Џа ко тексто

Џа ки содрежина

 ЕФТАТО ПОГЛАВЈЕ

Ка живинен ли палем о муле?

Ка живинен ли палем о муле?

1-3. Ко со сием сарине осудиме, хем сар о Јехова ка ослободинел амен?

ЗАМИСЛИН туке кај сиан осудимо те ове пханло цело тло живото башо нешто со на керѓан. Нане нисави шанса те ове ослободимо. Нане тут нисави надеж хем нашти ништо те кере башо адава. Ама баш тегани кеда нашавѓан тли надеж, ту шунеа кај иси некој со шај те ослободинел тут хем кај ов денѓа лафи кај ка керел адава! Сар ка осетине тут?

2 Сарине сием осудиме те мера. Бизи разлика со ка кера, нашти нашаја таро мерибе. Ама, о Јехова шај те ослободинел амен таро мерибе. Ов денѓа амен лафи кај „о последно душмани, о мерибе, ка овел уништимо“ (1. Коринќаните 15:26).

3 Замислин кобор ка овел туке полокхо кеда јекх диве нане те овел мерибе! Ама о Јехова ка керел бут повише него само те цидел о мерибе. Ов исто аѓаар ка иранел палем ко живото адален со муле. Размислин со значинела акава туке. Ов денѓа лафи кај „о муле со нане лен сила“ ка живинен палем (Исаија 26:19). Акава и Библија викинела ле воскресение.

КЕДА МЕРЕЛА НЕКОЈ СО МАНГЕА ЛЕ

4. а) Со ка дел амен утеха кеда некој тари фамилија или несаво амал ка мерел? б) Кола сине несаве таро е Исусескере паше амала?

4 Кеда некој мерела тари амари фамилија или несаво паше амал, тегани осетинаја дукх која сој тани пхари те издржинел пе. Амен нашти ништо те кера  те шај те ирана адале мануше палем ко живото. Ама, и Библија дела амен утеха. (Читин 2. Коринќаните 1:3, 4.) Те дикха јекх пример со сикавела аменге кобор бут о Јехова хем о Исус мангена те иранен ко живото амаре манглен со муле. Кеда о Исус сине ки Пхув, ов често џала сине те посетинел е Лазаре хем лескере пхењен, е Марта хем е Марија. Ола сине шукар амала е Исусеа. И Библија вакерела: „О Исус мангела сине е Марта, лакере пхења хем е Лазаре“. Ама, јекх диве о Лазар муло (Јован 11:3-5).

5, 6. а) Со керѓа о Исус кеда дикхља кај ровена е Лазарескири фамилија хем о амала? б) Соске тано утешно адава со џанаја сар осетинела пе о Исус кеда некој мерела?

5 О Исус гело те утешинел е Марта хем е Марија. Кеда и Марта шунѓа кај о Исус авела, ој гели аври тари диз те аџикерел ле. Кеда дикхља е Исусе радујнѓа пе хем вакерѓа леске: „Те ове сине ту акате, мо пхрал нане те мерел сине“. И Марта мислинѓа кај о Исус на ало ко време. Пало адава, о Исус дикхља е Марија сар ровела. Кеда дикхља кобор ој сине тажно, адава сине леске бут пхаро хем ов да почминѓа те ровел (Јован 11:21, 33, 35). Ов осетинѓа сави тани и дукх со авела кеда нашаваја некас со мангаја.

6 Адава со џанаја кај о Исус осетинела пе исто сар аменде кеда некој мерела, дела амен утеха соске о Исус тано исто сар пло Дад (Јован 14:9). Е Јехова иси ле сила те цидел о мерибе засекогаш, хем адава панда хари ка керел ле.

„ЛАЗАР, ИКЉОВ!“

7, 8. Соске и Марта на мангља те циден о бар таро е Лазарескоро гробо, ама со керѓа о Исус?

7 Кеда о Исус ало ко тхан коте со сине парумо о Лазар, о гробо сине пханло јекхе баре бареа. О Исус  вакерѓа: „Циден о бар“. Ама, и Марта на мангља те циден о бар соске о тело е Лазарескоро веќе сине штар диве ко гробо (Јован 11:39). Ој на џанља кај адава со ка керел о Исус ка поможинел лаке палем те дикхел пле пхрале.

