Џа ко тексто

Џа ки содрежина

 ДЕШТО ПОГЛАВЈЕ

О чачипе башо ангелија

О чачипе башо ангелија

1. Соске ваљани те џана башо ангелија?

Е ЈЕХОВАЈА ко небо живинена о ангелија. Ов мангела те џана нешто повише баши ленде соске ола тане дело тари лескири фамилија. И Библија ленге вакерела кај тане „е Девлескере чхаве“ (Јов 38:7). Со керена о ангелија? Сар ола ко пурано време поможинена сине е манушенге? Шај ли авдиве те поможинен аменге? (Дикх и 8 фуснота.)

2. Кој керѓа е ангелен? Кобор ангелија сине керде?

2 Амен ваљани те џана кој керѓа е ангелен. Ко Колошаните 1:16 пишинела кај прво о Јехова керѓа е Исусе, а пало адава „сине кердо са сој ко небо хем ки пхув“. Адава сикавела кај керѓа е ангелен да. Кобор ангелија керѓа? И Библија вакерела кај иси бут милионија ангелија (Псалм 103:20; Откровение 5:11).

3. Со сикљоваја таро Јов 38:4-7 башо ангелија?

3 И Библија исто аѓаар сикавела амен кај о Јехова англедер те керел и Пхув керѓа е ангелен. Сар осетинѓе пе ола кеда дикхле и Пхув? Ко лил Јов вакерела кај ола сине бахтале. Ола сине сар јекх паше фамилија со служинена е Јеховаске заедно (Јов 38:4-7).

О АНГЕЛИЈА ПОМОЖИНЕНА Е ДЕВЛЕСКЕРЕ СЛУГЕНГЕ

4. Котар џанаја кај е ангеленге тане важна о мануша?

4 О ангелија отсекогаш мангена сине те џанен башо мануша хем баши е Јеховаскири намера е Пхувјаја хем е манушенцар (Изреки 8:30, 31; 1. Петрово 1:11, 12). Ола бут сине тажна кеда о Адам хем и Ева бунинѓе пе против о Јехова. Ленге тано панда попхаро  авдиве кеда дикхена сар повише мануша на шунена е Јехова. Ама, кеда некој кајнела пе хем иранела пе е Девлеске, о ангелија тане бахтале (Лука 15:10). Е ангеленге тане бут важна о мануша со служинена е Девлеске. О Јехова користинела е ангелен те поможинел хем те аракхел пле слуген ки Пхув (Евреите 1:7, 14). Те дикха несаве примерија со сикавена аменге адава.

„Мло Девел бичхалѓа пле ангеле хем пханља о муја е лавенгере“ (Даниел 6:22)

5. Сар о ангелија ко пурано време поможинѓе е Девлескере слугенге?

 5 Кеда о Јехова ваљанѓа те уништинел о дизја Содом хем Гомор, ов бичхалѓа дује ангелен те поможинен е Лотеске хем лескере фамилијаке те нашен таро адала дизја (1. Мојсеева 19:15, 16). Бут берша пало адава, о пророко Даниел сине фрдимо ки јекх дупка пхерди лавенцар, ама леске на уло ништо соске о „Девел бичхалѓа пле ангеле хем пханља о муја е лавенгере“ (Даниел 6:22). Пало несаво време, кеда о апостол Петар сине пханло, о Јехова бичхалѓа јекхе ангеле те ослободинел ле (Дела 12:6-11). О ангелија, исто аѓаар, поможинѓе е Исусеске кеда сине ки Пхув. На пример, кеда крстинѓа пе, „о ангелија служинена леске сине“ (Марко 1:13). Англедер те мударен е Исусе, јекх ангели охрабринѓа ле (Лука 22:43).

6. а) Котар џанаја кај о ангелија поможинена е Девлескере слугенге авдиве? б) Саве пучиба ка овен одговориме?

6 Авдиве о ангелија на појавинена пе е манушенге. Ама о Девел панда користинела лен те шај те поможинел пле слугенге. И Библија вакерела: „О ангели е Јеховаскоро заштитинела околен со дарана таро Девел, хем спасинела лен“ (Псалм 34:7). Соске ваљани о Девел те заштитинел амен? Адалеске со иси амен силна душмања со мангена те керен аменге лошнипа. Кој тане ола? Котар авена? Сар керена аменге лошнипе? Те шај те одговорина ко акала пучиба, те дикха со уло пало адава кеда о Јехова керѓа е Адаме хем е Ева.

ДУШМАЊА СО НАШТИ ДИКХАЈА ЛЕН

7. Со керѓе бут мануша адалеске со ховавѓа лен о Сатана?

7 Ко тринто поглавје сиклилем башо јекх ангели со противинѓа пе е Девлеске хем мангља те владинел упро јавера. И Библија викинела ле Бенг хем Сатана (Откровение 12:9). О Сатана мангља јавера да те противинен пе е Девлеске. Ов ховавѓа е Ева хем чхивѓа ла те  на шунел е Девле, хем панда ховавела буте манушен. Ама, несаве мануша сар со сине о Авел, о Енох хем о Ное, ачхиле верна е Јеховаске (Евреите 11:4, 5, 7).

