Џа ко тексто

Џа ки содрежина

 ДУЈТО ПОГЛАВЈЕ

И Библија — лил таро Девел

И Библија — лил таро Девел

1, 2. Соске и Библија тани бут шужо поклон таро Девел?

САР осетинеа ту кеда јекх амал дела тут несаво поклон? Едвај аџикереа те пхраве ле хем бахтало сиан со мислинѓа ки туте. Сигурно ка пхене леске: „Ов састо“.

2 И Библија тани поклон таро Девел. Ој дела амен информацие со нашти те аракха лен нигде јавертхе. На пример, ој вакерела аменге кај о Девел керѓа о небо, и Пхув, е прво мурше хем е прво џувља. Ки Библија иси советија со шај те поможинен амен те икљова ко крајо е проблеменцар. Латар сикљоваја сар о Девел ка керел пли намера те овел и Пхув пошукар тхан живибаске. Чаче, и Библија тани бут шужо поклон таро Девел!

3. Со ка хаљове џикоте сикљовеа тари Библија?

3 Џикоте сикљовеа тари Библија, ту ка хаљове кај о Девел мангела те ове лескоро амал. Кобор повише сикљовеа баши лесте, добором попаше ка ове леа.

4. Со мукхела туке најбаро впечаток баши Библија?

4 И Библија сине преведими ко околу 2.600 чхибја хем милијарде примерокија сине штампиме. Милијарде мануша ко свето шај те читинен и Библија ки пли чхиб. Секова курко, ко цело свето дена пе повише таро јекх милиони Библие. Чаче, нане нијекх јавер лил сар и Библија.

5. Соске шај те вакера кај и Библија „авела таро Девел“?

5 И Библија „авела таро Девел“. (Читин 2. Тимотеј 3:16.) Ама, некој шај те вакерел: „И Библија пишинѓе ла мануша, тегани сар шај те авел таро Девел?“ И Библија дела одговор: „О мануша вакерена  сине о лафија со авена таро Девел аѓаар сар со водинела лен сине о свети дух“ (2. Петрово 1:21). Те објаснина акава јекхе примереа: Јекх директори вакерела е секретаркаке со те пишинел ко лил. Каскере лафија тане пишиме ко адава лил? Е директорескере, а на е секретаркакере. Исто сар о пример, и Библија тани таро Девел, а на таро о мануша со пишинѓе ла. О Девел водинѓа лен те пишинен лескере мисле. И Библија тани чаче „е Девлескоро лафи“ (1. Солуњаните 2:13). (Дикх и 2 фуснота.)

Е Јеховаскере сведокија превединена и Библија ко бут чхибја

И БИБЛИЈА ТАНИ ТОЧНО

6, 7. Соске шај те вакера кај са сој пишимо ки Библија сложинела пе јекх јекхеа?

6 И Библија сине пишими повише таро 1.600 берша.  О мануша со пишинѓе ла живинена сине ко различно време. Несаве сине школујме, а несаве на. На пример, јекх сине доктори. Јавера сине земјоделција, рибарија, аракхена сине бакхрен, пророкија, судие хем царија. Иако пишинѓе ла различна мануша, са сој пишимо ки Библија сложинела пе јекх јекхеа. Ој на вакерела ко јекх поглавје јекх бути, а ко јавер поглавје спротивно таро адава. *

7 О прво поглавје тари Библија пхенела аменге сар почминѓе о проблемија ко свето, а о последно поглавје керела лафи башо адава сар о Девел ка решинел лен, аѓаар со ка керел и Пхув рај. И Библија вакерела аменге башо некобор милја берша тари е манушескири историја хем сикавела кај о Девел секогаш керела пли намера.

8. Вакер примерија со сикавена кај и Библија тани научно точно.

8 И Библија нане пишими те сикавел амен баши наука или те овел учебнико баши школа, ама кеда керела лафи башо научна буќа ој тани секогаш точно. Адава шај те аџикера таро лил со авела таро Девел. На пример, ко лил 3. Мојсеева иси советија башо несаве буќа со ваљани сине те керен о Израелција те шај ма те ширинел пе несаво насвалипе. Кеда сине пишимо акава, о мануша панда на џанена сине сар о бактерие хем о вирусија анена насвалипе. И Библија исто аѓаар, точно вакерела кај и Пхув висинела ко ништо (Јов 26:7). Ко време кеда бут мануша верујнена сине кај и Пхув тани рамно сар плоча, ки Библија пишинела сине кај ој тани круго (Исаија 40:22).