Замислин кобор сине бахтали е Лазарескири фамилија хем лескере амала кеда сине воскреснимо (Јован 11:38-44)

8 О Исус вакерѓа е Лазареске: „Икљов!“ Пало адава, и Марта хем и Марија дикхле нешто со бут изненадинѓа лен. „О муло иклило, а ко васта хем ко пре сине ле паќарде завоја“ (Јован 11:43, 44). О Лазар сине палем џивдо! Ов палем сине заедно пле фамилијаја хем амаленцар. Ола шај сине те гушинен ле хем те керен леа лафи. Саво чудо! О Исус воскреснинѓа е Лазаре.

„ЧХАЈЕ, ТУКЕ ВАКЕРАВА, УШТИ!“

9, 10. а) Кој денѓа сила е Исусе те воскреснинел е манушен? б) Соске о извештаија тари Библија башо воскресение тане корисна аменге?

9 Дали о Исус пле силаја иранѓа ко живото е манушен со муле? На. Англедер те уштарел е Лазаре, о Исус молинѓа пе е Јеховаске хем ов денѓа ле сила те иранел ко живото е Лазаре. (Читин Јован 11:41, 42.) Ама на сине само о Лазар воскреснимо. И Библија вакерела аменге баши јекх дешудује бершенгири чхај со сине бут насвали. Лакоро дад, о Јаир, сине бут разочаримо хем молинела сине е Исусе те сасљарел ла. Ле на сине ле јавера чхаве освен лате. Џикоте керела сине лафи е Исусеа, несаве мануша але хем вакерѓе леске: „Ти чхај мули! Соске те мучине е Учителе?“ Ама о Исус вакерѓа е Јаиреске: „Ма дара, само нека овел тут вера хем ој ка овел спасими“. Тегани заедно е Јаиреа геле ко лескоро кхер. Сар со авена сине попаше џи ко кхер, о Исус шај сине те шунел хем те дикхел сар о  мануша ровена. О Исус вакерѓа ленге: „Ма ровен, соске ој нане мули него совела“. Лакоро дад хем и дај сигурно пучена пе сине со мангела те вакерел о Исус адалеа. О Исус вакерѓа сариненге те циден пе, леља лакере даде хем е даја хем кхувѓе ки соба коте со пашљола сине и чхај. О Исус астарѓа е чхајакоро вас хем вакерѓа лаке: „Чхаје, туке вакерава, ушти!“ Замислин кобор радосна сине лакере родителија кеда дикхле сар ој одма уштили хем почминѓа те пхирел! О Исус воскреснинѓа ленгере чхаја (Марко 5:22-24, 35-42; Лука 8:49-56). Таро адава диве, секогаш кеда ка дикхен сине пле чхаја, ола ка шај сине те сетинен пе со керѓа ленге о Јехова преку о Исус. *

10 Адален со иранѓа лен о Исус ко живото, пало несаво време палем муле. Ама, адава со читинаја башо акала мануша тано бут корисно аменге, соске дела амен чачутни надеж. О Јехова мангела те воскреснинел е манушен, хем адава ка керел.

СО СИКЉОВАЈА ТАРО ИЗВЕШТАИЈА БАШО ВОСКРЕСЕНИЕ

О апостол Петар воскреснинѓа јекхе верно џувља, е Дорка (Дела 9:36-42)

О Илија воскреснинѓа е удовицакере чхаве (1. Царевите 17:17-24)

11. Со сикавела амен о стихо таро Проповедник 9:5 башо Лазар?

11 И Библија јасно вакерела кај „о муле на џанена ништо“. О извештај башо Лазар вакерела кај адава тано чаче (Проповедник 9:5). Сар со вакерѓа о Исус, о Лазар те пхене совела сине (Јован 11:11). Кеда о Лазар сине ко гробо, ов „на џанела сине ништо“.

12. Котар џанаја кај о воскресение е Лазарескоро чаче уло?

