Џа ко тексто

Џа ки содрежина

 ПРВО ПОГЛАВЈЕ

Кој тано о Девел?

Кој тано о Девел?

1, 2. Саве пучиба пучена пе о мануша?

О ЧХАВЕ пучена бут пучиба. Ту шај објаснинеа ленге нешто, ама ола пучена: „Соске?“ Кеда ка де лен одговор, ола палем пучена: „Е соске аѓаар тано?“

2 Бизи разлика дали некој тано терно или пхуро, саринен иси амен пучиба. Шај пучаја амен со ка ха, со ка урава или со ка кина. Или, пучаја амен важна пучиба башо живото хем со ка овел аменцар понадари. Кеда о одговорија со аракхаја лен нане аменге доволна, тегани шај ка чхинава те рода лен.

3. Соске бут мануша мислинена кај нашти те аракхен о одговорија башо важна пучиба со иси лен?

3 Дали и Библија дела одговорија башо важна пучиба со пучаја амен? Несаве мануша шај мислинена кај о одговорија со ка аракхен лен ки Библија тане пхаре те хаљовен пе. Ола мислинена кај само о религиозна водачија или учителија шај те ден о одговорија. А јавера мануша палем, лаџана те пучен. Со мислинеа ту?

4, 5. Кола важна пучиба пучеа тут? Соске ваљани те роде о одговорија?

4 Шај мангеа те џане о одговорија башо пучиба, сар сој тане: Која тани и смисла е животоскири? Со ка овел манцар пало мерибе? Саво тано о Девел? О Исус вакерѓа: „Молинен, хем ка дел пе туменге. Роден, хем ка аракхен. Кхувен, хем ка пхравел пе туменге“ (Матеј 7:7). Ма откажин ту са џикоте на аракхеа одговорија со ка шај те верујне ки ленде.

 5 Ако родеа о одговорија, ту ка аракхе лен ки Библија (Изреки 2:1-5). Адала одговорија нане бут пхаре те хаљовен пе. Адава со ка џане о одговорија панда акана ка керел тут побахтало хем ка овел тут шукар надеж баши иднина. Ајде те дикха јекх пучибе со бунинела буте манушен.

ДАЛИ О ДЕВЕЛ ГРИЖИНЕЛА ПЕ АМЕНГЕ?

6. Соске несаве мануша мислинена кај о Девел на грижинела пе ленге?

6 Бут мануша мислинена кај о Девел на грижинела пе аменге. Ола вакерена кај ако о Девел чаче грижинела пе сине аменге, тегани о свето ка овел сине појавер. Сегде дикхаја марибе, о мануша мрзинена пе хем иси чоролипе. О мануша насваљовена, цидена муке хем мерена. Несаве пучена пе: „Ако о Девел грижинела пе аменге, соске на цидела са акала муке?“

7. а) Сар о религиозна водачија сикавена е манушен кај о Девел керела лошнипа? б) Соске шај те ова сигурна кај о Девел нане криво башо лошна буќа со овена?

7 О религиозна водачија несаво пути керена о мануша те верујнен кај о Девел керела лошнипа. Кеда овела нешто лошно, ола вакерена кај адава тано е Девлескири волја. Ола пхенена кај о Девел мангља аѓаар те овел. Кеда вакерена акава, адалеа керена криво е Девле. Ама и Библија вакерела кај о лошнипе никогаш на авела таро Девел. Ко Јаков 1:13 пишинела кај о Девел никас на искушинела лошнипаја. Адатхе пишинела: „Нијекх, кеда ка овел ко искушение те на вакерел: ,О Девел искушинела ман‘. Соске, нијекх нашти искушинела е Девле лошнипаја, а ов да на искушинела никас лошнипаја“. Акава значинела кај иако о Девел панда на  чхинавела о лошна буќа, ов никогаш на керела те овен лошна буќа. (Читин Јов 34:10-12.)

8, 9. Соске нане праведно те кера е Девле криво башо амаре проблемија? Вакер пример.

8 Те објаснина акава јекхе примереа. Јекх терно мануш живинела пе родителенцар. Лескоро дад бут мангела ле хем сикавела ле сар те анел шукар одлуке. Јекх диве, акава терно мануш бунинѓа пе против по дад, хем гело песке кхерал. Тегани ов почминѓа те керел лошна буќа хем сине ле проблемија. Дали о дад тано криво башо адава со уло, адалеске со мукхља ле те џал песке? На, нане аѓаар! (Лука 15:11-13). Исто сар адава дад, о Девел да на чхинавѓа е манушен кеда ола биринѓе те противинен пе леске хем те керен лошна буќа. Адалеске, кеда овена лошна буќа, ваљани те сетина амен кај о Девел на керела лен. Нане праведно те кера криво е Девле.

9 Е Девле иси ле бут шукар причина соске панда на чхинавела о лошнипе. Ко дешујекхто поглавје ка сикљове со вакерела и Библија башо акава. Ама, ту шај те ове сигурно кај о Девел мангела амен хем кај ов нане криво башо амаре проблемија. Само ов шај те решинел лен (Исаија 33:2).