9. Со сикавела аменге адава со сине искрена о мануша со пишинѓе и Библија?

 9 Кеда и Библија керела лафи баши историја, ој секогаш тани точно. Бут лила баши историја нане точна ко са, соске ленгере писателија нане искрена. На пример, ола бут пути на пишинена кеда ленгоро народо сине победимо таро јавера. О мануша со пишинѓе и Библија сине искрена чак кеда о Израелција сине победиме. Ола исто аѓаар, пишинена сине башо пумаре грешке. На пример, ко лил 4. Мојсеева, о Мојсеј пишинѓа пли грешка хем башо адава кај о Девел казнинѓа ле (4. Мојсеева 20:2-12). И искреност е манушенгири со пишинѓе и Библија сикавела кај ој тани таро Девел. Адалеске, шај те верујна ки лате.

ЛИЛ ПХЕРДО ШУКАР СОВЕТЕНЦАР

10. Соске о советија тари Библија шај те поможинен амен авдиве?

10 И Библија авела таро Девел хем корисно тани те дел поуке, „те сикавел аменге сој тано погрешно, те испрајнел са о буќа“ (2. Тимотеј 3:16). Оја, о советија тари Библија поможинена амен авдиве. О Јехова џанела сар сием керде, адалеске хаљовела сар размислинаја хем сар осетинаја амен. Ов пенџарела амен пошукар амендар, хем мангела те ова бахтале. Џанела сој аменге шукар а сој лошно.

11, 12. а) Саве шукар советија вакерѓа о Исус ко Матеј таро 5 џи ко 7 поглавје? б) Со шај јавер те сикљова тари Библија?

11 Ко Матеј таро 5 џи ко 7 поглавје, шај те читина башо шукар советија со вакерѓа лен о Исус башо адава сар те ова бахтале, сар те накха шукар е јаверенцар, сар те молина амен хем сар те дикха ко паре. Иако акала советија сине денде англедер 2.000 берша, ола панда важинена хем шај те поможинен аменге авдиве да.

 12 Ки Библија, о Јехова исто аѓаар дела амен советија кола со поможинена те овел амен пошукар фамилијарно живото, те ова пошукар ки бути, хем те ова шукар е јаверенцар. О советија тари Библија шај секогаш те поможинен аменге, бизи разлика кој сием, коте живинаја или саве проблемија иси амен. (Читин Исаија 48:17.) (Дикх и 3 фуснота.)

ШАЈ ТЕ ВЕРУЈНЕ КО ПРОРОШТВИЈА ТАРИ БИБЛИЈА

О Исаија ки Библија пишинѓа кај о Вавилон ка овел уништимо

13. Со вакерѓа о Исаија кај ка овел е дизјаја Вавилон?

13 Ки Библија иси бут пророштвија со уле чаче. На пример, о пророко о Исаија вакерѓа кај о Вавилон ка овел уништимо (Исаија 13:19). Ов вакерѓа точно сар ка овел освојми и диз. И диз сине заштитими баре портенцар хем сине јекх река со тхавдела сине околу и диз. Ама, о Исаија англедер вакерѓа кај ој ка шуќол хем о порте е дизјакере ка овен мукле пхравде. И војска е непријателенгири ваљани сине те освојнел и диз бизо те марел пе. О Исаија чак вакерѓа о анав е манушескоро со ка освојнел о Вавилон, лескоро анав ваљани сине те овел Кир. (Читин Исаија 44:27 — 45:2.) (Дикх и 4 фуснота.)

14, 15. Сар исполнинѓа пе о пророштво со вакерѓа ле о Исаија?

14 Пало дујшел берша одкеда сине пишимо акава пророштво, и војска ресља хем сине спремно те нападинел о Вавилон. Кој водинела сине е војска? Сар со сине вакердо, адава сине о Кир, о цари тари Персија. Ама, дали и војска е Кирескири шај сине те освојнел о Вавилон, сар со вакерѓа о Исаија ко пророштво?