 12 Кеда о Исус воскреснинѓа е Лазаре, бут мануша дикхле адава. Чак адала да со на мангена сине е Исусе, џанље кај ов керѓа акава чудо. О Лазар сине џивдо, хем акава сине доказ кај чаче сине воскреснимо (Јован 11:47). Исто аѓаар, бут мануша геле те дикхен е Лазаре, хем адалеске почминѓе те верујнен кај о Исус сине бичхалдо таро Девел. Е Исусескере душмања на мангле о мануша те верујнен ко адава, адалеске мангле те мударен е Исусе хем е Лазаре (Јован 11:53; 12:9-11).

13. Соске шај те ова сигурна кај о Јехова ка иранел е мулен палем ко живото?

13 О Исус вакерѓа кај „са окола сој тане ко гробо“ ка уштен (Јован 5:28). Адава значинела кај о Јехова ка иранел ко живото са е мулен коленде со сетинела пе. Те шај о Јехова те иранел некас палем ко живото, ов ваљани те памтинел са баши лесте. Дали шај чаче те керел адава? Ко небо упре иси милијарде черења. И Библија вакерела кај о Јехова џанела о анав секоле черењакоро. (Читин Исаија 40:26.) Ако шај те памтинел о анав секоле черењакоро, тегани ов сигурно шај локхе те памтинел са башо мануша со ка иранел лен ко живото. Панда поважно, о Јехова керѓа са, адалеске амен џанаја кај лесте иси ле сила те иранел е манушен палем ко живото.

14, 15. Со сикавена амен е Јовескере лафија башо воскресение?

14 О верно мануш о Јов верујнела сине кај ка овел воскресение. Ов пучља: „Кеда ка мерел о мануш, шај ли те живинел палем?“ Тегани ов вакерѓа е Јеховаске: „Ту ка викине ман, а ме ка одговоринав туке. Ка овел тут бари желба те дикхе адава со керѓан тле вастенцар“. Оја, о Јов џанља кај о Јехова едвај  аџикерела о време кеда ка воскреснинел е манушен со муле (Јов 14:13-15).

15 Сар осетинеа тут баши надеж кај ка овел воскресение? Шај пучеа тут: „Дали ка воскреснинен мли фамилија хем мле амала со муле?“ Утеха дела амен адава со џанаја кај о Јехова чаче мангела те иранел е мулен ко живото. Те дикха со вакерела аменге и Библија башо адава кој ка воскреснинел хем коте ка живинен.

ОЛА „КА ШУНЕН ЛЕСКОРО ГЛАСО ХЕМ КА ИКЉОН“

16. Ко саво свето ка овен воскресниме о муле?

16 Ко пурано време, о мануша со воскреснинѓе, палем сине заедно пле фамилијаја хем амаленцар ки Пхув. Исто аѓаар ка овел ки иднина да, ама панда пошукар. Соске ка овел пошукар? О муле со ка воскреснинен хем ка живинен ки Пхув, ка шај те живинен засекогаш хем никогаш те на мерен. Ка живинен ко свето кова со ка овел пошукар таро авдисутно. Адатхе нане те овел војне, криминал хем насвалипе.

17. Кој ка овел воскреснимо?

17 Кој ка овел воскреснимо? О Исус вакерѓа кај „са окола сој тане ко гробо ка шунен лескоро гласо хем ка икљон“ (Јован 5:28, 29). Ко Откровение 20:13 вакерела аменге: „О море денѓа е мулен со сине ки лесте, хем о мерибе хем о гробо денѓе е мулен со сине ки ленде“. Оја, милионија мануша ка живинен палем. О Павле исто аѓаар вакерѓа кај ка воскреснинен хем „о праведна хем о неправедна“. (Читин Дела 24:15.) Со значинела адава?

Ко рај, о муле ка овен воскресниме хем ка овен заедно е манушенцар со мангена лен

18. Кој тане „о праведна“ со ка овен воскресниме?

18 „О праведна“ тане о верна слуге е Јеховаскере  со живинѓе англедер те авел о Исус ки Пхув. О мануша сар сој тане о Ное, Авраам, Сара, Мојсеј, Рут хем и Естира ка овен воскресниме те живинен акате ки Пхув. Ко дешујекхто поглавје таро лил Евреите шај те читине башо несаве таро адала верна мурша хем џувља. Со ка овел е Јеховаскере верна слугенцар со муле ко амаро време? Ола да тане  исто аѓаар „праведна“, адалеске ка овен воскресниме.

