар цедимо лестар о рат. Адава сине исто добором баро грево сар кеда обожавинена пе идолија или керела пе неморал. Од тегани, о чачутне христијања на мангена сине те хан или те пиен рат. Сар тано авдиве? О Јехова панда мангела те дикха ко рат сар свето.

13. Соске о христијања на приминена рат преку трансфузија?

 13 Дали адава значинела кај о христијања исто аѓаар на ваљани те приминен рат преку трансфузија? Оја. О Јехова денѓа амен заповед те на ха хем те на пија рат. Ако о доктори вакерѓа туке те на пие алкохол, дали адава значинела кај шај те примине ле преку инфузија? Џанѓола пе кај на. Исто акава важинела башо рат да, и заповед те на ха хем те на пија рат значинела кај нане те примина рат преку трансфузија. (Дикх и 29 фуснота.)

14, 15. Кобор тано важно е христијаненге те ценинен о живото хем те овен послушна е Јеховаске?

14 Со ако о доктори вакерела аменге кај ка мера ако на приминаја рат? Секој коркори ваљани те одлучинел дали ка шунел е Девлескоро закони башо рат. О христијања бут ценинена о живото со денѓа лен о Девел сар поклон, хем адалеске прифатинена јавера начинија те лечинен пе те шај те ачховен џивде. Ама, ола на мангена те приминен рат.

15 Амен трудинаја амен те аракха амаро састипе, ама адалеске со о рат преставинела о живото хем тано скапоцено е Девлеске, амен на мангаја те примина рат. Поважно тано те ова послушна е Јеховаске, него те трудина амен те продолжина амаро живото адалеа со нане те шуна ле. О Исус вакерѓа: „Кој мангела те спасинел пло живото, ка нашавел ле, а кој ка нашавел пло живото баши манде, ка аракхел ле“ (Матеј 16:25). Амен сием послушна е Јеховаске соске мангаја ле. Ов џанела сој тано најшукар аменге, хем адалеске амен да исто сар лесте дикхаја ко живото сар скапоцено хем свето (Евреите 11:6).

16. Соске е Девлескере слуге шунена ле?

16 Е Девлескере верна слуге тане одлучна те шунен лескоро закони башо рат. Ола нане те хан или те  пиен рат, хем исто аѓаар нане те прифатинен рат башо медицинска причине. * Ама, ка прифатинен јавера третмања те шај те спасинен пумаро живото. Е Девлескере слуген иси лен доверба кај о Девел кова со денѓа лен о живото хем о рат џанела сој најшукар ленге. Дали верујнеа кај ов џанела сој најшукар туке?

ЕДИНСТВЕНО ИСПРАВНО НАЧИН САР ТЕ КОРИСТИНЕЛ ПЕ О РАТ

17. Само ко кола прилике о Јехова дозволинела сине е Израелцонге те користинен рат?

17 Ко Закони со денѓа ле о Јехова преку о Мојсеј, ов вакерѓа е Израелцонге: „И душа [о живото] е телоскоро тано ко рат, хем ме одрединѓум о рат башо жртвенико те овел башо чистибе тумаре душенге [или, те простинел пе туменге]; о рат тано адава со керела те овен чиста“ (3. Мојсеева 17:11). Кеда о Израелција керена сине грево, шај сине те овел ленге простимо ако дена животно сар жртва хем ако о свештенико чхивела сине хари таро рат ко жртвенико кова со сине ко храми. Само ко асавке прилике о Израелција шај сине те користинен рат.

18. Сави можност иси амен адалеске со о Исус денѓа пло живото сар жртва?

18 Кеда о Исус ало ки Пхув, ов заменинѓа о закони баши животинско жртва адалеа со денѓа пло живото, или пло рат, те шај те простинен пе амаре гревија (Матеј 20:28; Евреите 10:1). Е Исусескоро живото со денѓа ле сар жртва сине добором бут вредно, со о Јехова шај сине те дел са е манушенге и можност те живинен засекогаш (Јован 3:16; Евреите 9:11, 12; 1. Петрово 1:18, 19).

Сар шај те сикава кај ценинаја о живото хем о рат?

19. Со ваљани те кера те шај те ова чиста таро сариненгоро рат?

 19 Амен сием благодарна е Јеховаске со денѓа амен о живото сар поклон. Адалеске мангаја те вакера са е манушенге кај ола да шај те живинен вечно ако сикавена вера ко Исус. Амен мангаја е манушен хем ка да амендар са те шај те сикава лен сар те добинен живото (Езекиел 3:17-21). Тегани, исто сар о апостол Павле, ка шај те вакера: „Ме сиум чисто таро сариненгоро рат, соске на пропуштинѓум те вакерав туменге са баши е Девлескири намера“ (Дела 20:26, 27). Оја, амен сикаваја кај ценинаја о живото хем о рат адалеа со вакераја е јаверенге башо Јехова хем башо адава кобор тано скапоцено о живото леске.

^ пас. 16 Повише информацие башо примибе рат преку трансфузија ка аракхе ки 77 џи ки 79 страна ко лил Зачувај ја Божјата љубов, икалдо таро е Јеховаскере сведокија.