Џа ко тексто

Џа ки содрежина

 ДЕШУЕЊАТО ПОГЛАВЈЕ

Ачхов паше е Јеховаја

Ачхов паше е Јеховаја

1, 2. Коте шај те аракха заштита?

ЗАМИСЛИН туке кај пхиреа аври, а о време тано бут лошно. О облакија каљона, почминела те грминел хем баро бршим те перел. Тегани почминеа те роде тхан коте со шај те гараве тут. Сигурно ка овел туке бут полокхо кеда ка аракхе асавко тхан!

2 Амен сием ки слично ситуација. О свето овела са полошно. Шај пучеа тут: „Коте шај те аракхав заштита?“ Ки Библија о псалмисти пишинѓа: „Ка вакерав е Јеховаске: ‚Ту сиан мло тхан коте со шај те гаравав ман хем мли тврдина, мло Девел, касте со иси ман доверба‘“ (Псалм 91:2). Оја, о Јехова шај те заштитинел амен ко акава свето кова сој пхердо проблеменцар хем те дел амен надеж баши иднина.

3. Со ваљани те кера те шај о Јехова те заштитинел амен?

3 Сар шај о Јехова те заштитинел амен? Ов шај те поможинел аменге те икљова ко крајо било саве проблемеа, хем ов тано бут посилно таро било кова јавер со мангела те керел аменге лошнипе. Чак ако авдиве овела аменге нешто лошно, шај те ова сигурна кај о Јехова ки иднина ка менинел и ситуација. И Библија охрабринела амен: „Ачховен ко е Девлескоро мангипе“ (Јуда 21). Ваљани те ачхова паше е Јеховаја те шај те поможинел амен кеда ка овел аменге пхаро. Ама, сар шај те кера адава?

ЦЕНИН Е ДЕВЛЕСКОРО МАНГИПЕ

4, 5. Сар о Јехова сикавѓа кај мангела амен?

4 Те шај те ачхова паше е Јеховаја, мора те размислина башо адава кобор мангаја ле. Те размислина  башо са о буќа со керѓа лен о Јехова аменге. Денѓа амен бут шужи Пхув која сој пхерди различна растенија хем животне. Исто аѓаар, денѓа амен вкусна буќа хајбаске хем чисто пани пијбаске. Преку и Библија, о Јехова вакерѓа аменге пло анав хем пле шуже особине. А најбаро мангипе сикавѓа кеда бичхалѓа пле најмангле чхаве е Исусе ки Пхув те дел пло живото аменге (Јован 3:16). Адаја жртва дела амен бут шужи надеж баши иднина.

5 О Јехова керѓа о Месијанско Царство, влада сој ко небо која со панда хари ка анел крајо са е мукенге. Акава Царство ка керел цело Пхув те овел рај, коте со сарине ка живинен засекогаш ко мир хем бахталипе (Псалм 37:29). Јавер начин сар о Јехова сикавела аменге по мангипе, тано адалеа со вакерела аменге сар шај панда акана те живина ко најшукар начин. Ов исто аѓаар мангела те молина амен леске, хем ов секогаш тано спремно те шунел амаре молитве. О Јехова јасно сикавѓа пло мангипе сариненге.

6. Сар шај те сикава кај ценинаја е Јеховаскоро мангипе?

6 Сар шај те сикаве кај ценинеа е Јеховаскоро мангипе? Сикав леске кај сиан благодарно башо са о буќа со керѓа лен туке. За жал, бут мануша авдиве нане благодарна. Асавке сине о мануша да ко време е Исусескоро. Ки јекх прилика, о Исус сасљарѓа деше лепрозна манушен, ама само јекх лендар благодаринѓа леске (Лука 17:12-17). Амен мангаја те ова сар акава мануш со сине благодарно. Секогаш мангаја те ова благодарна е Јеховаске.

7. Сар ваљани те манга е Јехова?

7 Амен да ваљани те сикава амаро мангипе е Јеховаске. О Исус вакерѓа пле учениконге кај ваљани те манген е Јехова цело вилеа, цело душаја хем  цело гоѓаја. (Читин Матеј 22:37.) Со значинела акава?

8, 9. Сар сикаваја амаро мангипе е Јеховаске?

8 Дали тано доволно само те вакера кај мангаја е Јехова? На. Ако мангаја е Јехова цело вилеа, душаја хем гоѓаја, адава ка дикхел пе таро амаре постапке (Матеј 7:16-20). И Библија бут јасно вакерела кај ако мангаја е Девле, ка шуна лескере заповедија. Дали адава тано пхаро те керел пе? На, адалеске со е Јеховаскере „заповедија нане пхаре“. (Читин 1. Јованово 5:3.)

