Џа ко тексто

Џа ки содрежина

 ШОВТО ПОГЛАВЈЕ

Со овела аменцар кеда мераја?

Со овела аменцар кеда мераја?

1-3. Со пучена пе бут мануша башо мерибе, хем саве одговорија дена несаве религие?

И БИБЛИЈА вакерела аменге кај јекх диве мерибе нане те овел више (Откровение 21:4). Ко панџто поглавје сиклилем кај преку и откупнина шај те добина вечно живото. Ама, о мануша панда мерена (Проповедник 9:5). Адалеске, сарине пучаја амен: „Со овела аменцар кеда мераја?“

2 О одговор таро акава пучибе тано бут важно кеда мерела некој со бут мангаја ле. Тегани шај пучаја амен: „Со овела адалеа со муло? Дали дикхела амен? Шај ли те поможинел амен? Дали некогаш ка дикха ле палем?“

3 О религие различно одговоринена ко акала пучиба. Несаве вакерена кај ако сиан шукар мануш, ка џа ко рај ко небо, а ако сиан лошно мануш, ка тхабљове ко пекол. Јавера вакерена кај кеда некој мерела, овела духовно личност, хем живинела пле мангленцар кола со исто аѓаар тане муле. А јавера палем, вакерена кај пало мерибе ка судинел пе е мулеске, хем ов палем ка бијанѓовел хем ка живинел ко јавер тело, на пример сар несаво јавер мануш или сар животно.

4. Саво исто сикљојбе башо мерибе сикавена повише религие?

4 О религие сикавена различна буќа. Ама повише лендар сикавена јекх исто сикљојбе. Ола вакерена кај кеда некој мерела јекх дело лестар живинела понадари да. Дали тано адава чаче?

 СО ОВЕЛА АМЕНЦАР КЕДА МЕРАЈА?

5, 6. Со овела аменцар кеда мераја?

5 О Јехова џанела со овела аменцар кеда мераја, хем ов вакерела аменге кај кеда некој мерела, лескоро живото завршинела. О мерибе тано спротивно таро живото. Адалеске кеда некој мерела лескере чувствија хем мисле на продолжинена те живинен негде јавертхе. * Кеда мераја, амен нашти те дикха, нашти те шуна хем нашти те мислина.

6 О цари, о Соломон пишинѓа кај „о муле на џанена ништо“. О муле нашти те манген или те мрзинен хем ко гробо нане ни бути, ни мислибе, ни џандипе, ни мудрост. (Читин Проповедник 9:5, 6, 10.) Ко Псалм 146:4, и Библија вакерела аменге кај кеда некој мерела, „лескере мисле“ исто аѓаар мерена.

СО ВАКЕРЃА О ИСУС БАШО МЕРИБЕ

О Јехова керѓа е мануше те живинел засекогаш ки Пхув

7. Со вакерѓа о Исус башо мерибе?

7 Кеда муло е Исусескоро амал, о Лазар, ов вакерѓа пле учениконге: „Амаро амал о Лазар засуќа“. Ама о Исус адалеа на мислинѓа кај о Лазар одморинела пе. О Исус понадари вакерѓа: „О Лазар муло“ (Јован 11:11-14). Значи, о Исус спорединѓа о мерибе сојбаја. Ов на вакерѓа кај о Лазар сине ко небо или заедно пле мангленцар со муле. Исто аѓаар, ов на вакерѓа кај о Лазар мучинела пе сине ко пекол или палем бијандило сар јавер мануш или животно. На, о Лазар сар те пхене хор совела сине. Ки Библија иси јавера да стихја со спорединена о мерибе сојбаја. Ој вакерела башо Стефан кај кеда сине мудардо, ов „засуќа“ (Дела 7:60, фуснота). О апостол Павле  исто аѓаар пишинѓа кај несаве христијања со муле „засуќе“ (1. Коринќаните 15:6, фуснота).

8. Котар џанаја кај о Девел на керѓа е манушен те мерен?