15 И рат кеда нападинѓе лен, о Вавилонција хана хем пиена сине. Ола осетинена пе сине безбедна  соске околу ленгири диз сине баре ѕидија хем река. Аври тари диз, о Кир хем лескири војска ранле јекх канали те шај те тикњарен о пани тари река. Кеда тикнило о пани, о војникија шај сине те накхен и река. Ама, сар шај сине о војникија те накхен о Вавилонска ѕидија? Баш сар со сине пхендо ко пророштво, о порте е дизјакере сине мукхле пхравде хем о војникија  шај сине те кхувен андре ки диз бизо те марен пе.

16. а) Со панда вакерѓа о Исаија башо Вавилон? б) Сар уло чаче о пророштво со пхенѓа ле о Исаија?

16 О Исаија исто аѓаар вакерѓа кај пало несаво време, нијекх мануш нане палем те живинел ко Вавилон. Ов пишинѓа: „Никогаш никој нане те живинел ки лесте“ (Исаија 13:20). Дали акава уло аѓаар? Ко тхан коте со сине о Вавилон, отприлика 80 километрија јужно таро Багдад, ко Ирак, ачхиле само рушевине. Авдиве да, никој на живинела адари. О Јехова шулавѓа о Вавилон „е уништибаскере метлаја“ (Исаија 14:22, 23). *

О рушевине со ачхиле таро Вавилон

17. Соске шај те верујна ко са со вакерела о Девел?

17 Адалеске со бут библиска пророштвија уле чаче, амен шај те ова сигурна ко адава со вакерела и  Библија баши иднина. Шај те ова сигурна кај о Јехова ка керел и Пхув рај сар со вакерѓа. (Читин 4. Мојсеева 23:19.) Иси амен надеж башо „вечно живото, колеске со о Девел, со нашти те ховавел, денѓа лафи панда бут англедер“ (Тит 1:2). *

И БИБЛИЈА ШАЈ ТЕ МЕНИНЕЛ ТЛО ЖИВОТО

18. Со вакерѓа о Павле башо „е Девлескоро лафи“?

18 Ко акава поглавје дикхлем кај нане јавер лил сар и Библија. Са сој пишимо ки Библија сложинела пе јекх јекхеа, хем кеда керела лафи башо историска или научна буќа, ој тани секогаш точно. Ој дела амен бут шукар советија хем ки лате иси бут пророштвија со уле чаче. Ама, нане само адава. О апостол Павле вакерѓа: „Е Девлескоро лафи тано џивдо хем силно“. Со значинела акава? (Читин Евреите 4:12.)

19, 20. а) Сар шај те поможинел туке и Библија те џане саво сиан? б) Сар шај те сикаве кај ценинеа о поклон таро Девел, и Библија?

19 И Библија шај те менинел тло живото. Шај те поможинел туке те џане саво сиан чаче. Ој ка поможинел тут те хаљове саве тане тле хор мисле хем чувствија. На пример, шај мислинаја кај мангаја е Девле. Ама, те сикава кај чаче мангаја ле, амен ваљани те кера адава со вакерела и Библија.

20 И Библија тани чаче таро Девел. Ов мангела те читине ла, те сикљове латар хем те манге ла. Сикав кај ценинеа и Библија сар поклон, адалеа со понадари да ка сикљове латар. Тегани ка хаљове сави тани е Девлескири намера е манушенцар. Ко поглавје со авела, ка сикљова повише баши акаја намера.

^ пас. 6 Несаве мануша вакерена кај несаве пасусија тари Библија на сложинена пе јекх јекхеа, ама адава нане чаче. Дикх ко 7 поглавје таро лил Библијата — Реч Божја или човечка? ки македонско чхиб, икалдо таро е Јеховаскере сведокија.

^ пас. 16 Ако мангеа повише те џане башо акава пророштво тари Библија, дикх ки 27-29 страна тари брошура Книга за сите луѓе ки македонско чхиб, икалди таро е Јеховаскере сведокија.

^ пас. 17 Адава со сине уништимо о Вавилон тано само јекх таро библиска пророштвија со уле чаче. Ки 5 фуснота шај те аракхе пророштвија башо Исус Христос.