8. а) Сар несаве ангелија уле демонија? б) Сар спасинѓе пе о демонија таро Потоп?

8 Ко време е Ноескоро несаве ангелија противинѓе пе е Јеховаске, мукхле пло тхан ко небо хем хулиле те живинен ки Пхув сар мануша. Соске керѓе адава? И Библија вакерела кај ола мангле те лен песке ромња. (Читин 1. Мојсеева 6:2.) Ама адава со керѓе сине погрешно (Јуда 6). Исто сар акала лошна ангелија, бут мануша ко адава време уле румиме хем насилна. Тегани о Јехова одлучинѓа те уништинел е лошно манушен аѓаар со керѓа те овел Потоп ки цело Пхув. Ама, ов спасинѓа адален со ачхиле леске верна (1. Мојсеева 7:17, 23). О лошна ангелија иранѓе пе палал ко небо хем аѓаар спасинѓе пе. И Библија акале лошна ангелен викинела лен демонија. Ола биринѓе те овен тари е Бенгескири страна кова со противинѓа пе е Јеховаске, хем аѓаар о Бенг уло ленгоро владетели (Матеј 9:34).

9. а) Со уло е демоненцар кеда иранѓе пе палем ко небо? б) Башо со ка сикљова повише акана?

9 Кеда иранѓе пе ко небо, о лошна ангелија нашти сине палем те служинен е Девлеске заедно е верна ангеленцар адалеске со противинѓе пе леске (2. Петрово 2:4). О демонија авдиве нашти те керен пе сар мануша, ама ола панда ховавена цело свето (Откровение 12:9; 1. Јованово 5:19). Те сикљова повише сар ола ховавена буте џенен. (Читин 2. Коринќаните 2:11.)

САР О ДЕМОНИЈА ХОВАВЕНА Е МАНУШЕН

10. Сар о демонија ховавена е манушен?

10 О демонија ховавена е манушен ко бут начинија. Бут мануша керена лафи е демоненцар директно или  преку некасте, сар на пример преку о мануша со керена магие или лафи е духонцар. О контакт е демоненцар викинела пе демонизам или спиритизам. И Библија дела заповед те цида амен дур таро било саве буќа поврзиме е демоненцар (Галатите 5:19-21). Соске? Исто сар јекх ловџија со користинела стапице те шај те астарел е животнен, аѓаар о демонија да користинена различна стапице те астарен хем те контролиринен е манушен. (Дикх и 26 фуснота.)

11. Со керена о мануша те шај те џанен со ка овел ки иднина, хем соске на ваљани те кера адава?

11 Јекх стапица е демоненгири тани со ховавена е манушен те користинен различна буќа те шај те дикхен со ка овел ки иднина или те дознајнен нешто. Несаве керена акава аѓаар со читинена хороскоп, верујнена ко знакија, читинена тарот карте, дикхена ки кристално топка или ко вас. Бут мануша мислинена кај акала буќа нане штетна, ама нане аѓаар. Адала буќа тане бут опасна. На пример, и Библија вакерела кај о демонија хем о мануша со дикхена со ка овел ки иднина керена заедно бути. Ко Дела 16:16-18 пишинела кај јекх демони поможинела сине јекхе чхајаке те вакерел со ка овел ки иднина. Кеда о Павле цидинѓа е демоне тари адаја чхај, ој нашти сине повише те вакерел со ка овел ки иднина.

12. а) Соске тано опасно те пробина те кера лафи е муленцар? б) Соске е Девлескере слуге на ваљани те керен адетија е муленге?

12 О демонија исто аѓаар користинена јавер стапица те ховавен е манушен. Ола мангена те чхивен амен те верујна кај шај те керел пе лафи е муленцар, кај о муле живинена негде јавертхе, хем кај шај те керен аменге лошнипе. На пример, несаве мануша, кеда мерела лендар некој сој ленге паше, џана ко мануша со вакерена кај шај те керен лафи е муленцар. Адава мануш шај те вакерел несаве буќа башо муло хем чак шај  те имитиринел лескоро гласо (1. Самоилова 28:3-19). Бут мануша керена адетија кеда мерела лендар некој соске верујнена кај о муле панда живинена негде јавертхе. Адала адетија керена лен кеда парунена е мулен, керена о диве е мулескере, делинена хајбе е мулескере душаке или аракхена е муле и рат кеда мерела. Са акала адетија тане поврзиме е демоненцар. Кеда е Девлескере слуге на керена асавке адетија, ленгири фамилија или о комшие шај те вакерен ленге лошна буќа, те вреџинен лен или нане те манген те овел лен ништо ленцар. Ама, е Девлескере слуге џанена кај о мануша кеда мерена, ола на живинена ко јавер тхан. Адалеске нашти те керел пе ленцар лафи хем ола нашти те керен аменге лошнипа (Псалм 115:17). Никогаш ма пробин те кере лафи е муленцар или е демоненцар хем никогаш ма кер асавке адетија. (Читин 5. Мојсеева 18:10, 11; Исаија 8:19.)

