Џа ко тексто

Џа ки содрежина

 СТАТИЈА ПРОУЧИБАСКЕ 12

Сикав сочувство е јаверенге

Сикав сочувство е јаверенге

Сарине овен сочувствителна (1. ПЕТ. 3:8)

ГИЛИ 17 Мангава

БАШО СО КА КЕРА ЛАФИ *

1. Спрема 1. Петрово 3:8, соске осетинаја амен шукар кеда сием манушенцар со грижинена пе аменге хем сој ленге важно сар осетинаја амен?

УЖИВИНАЈА кеда сием манушенцар со грижинена пе аменге хем сој ленге важно сар осетинаја амен. Асавке мануша трудинена пе те чхивен пе ко амаро тхан, те хаљовен сар осетинаја амен хем башо со размислинаја. Ола приметинена саве потребе иси амен хем мангена те поможинен аменге, понекогаш чак англедер те рода лендар адава. Сигурно сием бут благодарна кеда о јавера тане сочувствителна * аменцар! (Читин 1. Петрово 3:8.)

2. Кола буќа шај те керен аменге пхаро те сикава сочувство?

2 Сар христијања, сарине амен мангаја те сикава сочувство. Ама, адава нане секогаш локхо. Соске? Јекх причина тани адаја со сием несовршена (Рим. 3:23). А адава керела те овел аменге природно те мислина само аменге. Адалеске, мора бут те трудина амен те мислина е јаверенге да. Исто аѓаар, несавенге тано пхаро те сикавен сочувство соске влијајнѓа ленге о начин сар сине воспитиме или несаве буќа со случинѓе пе ленге англедер. Освен адава, упри аменде шај те влијајнел о стави е манушенгоро со живинена околу аменде. Ко акала последна диве буте џененге нане важно сар осетинена пе о јавера адалеске со мангена само коркори пес (2. Тим. 3:1, 2). Тегани, сар шај те накхава акала предизвикија кола со керена те овел аменге пхаро те сикава сочувство?

3. а) Со шај те поможинел аменге те сикава побаро сочувство? б) Со ка дикха ки акаја статија?

 3 Ако мангаја те сикава побаро сочувство ваљани те џа пало пример е Јеховаскоро хем лескере Чхавескоро, е Исусескоро. О Јехова тано Девел пхердо мангипаја хем ов тано најшукар пример сар те сикава сочувство (1. Јов. 4:8). Кеда сине ки Пхув, о Исус совршено сикавѓа пле дадескере особине хем сикавѓа со значинела те овел пе сочувствително е јаверенцар. Ки акаја статија ка дикха сар о Јехова хем о Исус сикавѓе кај ленге важна е јаверенгере чувствија. Пало адава, ка дикха сар шај те џа пало ленгере примерија.

САР О ЈЕХОВА СИКАВЃА СОЧУВСТВО Е ЈАВЕРЕНГЕ

4. Сар о лафија таро Исаија 63:7-9 сикавена кај е Јеховаске тано важно сар осетинена пе лескере слуге?

4 И Библија вакерела аменге кај е Јеховаске тано бут важно сар осетинена пе лескере слуге. На пример, размислин сар осетинела пе сине о Јехова кеда е Израелцон сине лен баре неволје. Ко е Девлескоро Лафи пишинела: „Ко са о неволје со сине лен ов осетинѓа дукх“. (Читин Исаија 63:7-9.) Исто аѓаар, преку о пророко о Захарија, о Јехова вакерѓа кај кеда некој понашинела пе лошно лескере слугенцар, исто сар те пхене понашинела пе лошно леа. О Јехова вакерѓа пле слугенге: „Кој пипинела тумен, пипинела и зеница мле јакхјакири“ (Зах. 2:8). Акала тане чаче силна лафија кола со сикавена кобор о Јехова грижинела пе пле народоске!

О Јехова сине сочувствително пле народоја, адалеске ослободинѓа ле таро ропство ко Египет (Дикх о пасус 5)

5. Со керѓа о Јехова те шај те поможинел пле слугенге кола со трпинена сине муке? Вакер пример.