9 Кеда шунаја е Јехова, тегани сием бахтале хем задоволна (Исаија 48:17, 18). Ама, со ка поможинел амен те ачхова паше е Јеховаја? Акана ка кера лафи башо адава.

ОВ СА ПОПАШЕ Е ЈЕХОВАЈА

10. Соске ваљани понадари да те сикљове башо Јехова?

10 Сар уљан е Јеховаскоро амал? Џикоте проучинѓан и Библија, сиклиљан повише буќа башо Јехова хем уљан лескоро амал. Акава амалипе шај те споредина ле јекхе јагаја. Те шај јекх јаг понадари да те тхабљовел хем те овел бари, ваљани те чхивен пе кашта. Сар о кашта со керена и јаг те овел бари, аѓаар ту да ваљани понадари те сикљове башо Јехова те шај тло амалипе леа те бајровел (Изреки 2:1-5).

Сар о кашта со керена и јаг те овел бари, аѓаар о сикљојбе башо Девел ка бајрарел то мангипе баши лесте

11. Сар ка влијајнен упри туте о буќа со сикљовеа лен тари Библија?

11 Џикоте понадари проучинеа тари Библија, ка сикљове буќа кола со ка кхувен туке андре ко вило. Дикх сар осетинѓе пе дуј ученикија е Исусескере кеда објаснинѓа ленге о пророштвија тари Библија. Ола вакерѓе: „На пхердиле ли амаре виле џикоте ов керела сине аменцар лафи ко друмо, џикоте објаснинела сине аменге о света лила?“ (Лука 24:32).

12, 13. а) Ако на пазинаја, со шај те овел амаре мангипаја кон о Девел? б) Сар шај тло амалипе е Јеховаја те ачхол зорало?

 12 Исто сар со пхердиле о виле е Исусескере учениконгере кеда халиле е Девлескоро Лафи, аѓаар шај ту да осетинѓан ту кеда почминѓан те хаљове и Библија. Акава поможинѓа туке те пенџаре е Јехова хем те манге ле. Ама, ако на пазинеа, акава мангипе шај те шудрол (Матеј 24:12).

13 Кеда ка ове е Девлескоро амал, ту ваљани бут те трудине ту тло амалипе леа те ачхол зорало. Мора понадари да те сикљове баши лесте хем башо Исус. Исто аѓаар, ваљани те размислине башо адава со сикљовеа хем сар шај адава те кере ле ко тло живото (Јован 17:3). Кеда читинеа или проучинеа и Библија, пуч тут: „Со сикавела ман акава башо Јехова? Соске ваљани те мангав ле цело вилеа хем душаја?“ (1. Тимотеј 4:15).

14. Сар и молитва поможинела амаро мангипе кон о Јехова те овел зорало?

 14 Кеда дуј амала често керена лафи, адава анела ленгоро амалипе те овел позорало. Исто аѓаар, кеда амен да често кераја лафи е Јеховаја ки молитва, адава керела амаро мангипе баши лесте те овел позорало. (Читин 1. Солуњаните 5:17.) И молитва тани бут шужо поклон таро амаро Дад кова сој ко небо. Адалеске, ваљани секогаш те кера леа лафи таро вило (Псалм 62:8). На ваљани ки молитва те повторина са јекх иста лафија, него ваљани те вакера адава со чаче мислинаја. Ако понадари да проучинаја и Библија хем молинаја амен таро вило, амаро мангипе кон о Јехова ка овел зорало.

ВАКЕР Е ЈАВЕРЕНГЕ БАШО ЈЕХОВА

15, 16. Сар ту дикхеа ко проповедибе?

15 Ако мангаја те ачхова паше е Јеховаја, амен ваљани те вакера е јаверенге баши лесте. Бут бари предност иси амен адалеске со шај те вакера е јаверенге башо Јехова. Адаја одговорност денѓа ла о Исус са е чачутне христијаненге. Секова јекх амендар ваљани те вакерел о шукар хабери башо е Девлескоро Царство. Дали ту кереа акава? (Матеј 24:14; 28:19, 20).

16 О апостол Павле ко проповедибе дикхела сине сар нешто бут скапоцено; ов баши лесте вакерѓа кај тано „барвалипе“ (2. Коринќаните 4:7). Те вакере е јаверенге башо Јехова хем баши лескири намера, тани и најважно бути со шај те кере ла. Адалеа служинеа е Јеховаске, хем ов ценинела са со кереа баши лесте (Евреите 6:10). Е проповедибаја поможинеа туке хем е јаверенге те ачховен паше узо Јехова хем те добинен вечно живото. (Читин 1. Коринќаните 15:58.) Иси ли нешто јавер со шај те керел тут побахтало?