10. Соске шај те ова сигурна кај о Девел ка поправинел са и штета со керѓе ла о лошна мануша?

10 О Девел тано свето (Исаија 6:3). Адава значинела кај са со керела тано чисто хем шукар. Адалеске шај те овел амен доверба ки лесте. О мануша нане асавке. Ола понекогаш керена погрешна буќа. Чак о најискрено владетели нашти те поправинел са и штета со керена ла о лошна мануша. Нијекх нане силно сар о Девел. Ов шај те поправинел са и штета со керѓе ла о лошна мануша, хем ка керел  адава. О Девел ка цидел са о лошнипе засекогаш. (Читин Псалм 37:9-11.)

САР ОСЕТИНЕЛА ПЕ О ДЕВЕЛ КЕДА О МАНУША ЦИДЕНА МУКЕ?

11. Сар осетинела пе о Девел кеда дикхела кај иси тут муке?

11 Сар осетинела пе о Девел кеда дикхела со овела ко свето хем саве проблемија иси тут? И Библија вакерела кај о Девел „мангела и правда“ (Псалм 37:28). Леске тано бут важно дали несави бути тани шукар или на. Ов мрзинела кеда о мануша мучинена пе. Ки Библија пишинела кај „дукхандило ле ко вило“ кеда ко пурано време дикхља кај о свето сине пхердо лошнипаја (1. Мојсеева 6:5, 6). О Девел на менинѓа пе (Малахија 3:6). И Библија вакерела кај е Девлеске тано бут важно сар осетинаја амен. (Читин 1. Петрово 5:7.)

И Библија сикавела амен кај о Девел керѓа са

12, 13. а) Соске мангаја е јаверен хем грижинаја амен ленге, хем сар осетинаја амен башо лошнипе со иси ко свето? б) Соске шај те ова сигурна кај о Девел ка чхинавел са о муке хем о неправде?

12 О Девел керѓа амен спрема лескоро лико (1. Мојсеева 1:26). Акава значинела кај о Девел керѓа амен те шај те сикава шукар особине сар лескере. Адалеске, ако туке пхаро кеда дикхеа сар несаве мануша со нане крива цидена муке, е Девлеске тано панда попхаро кеда дикхела адава! Котар џанаја акава?

13 И Библија вакерела аменге кај „о Девел тано мангипе“ (1. Јованово 4:8). Са со керела о Девел, керела таро мангипе. Амен шај те манга соске о Девел да мангела. Размислин башо акава: Ако иси тут сила те чхинаве са о муке хем о неправде со иси ко свето, ка кере ли адава? Сигурно ка кере адава, соске мангеа е манушен. Сар и тано е Девлеа? Лесте  иси ле сила, хем адалеске со мангела амен, ов ка чхинавел са о муке хем о неправде. Ту шај те ове сигурно кај са е Девлескере лафија сој пишиме ко почеток таро акава лил ка овен чаче! Ама, те шај те верујне ко адала лафија, ваљани те џане повише башо Девел.

О ДЕВЕЛ МАНГЕЛА ТЕ ПЕНЏАРЕ ЛЕ

Кеда мангеа те ове некасаја амал, прво вакереа леске тло анав. О Девел вакерела аменге пло анав ки Библија

14. Кова тано е Девлескоро анав, хем котар џанаја кај ваљани те користина ле?

14 Кеда мангеа те ове некасаја амал, со вакереа леске прво? Прво вакереа леске тло анав. Дали е Девле иси ле анав? Бут религие вакерена кај лескоро анав тано „Девел“, ама адава нане анав. Адава тано титула, сар на пример „цари“ или „претседатели“. О Девел вакерѓа аменге кај лескоро анав тано Јехова. Ко Псалм 83:18 пишинела: „Те џанен о мануша кај само ту, кова то анав тано Јехова, сиан Најбаро упри цело пхув“. Ки Библија е Девлескоро анав тано пишимо некобор милја пути. О Јехова мангела те џане лескоро анав хем те користине ле. Ов вакерела туке пло анав те шај те ове леа паше сар амал.

15. Со значинела о анав Јехова?

15 Е Девлескоро анав, Јехова, иси ле хор значење.  Лескоро анав значинела кај ов шај те керел са со вакерела хем са со мангела. Ништо нашти те чхинавел ле. Само о Јехова шај те пхиравел акава анав. *

16, 17. Со значинела а) „Семоќно“? б) „Вечно Цари“? в) „Створители“?

16 Сар со читинѓем поангле, ко Псалм 83:18 вакерела башо Јехова: „Само ту, кова тло анав тано  Јехова, сиан Најбаро упри цело пхув“. Исто аѓаар, ко Откровение 15:3 пишинела: „Баре хем најшуже тане о буќа со кереа, Јехова Девла, Семоќно сиан. Праведна хем чачутне тане тле друмија, ту сиан вечно Цари“. Со значинела и титула „Семоќно“? Адава значинела кај о Јехова тано најсилно таро са о јавера. А и титула „Вечно Цари“ значинела кај ов постојнела сине секогаш. Ко Псалм 90:2 вакерела кај ов тано Девел таро веко ко веко. Акава тано нешто посебно!