5 О Јехова на само со осетинела дукх кеда лескере слуге мучинена пе, него ов керела да нешто те шај те поможинел ленге. На пример, кеда о Израелција сине мучиме сар робија ко Египет, о Јехова дикхља ленгири дукх хем сине поттикнимо те поможинел ленге. О Јехова вакерѓа е Мојсееске: „Дикхљум и неволја мле народоскири... шунѓум сар жалинена пе... хем шукар џанава ленгере дукха. Адалеске хулиљум те спасинав лен таро египетско вас“ (2. Мој. 3:7, 8). Адалеске со о Јехова сине сочувствително пле народоја, ослободинѓа лен таро ропство ко Египет. Веконцар пало адава, ки Ветими пхув, о Израелција сине нападиме таро народија со живинена сине околу  ленде. Сар реагиринѓа о Јехова? Ки Библија пишинела: „Кеда шунела сине ленгоро офкибе, о Јехова жалинела лен сине соске о јавера мучинена лен сине хем постапинена сине ленцар грубо“. О Јехова палем поможинѓа пле народоске соске сине ле сочувство. Ов чхивѓа судие те спасинен лен таро ленгере душмања (Суд. 2:16, 18).

6. Вакер пример со сикавела кај о Јехова грижинела пе башо е јаверенгере чувствија чак кеда ленгоро размислување нане секогаш исправно.

6 О Јехова сикавела кај грижинела пе башо е јаверенгере чувствија чак кеда ленгоро размислување нане секогаш исправно. Размислин башо о пророко о Јона. О Девел бичхалѓа акале пророко ки Ниневија те вакерел хабери баши осуда. О Ниневијција каинѓе пе хем о Јехова одлучинѓа те на уништинел лен. Ама, о Јона на сине бахтало баши акаја одлука. Ов бут хољанѓа соске о пророштво со вакерѓа ле кај и Ниневија ка овел уништими на исполнинѓа пе. Ама, о Јехова сине стрпливо е Јонаја хем поможинѓа леске те исправинел пло размислување (Јона 3:10 — 4:11). О Јона прифатинѓа адава со сине леске вакердо хем пало адава о Јехова користинѓа ле те пишинел акава извештај баши амари поука (Рим. 15:4). *

7. Со сикљоваја таро начин сар постапинела сине о Јехова пле слугенцар ко пурано време?

7 Таро начин сар постапинѓа о Јехова пле народоја ко пурано време дикхаја кај иси ле сочувство пле слугенге. Ов тано свесно башо секоле јекхескере дукха хем муке. О Јехова чаче пенџарела „о вило е манушенгоро“ (2. Лет. 6:30). Ов џанела амаре мисле, амаре најхор чувствија хем амаре ограничувања. Ов ветинѓа кај нане те ова искушиме повише таро адава со шај те издржина (1. Кор. 10:13). Акава ветување тано бут утешно!

САР О ИСУС СИКАВЃА СОЧУВСТВО Е ЈАВЕРЕНГЕ

8-10. Соске о Исус сине сочувствително?

8 Кеда сине ки Пхув, о Исус сикавѓа баро сочувство е јаверенге. Соске? Најхари таро трин причине. Прво, сар со спомнинѓем, о Исус совршено сикавѓа о особине пле Дадескере. Исто сар пло Дад, о Исус мангела сине е манушен. Ов поможинѓа е Јеховаске те створинел бут буќа хем сине бахтало башо са адала буќа. Ама посебно сине бахтало „е манушикане чхавенге“ (Изр. 8:31). Е Исусеске сине важно сар осетинена пе о јавера адалеске со мангела лен сине.

9 Дујто, исто сар о Јехова, о Исус шај сине те читинел о виле. Ов џанела сине е манушенгере мотивија хем чувствија (Мат. 9:4; Јован 13:10, 11). Адалеске, кеда о Исус ка дикхел сине кај несаве тане обесхрабриме хем тажна, о сочувство поттикнинела ле сине те утешинел лен (Иса. 61:1, 2; Лука 4:17-21).

10 Трито, о Исус да доживинѓа несаве проблемија кола со сине е манушен. На пример, о Исус барило ки чороли фамилија. Ов џанела сине со значинела те керел пе пхари физичко бути соске заедно пле очувоја е Јосифеа керела сине бути сар столари (Мат. 13:55; Мар. 6:3). Веројатно о Јосиф муло несаво време англедер о Исус те почминел пле службаја. Адалеске, о Исус веројатно ки пли кожа осетинѓа кобор и пхаро кеда мерела тутар некој сој туке паше. Исто аѓаар, ов шукар џанела сине сар тано кеда о јавера тари тли фамилија нане лен иста верувања сар тле (Јован 7:5). Акала хем јавера буќа со доживинѓа лен сигурно поможинѓе е Исусеске те хаљол о пхарипа хем о чувствија е обично народоскере.