8 Дали о Девел керѓа е Адаме хем е Ева те живинен само несаво време хем ко крајо те мерен? На! О Јехова керѓа лен те шај те уживинен ко вечно живото хем те овел лен совршено састипе. Ов керѓа е манушен, те манген те живинен вечно (Проповедник 3:11). Нијекх родители на мангела те дикхел пле чхаве сар пхујрола хем мерела, исто аѓаар о Јехова да адава на мангела аменге. Ама, ако о Девел керѓа амен те живина засекогаш, тегани соске мераја?

 СОСКЕ МЕРАЈА?

9. Соске на сине пхаро те шунел пе и заповед со денѓа ла о Јехова е Адамеске хем е Еваке?

9 Ки градина Еден, о Јехова вакерѓа е Адамеске: „Таро секова каш ки градина шај те ха џикоте на чаљовеа. Ама таро каш башо пенџарибе сој шукар хем сој лошно, на смејнеа те ха, соске ко адава диве кеда ка ха лестар, сигурно ка мере“ (1. Мојсеева 2:9, 16, 17). Акаја јасно заповед на сине пхари те шунел пе, хем е Јехова сине ле право те вакерел е Адамеске хем е Еваке сој шукар а сој лошно. Адалеа со ка шунен сине е Јехова, ола ка сикавен леске сине кај поштујнена лескоро право те владинел упри ленде. Исто аѓаар, адалеа шај сине те сикавен кобор тане благодарна башо са со денѓа лен.

10, 11. а) Сар ховавѓа о Сатана е Адаме хем е Ева? б) Соске нане нисаво изговор башо адава со керѓе о Адам хем Ева?

10 Бут жално тано адава со о Адам хем и Ева биринѓе те на шунен е Јехова. О Сатана пучља е Ева: „Чаче ли о Девел вакерѓа кај на смејнена те хан таро секова каш ки градина?“ И Ева одговоринѓа леске: „Амен шај те ха таро кашта ки градина. Ама башо каш сој тано ко машкар ки градина о Девел вакерѓа: ,На смејнена те хан лестар, ни на смејнена те пипинен ле, те керѓен адава ка мерен‘“ (1. Мојсеева 3:1-3).

11 Тегани о Сатана вакерѓа: „На, тумен нане те мерен. Соске о Девел џанела кај ко адава диве кеда ка хан лестар, ка пхравѓон тумаре јакхја хем ка овен сар о Девел, ка џанен сој шукар, а сој лошно“ (1. Мојсеева 3:4-6). О Сатана мангља и Ева те мислинел кај ој шај те одлучинел коркори сој тано шукар а сој лошно. Исто аѓаар, ов ховавѓа башо адава со ка овел ленцар ако на шунѓе е Девле. О Сатана вакерѓа кај  и Ева нане те мерел, адалеске ој хаља таро плоди хем денѓа пле ромеске да. О Адам хем и Ева џанена сине кај о Јехова вакерѓа ленге ма те хан таро адава каш. Кеда хале таро каш ола биринѓе те на шунен адаја јасно заповед. Адалеа сикавѓе кај на поштујнена пле Даде кова со бут мангела лен. Нане нисаво изговор башо адава со керѓе ле!

12. Соске сине бут пхаро е Јеховаске кеда о Адам хем и Ева на шунѓе ле?

12 Е Јеховаске сине бут пхаро кеда о Адам хем и Ева сикавѓе кај на поштујнена ле! Сар ка осетине тут ако денѓан тутар са те бајраре те чхавен хем тегани ола овена против туте хем керена спротивно адалестар со вакерѓан ленге? Нане ли адава бут те дукхавел тут?

О Адам сине кердо тари пхув хем иранѓа пе ки пхув

13. Со мислинѓа о Јехова кеда вакерѓа „ки пхув ка иране ту“?

13 Адалеске со о Адам хем и Ева на шунѓе е Девле, ола нашавѓе о вечно живото. О Јехова вакерѓа е Адамеске: „Соске тари пхув сиан, ки пхув ка иране тут“. (Читин 1. Мојсеева 3:19.) Адава значинела кај о Адам ка иранел пе палем ки пхув, котар со сине кердо (1. Мојсеева 2:7). Кеда о Адам грешинѓа, ов муло хем на постојнела сине више.

14. Соске мераја?