17 Само о Јехова тано Створители. Ко Откровение 4:11 пишинела: „Моќно Јехова, Девла амареа, ту заслужинеа сарине те славинен тут хем те сикавен туке чест, соске ту керѓан са о буќа, хем ола постојнена соске ту аѓаар мангљан“. Оја, о ангелија ко небо, о черења упре, о овошје со бајрола ко  кашта, о мачхе сој тане ко пани — са со иси, керѓа о Јехова!

ШАЈ ЛИ ТЕ ОВЕ ПАШЕ Е ЈЕХОВАЈА?

18. Соске несаве мануша мислинена кај никогаш нашти те овен паше е Девлеа? Со вакерела и Библија башо адава?

18 Кеда несаве мануша читинена башо е Јеховаскере особине, шај астарела лен дар. Ола мислинена: „О Девел тано најбаро хем најсилно, ме нашти те овав леа паше, соске о Девел ка мангел те грижинел пе манге?“ Ама, дали о Девел мангела те мислина аѓаар? На, никогаш. О Јехова мангела те овел аменцар паше. И Библија вакерела кај о Девел „нане дур никастар амендар“ (Дела 17:27). О Девел мангела ту те ове паше леа хем ов вакерела кај ов да ка овел паше туја (Јаков 4:8).

19. а) Сар шај те ове паше е Девлеа? б) Кола таро е Јеховаскере особине туке најшуже?

19 Сар шај те ове паше е Девлеа? О Исус вакерѓа: „Те шај те овел лен вечно живото ваљани шукар те пенџарен тут, е јекхе чачутне Девле, хем околе со бичхалѓан ле, о Исус Христос“ (Јован 17:3). Понадари да сикљов башо Јехова хем башо Исус, хем ка пенџаре лен пошукар. Тегани, ка шај те овел тут вечно живото. На пример, ко акава поглавје дикхлем кај „о Девел тано мангипе“ (1. Јованово 4:16). Ама, е Девле иси ле јавера да бут шуже особине. И Библија вакерела аменге кај о Јехова тано „љубезно, на хољанела сигате, пхердо тано милост хем чачипе“ (2. Мојсеева 34:6). О Јехова тано шукар хем спремно тано те простинел (Псалм 86:5). О Девел тано стрпливо хем верно (2. Петрово 3:9; Откровение 15:4). Ту шај бут те сикљове башо акала шуже особине ако читинеа баши ленде ки Библија.

20-22. а) Сар шај те ова паше е Јеховаја кеда нашти те дикха ле? б) Со ваљани те кере кеда о јавера мангена те чхинавен тут те сикљове тари Библија?

 20 Сар шај те ове паше е Девлеа, кеда нашти те дикхе ле? (Јован 1:18; 4:24; 1. Тимотеј 1:17). Џикоте читинеа ки Библија башо Јехова, ка дикхе кај ов тано чачутни личност (Псалм 27:4; Римјаните 1:20). Кобор повише сикљовеа башо Јехова, са повише ка манге ле хем ка ове попаше леа.

О дад мангела пле чхавен, ама амаро Дад сој ко небо мангела амен панда повише

21 Ту ка хаљове кај о Јехова тано амаро Дад (Матеј 6:9). Ов денѓа амен о живото хем мангела најшукар те живина. Адава мангела секова дад пле чхавенге (Псалм 36:9). Оја, и Библија сикавела кај ту шај те ове е Јеховаскоро амал (Јаков 2:23). Замислин туке, о Јехова, о Девел кова со керѓа са, мангела те ове лескоро амал!

22 Несаве мануша шај ка манген те чхинавен тут те сикљове тари Библија. Ола шај мислинена кај ка менине тли религија. Ама, ма мукх никој те чхинавел тут таро адава те ове е Јеховаскоро амал. Ов тано о најшукар амал со шај те овел тут.

23, 24. а) Соске ваљани понадари да те пуча пучиба? б) Со ка дикха ко поглавје со авела?

23 Џикоте сикљовеа тари Библија, ка аракхе буќа кола со нане сигате те хаљове лен. Ма лаџа те пуче или те роде помош. О Исус вакерѓа кај ваљани те ова понизна, сар о тикне чхаве (Матеј 18:2-4). А сар со џанаја, о чхаве пучена бут пучиба. О Девел мангела те џана о одговорија. Адалеске сикљов шукар тари Библија те шај те ове сигурно кај адава со сикљовеа тано чаче. (Читин Дела 17:11.)

24 Најшукар начин те џане башо Јехова тано те сикљове тари Библија. Ко поглавје со авела, ка дикха соске и Библија тани појавер таро јавера лила.

^ пас. 15 Ако ки тли Библија нане о анав Јехова или ако мангеа те џане повише информацие со значинела е Девлескоро анав хем сар изговоринела пе, молинаја тут дикх и 1 фуснота.