О Исус цидела јекхе кашуке мануше тари бари гужва хем сасљарела ле (Дикх о пасус 11)

11. Кеда посебно дикхела пе сине е Исусескоро сочувство? Објаснин. (Дикх и слика тари насловно страна.)

 11 Е Исусескоро баро сочувство посебно дикхела пе сине кеда керела сине чудија. Ов на керела сине чудија само адалеске со мора сине те керел лен, него тари жал спрема околенде со мучинена пе сине (Мат. 20:29-34; Мар. 1:40-42). На пример, размислин сар осетинѓа пе о Исус кеда цидинѓа јекхе кашуке мануше тари бари гужва хем сасљарѓа ле, или кеда воскреснинѓа јекхе удовицакере чхаве (Мар. 7:32-35; Лука 7:12-15). О Исус осетинѓа и дукх акале манушенгири хем мангља те поможинел ленге.

12. Сар таро Јован 11:32-35 дикхаја кај о Исус сикавѓа сочувство е Мартаке хем е Маријаке?

12 О Исус сикавѓа сочувство е Мартаке хем е Маријаке. Кеда дикхља кобор тане тажна со муло ленгоро пхрал о Лазар, о Исус почминѓа те ровел. (Читин Јован 11:32-35.) О Исус на рунѓа адалеске со муло лескоро паше амал. Ов џанела сине кај ка воскреснинел е Лазаре. О Исус рунѓа адалеске со погодинѓа ле и дукх со осетинѓе ла лескере паше амала.

13. Соске адава со џанаја кај о Исус тано сочувствително бут охрабринела амен?

13 Адава со џанаја кај о Исус тано сочувствително, бут охрабринела амен. Исто аѓаар, кеда размислинаја башо адава сар постапинела сине е јаверенцар, амаро мангипе спрема лесте бајрола (1. Пет. 1:8). Охрабринела амен адава со џанаја кај ов акана владинела сар Цари ко е Девлескоро Царство. Панда хари о Исус ка цидел са о последице таро владибе е Сатанаскоро хем ка спасинел е манушен таро дукха хем таро мукхе. Адалеске со живинѓа сар мануш ки Пхув, о Исус тано ки најшукар положба те керел адава. Чаче сием бахтале со иси амен Владетели кова со шај те „хаљовел амаре слабостија“ (Евр. 2:17, 18; 4:15, 16).

ОВ СОЧУВСТВИТЕЛНО САР О ЈЕХОВА ХЕМ О ИСУС

14. Спрема Ефешаните 5:1, 2, ко со поттикнинела амен е Јеховаскоро хем е Исусескоро пример?

14 Кеда размислинаја башо е Јеховаскоро хем е Исусескоро сочувство, поттикниме сием амен да те сикава панда побаро сочувство. (Читин Ефешаните 5:1, 2.) Амен нашти те читина е манушенгоро вило, ама шај те пробина те хаљова ленгере чувствија хем потребе (2. Кор. 11:29). О мануша околу аменде тане себична, ама амен на мангаја те ова асавке. Наместо адава, трудинаја амен те на дикха само аменге те овел шукар, него исто аѓаар е јаверенге да (Фил. 2:4).

(Дикх о пасусија 15-19) *

15. Кој посебно ваљани те сикавел сочувство?

15 Посебно о старешине ваљани те сикавен сочувство. Ола тане свесна кај тане одговорна англо Јехова башо адава сар постапинена лескере бакхренцар (Евр. 13:17). Те шај те поможинен пумаре пхраленге хем пхењенге, о старешине ваљани те хаљовен сар осетинена пе. Ко саве начинија о старешине шај те сикавен сочувство?

16. Сар постапинела јекх сочувствително старешина хем соске тано акава важно?

16 Јекх сочувствително старешина накхела време пле пхраленцар хем пхењенцар. Ов сикавела ленге интерес аѓаар со пучела лен хем пало адава шукар хем стрпливо шунела лен. Акава тано посебно важно ако некој таро е Јеховаскере бакхре мангела те вакерел пле чувствија хем мисле, ама пхаро леске те аракхел о исправна лафија (Изр. 20:5). Адалеа со спремно одвојнела време пле пхраленге, јекх старешина овела попаше ленцар, ленгоро амалипе овела позорало хем иси лен побари доверба машкар песте (Дела 20:37).