19. Кој тане „о неправедна“? Сави прилика ка дел лен о Јехова?

19 „О неправедна“ тане о милијарде мануша кола со на сине лен прилика те пенџарен е Јехова. Иако ола муле, о Јехова на бистерѓа лен. Ов ка воскреснинел лен хем аѓаар ка овел лен прилика те сикљовен баши лесте хем те служинен леске.

20. Соске сарине нане те овен воскресниме?

20 Дали акава значинела кај секој со муло ка овел воскреснимо? На. О Исус вакерѓа кај несаве мануша нане те овен ираме палем ко живото (Лука 12:5). Кој ка одлучинел дали несаво мануш ка овел воскреснимо или на? О Јехова тано о главно Судија, ама ов исто аѓаар денѓа е Исусеске „те овел судија е џивденге хем е муленге“ (Дела 10:42). Секова јекх сој тано осудимо сар лошно хем сар асавко со на мангела те менинел пе, нане те овел воскреснимо. (Дикх и 19 фуснота.)

ВОСКРЕСЕНИЕ КО НЕБО

21, 22. а) Со значинела некој те овел воскреснимо ко небо? б) Кој сине прво со воскреснинѓа те живинел ко небо?

21 И Библија исто аѓаар вакерела аменге кај несаве мануша ка живинен ко небо. Кеда некој ка овел воскреснимо ко небо, ов на живинела адари сар мануш. Ов тано воскреснимо те живинел ко небо сар духовно личност.

22 О Исус сине прво со воскреснинѓа ко асавко начин (Јован 3:13). Кеда о Исус муло, пало трин диве о Јехова иранѓа ле ко живото (Псалм 16:10; Дела 13:34, 35). О Исус на сине воскреснимо сар мануш. О апостол Петар вакерѓа кај о Исус „муло сар мануш, ама џивдило ко духовно тело“ (1. Петрово  3:18). О Исус сине ирамо ко живото сар силно духовно личност! (1. Коринќаните 15:3-6). И Библија вакерела аменге кај нане те овел само ов воскреснимо ко асавко начин.

23, 24. Башо кова „тикно стадо“ керѓа о Исус лафи хем кобор џене тане ола?

23 Англедер те мерел, о Исус вакерѓа пле верна учениконге: „Ме џава те спреминав туменге тхан“ (Јован 14:2). Адава значинела кај несаве таро лескере следбеникија ка овен воскресниме те живинен леа ко небо. Кобор џене ка овен леа? О Исус вакерѓа кај ка овен хари џене, јекх „тикно стадо“ (Лука 12:32). О апостол Јован вакерела аменге о точно број кеда дикхља е Исусе сар „терѓола ки планина Сион [ко небо] хем леа 144.000“ (Откровение 14:1).

24 Кеда ка воскреснинен акала 144.000 слуге е Девлескере? И Библија вакерела аменге кај акава ваљани те овел ко време кеда о Исус ка владинел сар Цари ко небо (1. Коринќаните 15:23). Авдиве, амен живинаја баш ко адава време, хем побаро број таро 144.000 тане воскресниме ко небо. Адала сој тане панда ки Пхув, кеда ка мерен, ола одма ка воскреснинен те живинен ко небо. Ама, повише таро мануша со ка овен воскресниме ки иднина ка живинен ко рај акате ки Пхув.

25. Со ка дикха ко јавер поглавје?

25 Панда хари, о Јехова ка ослободинел таро мерибе са е манушен, хем мерибе нане те овел никогаш повише! (Читин Исаија 25:8.) Ама со ка керен адала со ка воскреснинен ко небо? И Библија вакерела аменге кај ола ка владинен заедно е Исусеа ко Царство е Девлескоро. Ко јавер поглавје ка дикха сој тано е Девлескоро Царство.

^ пас. 9 Ко јавера извештаија, и Библија вакерела аменге кај сине воскресниме терне хем пхуре, џувља хем мурша, Израелција хем мануша со на сине Израелција. Ту шај те читине баши ленде ко 1. Царевите 17:17-24; 2. Царевите 4:32-37; 13:20, 21; Матеј 28:5-7; Лука 7:11-17; 8:40-56; Дела 9:36-42; 20:7-12.