17. Соске о проповедибе тано итно?

 17 О проповедибе тано бут итно. Амен ваљани итно те „проповедина е Девлескоро лафи“ (2. Тимотеј 4:2). О мануша ваљани те шунен башо е Девлескоро Царство. Ки Библија пишинела: „Паше тано о баро диве е Јеховаскоро! Паше тано хем авела бут сигате!“ О крајо „нане те каснинел“ (Софонија 1:14; Авакум 2:3). Оја, панда хари, о Јехова ка уништинел е Сатанаскоро лошно свето. Ама, англедер те овел адава, ваљани те вакера е манушенге те шај те биринен те служинен е Јеховаске.

18. Соске ваљани те служина е Јеховаске заедно е јавере чачутне христијаненцар?

18 О Јехова мангела те служина леске заедно е јавере чачутне христијаненцар. И Библија вакерела: „Те размислина јекх јекхеске те шај те поттикнина амен те сикава мангипе хем те кера шукарипе, хем ма те мукха амаре состанокија сар несаве со керена, него те охрабрина амен јекх јекхеа, са повише кобор со дикхена кај авела попаше о диве“ (Евреите 10:24, 25). Ваљани бут те трудина амен те ова присутна ко са амаре состанокија. Ко состанокија иси амен прилика те охрабрина амен јекх јекхеа хем те кера амари вера позорали.

19. Со ка поможинел аменге те манга амаре пхрален хем пхењен?

19 Кеда ка џа ко состанокија, тегани ка аракхе шукар амала кола со ка поможинен туке те служине е Јеховаске. Ка запознајне различна пхрален хем пхењен, кола со исто сар туте, трудинена пе те служинен леске најшукар со шај. Хем исто сар туте, ола тане несовршена хем грешинена. Кеда ка грешинен, ов спремно те простине ленге. (Читин Колошаните 3:13.) Секогаш трудин тут те дикхе о шукар особине со иси е пхрален хем е пхењен, соске адава ка  поможинел тут те манге лен хем ка ове панда попаше е Јеховаја.

О ЧАЧУТНО ЖИВОТО

20, 21. Сој тано „о чачутно живото“?

20 О Јехова мангела лескере амала те живинен о најшукар живото. И Библија вакерела аменге кај амаро живото ки иднина ка овел бут појавер таро акава живото со живинаја ле авдиве.

О Јехова мангела те овел тут „о чачутно живото“. Дали ту да мангеа?

21 Ки иднина, ка живина вечно, а на само 70 или 80 берша. Ка уживина ко „вечно живото“ хем ка овел амен совршено састипе, мир, бахталипе хем ка живина ко бут шужо рај. Адалеске, и Библија башо асавко живото вакерела кај тано „о чачутно живото“. О Јехова денѓа лафи кај ка дел амен о чачутно живото, ама амен ваљани панда акана те да амендар са те шај те добина ле (1. Тимотеј 6:12, 19).

22. а) Сар шај те добина о чачутно живото? б) Дали амен шај те заслужина о вечно живото?

22 Сар шај те добина о чачутно живото? Амен мора „те кера шукарипе“ (1. Тимотеј 6:18). Ваљани те кера адава со сикљоваја тари Библија. Ама, ма те бистра кај адава со ка трудина амен те кера о буќа со сикљоваја лен, на значинела кај адалеске заслужинаја о вечно живото. Ов тано поклон кова со о Јехова дела ле пле верна слугенге, јекх „шукарипе со на заслужинаја ле“ (Римјаните 5:15). Амаро Дад сој ко небо чаче мангела те дел акава поклон пле слугенге сој леске верна.

23. Соске ваљани панда акана те ане исправна одлуке?

23 Пуч тут: „Дали служинава е Девлеске сар со мангела ов?“ Ако дикхеа кај ваљани те кере несаве промене, тегани кер лен одма. Кеда иси амен доверба ко Јехова хем трудинаја амен те ова леске послушна, тегани ов ка заштитинел амен. Ов ка заштитинел пле  верна слуген ко последна диве таро е Сатанаскоро лошно свето. Пало адава, о Јехова ка керел те живина вечно ко рај, сар со ветинѓа. Оја, шај те овел тут о чачутно живото ако анеа исправна одлуке панда акана!