13. Со керѓе бут мануша со англедер дарана сине таро демонија?

13 О демонија на само со ховавена е манушен него даравена лен да. Авдиве, о Сатана хем о демонија џанена кај ачхило лен панда „хари време“ кеда о Девел ка цидел лен тари Пхув хем адалеске тане понасилна хем похољаме него било кеда англедер (Откровение 12:12, 17). Ама, бут мануша со англедер дарана сине таро демонија, акана на дарана више. Сар ослободинѓе пе тари адаја дар?

САР ТЕ ОСЛОБОДИНА АМЕН ТАРО ДЕМОНИЈА?

14. Исто сар о христијања таро прво веко, со ваљани те кера амен да те шај те ослободина амен таро демонија?

14 И Библија вакерела сар те противина амен хем те ослободина амен таро демонија. На пример, несаве мануша тари диз Ефес англедер те џанен о чачипе керена сине лафи е демоненцар. Сар ослободинѓе  пе лендар? И Библија вакерела: „Бут џене со керена сине магие, кхединѓе пумаре лила хем тхарѓе лен англо сариненде“ (Дела 19:19). Адалеске со мангле те овен е Девлескере слуге, ола уништинѓе са о лила со сине поврзиме магиенцар. Авдиве да несаве мануша ка ваљани те керен аѓаар. Сарине со мангена те служинен е Јеховаске ваљани те ослободинен пе таро са о буќа сој тане поврзиме е демоненцар. Адала шај те овен лила, списанија, хороскоп, филмија, музика, игре, чак постерија со дикхјона кај нане штетна а шај те овен поврзиме магијаја хем демоненцар. Исто аѓаар, адала шај те овен буќа со пхиравена о мануша те шај те заштитинен пе таро лошнипа (1. Коринќаните 10:21).

15. Со ваљани панда те кера те шај те борина амен против о Сатана хем о демонија?

15 Иако о мануша таро Ефес уништинѓе са о лила со сине поврзиме магиенцар, пало несаве берша о апостол Павле пишинѓа кај ола ваљани сине панда те „боринен пе“ против акала „лошна духовна силе“ (Ефешаните 6:12). Оја, иако ола сине спремна те тхарен пумаре лила, о демонија панда трудинена пе сине те керен ленге лошнипе. Со ваљани сине ола панда те керен? О Павле вакерѓа ленге: „Лен о баро штити е веракоро, колеа со ка шај те ачхавен са о јагале стреле е Лошноскере“ (Ефешаните 6:16). Исто сар о штити со заштитинела јекхе војнико ки војна, аѓаар амари вера да шај те заштитинел амен. Ако иси амен доверба кај о Јехова шај те заштитинел амен, тегани ка борина амен против о Сатана хем о демонија (Матеј 17:20).

16. Сар шај те кера позорали амари вера ко Јехова?

16 Сар шај те кера позорали амари вера ко Јехова? Ваљани те читина и Библија секова диве хем те овел амен доверба кај ов шај те заштитинел амен. Ако иси  амен силно доверба ко Јехова, тегани о Сатана хем о демонија нашти те керен аменге лошнипе (1. Јованово 5:5).

17. Со шај јавер те заштитинел амен таро демонија?

17 Со јавер ваљани сине те керен о христијања таро Ефес? Ола живинена сине ки диз коте со сине бут спиритизам. Адалеске о Павле вакерѓа ленге: „Молинен тумен ки секоја прилика“ (Ефешаните 6:18). Ола ваљани сине те роден таро Јехова секогаш те заштитинел лен. Сар и тано аменцар? Амен да живинаја ко свето коте со иси бут спиритизам. Адалеске амен да ваљани те рода таро Јехова те заштитинел амен хем ваљани те користина лескоро анав кеда молинаја амен. (Читин Изреки 18:10.) Ако родаја таро Јехова те аракхел амен таро Сатана, тегани о Јехова ка одговоринел ко амаре молитве (Псалм 145:19; Матеј 6:13).

18, 19. а) Сар шај те победина ки борба против о Сатана хем о демонија? б) Кова пучибе ка овел одговоримо ко поглавје со авела?

18 Ако ослободинаја амен таро са о буќа сој тане поврзиме е демоненцар хем иси амен доверба кај о Јехова ка заштитинел амен, тегани ка шај те противина амен е Сатанаске хем е демоненге. На ваљани те дара лендар. (Читин Јаков 4:7, 8.) О Јехова тано бут посилно таро демонија. Ов казнинѓа лен ко е Ноескоро време хем ки иднина ка уништинел лен (Јуда 6). Ма бистре, на боринаја амен коркори. О Јехова користинела е ангелен те заштитинел амен (2. Царевите 6:15-17). Шај те ова сигурна кај о Јехова ка поможинел амен те победина ки амари борба против о Сатана хем о демонија (1. Петрово 5:6, 7; 2. Петрово 2:9).

19 Ама, ако о Сатана хем о демонија керена добором бут лошнипе е манушенге, тегани соске о Девел панда на уништинела лен? Акава пучибе ка одговоринел пе ко поглавје со авела.