17. Која особина бут пхраља хем пхења посебно ценинена ла ко старешине? Вакер пример.

17 Бут пхраља хем пхења вакерена кај јекх  особина која со посебно ценинена ла ко старешине тани о сочувство. Соске? И Аделејд вакерела: „Полокхе туке те кере ленцар лафи кеда џанеа кај ка хаљовен тут. Таро начин сар керена туја лафи шај те дикхе кај иси лен сочувство“. Јекх пхрал сој благодарно башо начин сар постапинѓа леа јекх старешина вакерела: „Кеда вакерѓум е старешинаске ки сави ситуација аракхљовава, лескере јакхја пхердиле асва. Адава никогаш нане те бистрав“ (Рим. 12:15).

18. Сар шај те развина сочувство?

18 Џанѓола пе, нане само о старешине адала со ваљани те сикавен сочувство. Сарине шај те развина акаја особина. Сар? Пробин те хаљове саве проблемија иси секоле јекхе ки тли фамилија хем тле пхрален ко собрание. Сикав кај грижинеа тут е тинејџеренге таро тло собрание, е насваленге, е попхуренге хем околенге со муло лендар некој паше. Пуч лен сар осетинена пе, а пало адава шукар шун лен. Поможин ленге те дикхен кај чаче хаљовеа ленгири ситуација. Нудин тут те поможине ленге. Ако кераја акава, ка сикава постапкенцар кај искрено мангаја е јаверен (1. Јов. 3:18).

19. Соске ваљани те ова прилагодлива ако мангаја те поможина е јаверенге?

19 Ако мангаја те поможина е јаверенге, ваљани те ова прилагодлива. Соске? Адалеске со на реагиринела секој ко исто начин кеда иси ле пхарипа. Несаве тане спремна те вакерен сар осетинена пе, а јавера на мангена те керен лафи башо пле проблемија. Адалеске, иако мангаја те поможина, ваљани те пазина те на пуча бут лична пучиба коленцар со ка чхива е јаверен ки незгодно ситуација (1. Сол. 4:11). Кеда некој ка вакерел аменге сар осетинела пе, шај нане секогаш те сложина амен адалеа со вакерела. Ама, на ваљани те бистра кај ко моменти ов аѓаар осетинела пе. Ваљани те ова спремна те шуна, а похари те кера лафи (Мат. 7:1; Јак. 1:19).

20. Со ка дикха ки јавер статија?

20 Освен со сикаваја сочувство ко собрание, акаја особина мангаја те сикава ла ки служба да. Сар шај те кера акава кеда поможинаја е манушенге те овен ученикија? Акава ка дикха ки јавер статија.

ГИЛИ 130 Спремна те простина

^ пас. 5 Е Јеховаске хем е Исусеске тано важно сар осетинена пе о јавера. Ки акаја статија ка дикха сар шај амен да те џа пало ленгере примерија. Исто аѓаар, ка дикха соске ваљани те ова сочувствителна е јаверенцар хем сар шај те кера адава.

^ пас. 1 ОБЈАСНИМЕ ЛАФИЈА: Те ова сочувствителна значинела те трудина амен те хаљова сар осетинена пе о јавера хем те чхива амен ко ленгоро тхан, јавере лафенцар те осетина амен сар ленде (Рим. 12:15).

^ пас. 6 Исто аѓаар, о Јехова сикавѓа сочувство јавере да верна слугенге ко ситуацие кеда сине обесхрабриме или дарана сине. Дикх о извештаија баши и Ана (1. Сам. 1:10-20), о Илија (1. Цар. 19:1-18) хем о Авде-Мелех (Ерем. 38:7-13; 39:15-18).

^ пас. 65 ОБЈАСНИМЕ СЛИКЕ: Ко состанокија иси амен прилике те ова попаше амаре пхраленцар хем пхењенцар. Ки слика дикхаја сар 1) јекх старешина љубезно керела лафи јекхе терне објавителеа хем лескере дајаја, 2) јекх дад хем лескири чхај поможинена јекхе попхуре пхењаке те кхувел ко врда хем 3) дуј старешине шунена шукар јекхе пхења со родела совет.