14 О Адам хем и Ева те шунен сине е Девле ка живинен сине са џи авдиве. Ама, адалеа со на шунѓе ле, ола грешинѓе хем пало несаво време муле. О грево  тано сар јекх пхаро насвалипе кова со наслединѓем ле таро амаре прва родителија. Амен сарине сием бијаме сар грешникија хем адалеске да мераја (Римјаните 5:12). Ама, адава на сине е Девлескири намера е манушенцар. О Девел никогаш на мангља о мануша те мерен, хем адалеске и Библија вакерела башо мериба кај тано „душмани“ е манушескоро (1. Коринќаните 15:26).

О ЧАЧИПЕ ОСЛОБОДИНЕЛА АМЕН

15. Сар ослободинела амен адава со џанаја о чачипе башо мерибе?

15 О чачипе башо мерибе ослободинела амен таро бут погрешна сикљојба. И Библија сикавела амен кај о муле на осетинена нисави дукх хем жал. Амен нашти те кера ленцар лафи, ама ни ола да аменцар. Амен нашти те поможина ленге, а ни ола да аменге. Ола нашти те керен аменге лошнипе, адалеске амен на ваљани те дара лендар. Бут религие вакерена кај о муле живинена ко несаво тхан хем кај амен шај те поможина ленге адалеа со ка да паре несаве верско водаченге. Ама, кеда амен џанаја о чачипе башо мерибе, тегани нане те верујна ко адала ховајба.

16. Саве ховавне буќа башо муле сикавена бут религие?

16 О Сатана користинела о ховавне религие те ховавен амен хем те теринен амен те мислина кај о муле панда живинена. На пример, несаве религие сикавена кај кеда мераја јекх дело амендар понадари да живинела негде јавертхе. Дали тли религија сикавела тут асавке буќа, или сикавела тут адава со вакерела и Библија башо мерибе? О Сатана ховавела е манушен те шај те цидел лен таро Јехова.

17. Соске о сикљојбе кај о мануша тхабљовена ки јаг вреџинела е Јехова?

17 Адава со сикавена бут религие тано страшно.  На пример, несаве сикавена кај о лошна мануша тхабљовена засекогаш ки јаг. Адава ховавно сикљојбе вреџинела е Јехова. Ов никогаш нане те мукхел о мануша те мучинен пе ко асавко начин! (Читин 1. Јованово 4:8.) Сар ка осетине тут ако некој казнинела пле чхаве адалеа со ка чхивел лескере васта ки јаг? Сигурно ка мислине кај тано бут лошно. Нане те манге те џане ништо баши лесте. Аѓаар мангела о Сатана те мислина башо Јехова!

18. Соске на ваљани те дара таро муле?

18 Несаве религие вакерена кај кеда о мануша мерена, ола уштена сар духија. Адала религие сикавена кај амен мора те поштујна е мулен, чак те дара лендар, соске ола шај те овен или амаре амала или амаре душмања. Бут мануша верујнена ко акава ховајбе. Ола дарана таро муле хем адалеске обожавинена лен, а на е Јехова. Сетин тут кај о муле ништо на осетинена, адалеске на ваљани те дара лендар. О Јехова керѓа амен. Ов тано о чачутно Девел, хем амен ваљани само лесте те обожавина (Откровение 4:11).

19. Сар поможинела амен адава со џанаја о чачипе башо муле?

19 Кеда џанаја о чачипе башо муле, тегани сием ослободиме таро ховајба со вакерена о ховавне религие. Акава чачипе поможинела амен те хаљова о шукар буќа со ветинела аменге о Јехова башо амаро живото хем амари иднина.

20. Со ка сикљова ко поглавје со авела?

20 Англедер бут берша, јекх слуга е Девлескоро, о Јов, пучља: „Кеда ка мерел о мануш, шај ли те живинел палем?“ (Јов 14:14). Дали шај јекх мануш со муло те живинел палем? О одговор со дела амен о Девел ки Библија тано бут утешно. Ко поглавје со авела ка кера лафи башо адава.

^ пас. 5 Несаве мануша верујнена кај пало мерибе и душа или о духо понадари да живинена. Башо повише информацие, дикх и 17 хем и 18 фуснота.