Џа ко тексто

Џа ки содрежина

О Јехова ценинела тло „амин“

О Јехова ценинела тло „амин“

О ЈЕХОВА ценинела амари служба. Ов приметинела са со кераја баши лесте, чак о тикне буќа (Мал. 3:16). На пример, размислин башо јекх лафи кова со веројатно вакерѓем ле бут пути. Адава тано о лафи „амин“. Сар дикхела о Јехова ко акава лафи? Дали ценинела ле? Оја! Те шај те хаљова соске ценинела ле, те дикха со значинела акава лафи хем сар користинела пе ки Библија.

„ЦЕЛО НАРОДО НЕКА ВАКЕРЕЛ: ’АМИН!‘“

О лафи „амин“ значинела „аѓаар тано“ или „аѓаар те овел“. Акава лафи авела таро корено јекхе хебрејско лафескоро кова со значинела „те овел пе верно“, „те овел пе достојно баши доверба“. Ко пурано време, акава лафи понекогаш користинела пе сине ко правна случаија. На пример, откеда некој ка дел совли башо нешто, ка вакерел сине „амин“ те шај те сикавел кај адава со вакерела тано чаче хем кај ка прифатинел о последице тари пли совли (4. Мој. 5:22). Кеда ка вакерел сине јавно „амин“, тегани сине ле панда посилно причина те икерел пе ко пло лафи (Неем. 5:13).

Јекх впечатливо пример башо адава сар тано користимо о лафи „амин“ тано пишимо ки 5. Мојсеева 27. поглавје. Откеда о Израелција кхувѓе ки Ветими пхув, кхединѓе пе машкар о планине Евал хем Гаризим коте со читинѓа пе о Закони. Ки адаја прилика, о Израелција на ваљани сине само те шунен о Закони него исто аѓаар те потврдинен кај ка прифатинен ле. Кеда читинена пе сине саве тане о последице тари непослушност, ола потврдинена сине кај согласинена пе аѓаар со вакерена сине „амин“ (5. Мој. 27:15-26). Замислин туке сар бут милја мурша, џувља хем чхаве вакерена гласно акава лафи! (Ис. Нав. 8:30-35). Ола сигурно никогаш на бистерѓе адава со вакерѓе ле адава диве. Хем чаче икерѓе пе ко пло лафи! Ки Библија баши ленде пишинела: „О Израел служинела сине е Јеховаске ко са о диве е Исус Навинескере хем ко са о диве е старешиненгере со живинѓе пало Исус Навин кола со џанена сине са о буќа со керѓа о Јехова е Израелеске“ (Ис. Нав. 24:31).

О Исус Христос исто аѓаар користинѓа о лафи „амин“ те шај те потврдинел кај адава со  вакерела тано чаче. Ама, о Исус користинѓа акава лафи ко јекх посебно начин. Наместо те вакерел ле ко крајо тари реченица, ов вакерела сине „амин“ (преведимо сар „чаче“) англедер те вакерел нешто те шај те истакнинел кај адава тано чаче (Мат. 5:18). Понекогаш, дуј пути повторинела сине о лафи „амин“ (Јован 1:51). Аѓаар, уверинела сине околен со шунена ле кај лескере лафија тане целосно чачутне. О Исус шај сине те овел добором уверимо џикоте керела сине лафи соске леске сине дендо авторитети те исполнинел са е Девлескере ветувања (2. Кор. 1:20; Отк. 3:14).

„О НАРОДО ВАКЕРЃА, ’АМИН!‘ ХЕМ ФАЛИНЃА Е ЈЕХОВА“

О Израелција користинена сине о лафи „амин“ исто аѓаар кеда фалинена сине е Јехова хем кеда молинена пе сине леске (Неем. 8:6; Пс. 41:13). Ко крајо тари несави јавно молитва кеда о мануша со сине адатхе вакерена амин сикавена сине кај сложинена пе адалеа сој вакердо. Аѓаар, сарине шај сине те учествујнен ки молитва хем заедно те славинен е Јехова. Баш адава уло кеда о Цари о Давид анѓа е Јеховаскоро ковчег ко Ерусалим. Тегани организиринѓа пе јекх бари прослава. О Давид керѓа јекх молитва сар гили, која со гиљавѓа пе ки адаја прослава (1. Лет. 16:8-36). О народо сине добором бут поттикнимо таро лескере лафија со сарине вакерѓе „амин“, хем фалинѓе е Јехова. Адава керѓа те овен панда побахтале.

Исто аѓаар, о христијања таро прво веко користинена сине о лафи „амин“ кеда фалинена сине е Јехова. О мануша со пишинена сине и Библија бут пути користинена сине акава лафи ко пле писмија (Рим. 1:25; 16:27; 1. Пет. 4:11). О лил Откровение чак опишинела сар о духовна суштествија сој ко небо фалинена е Јехова акале лафенцар: „Амин! Фалинен е Јехова!“ (Отк. 19:1, 4). О прва христијања вакерена сине „амин“ ко крајо таро молитве со вакерена пе сине ко ленгере состанокија (1. Кор. 14:16). Ама, ола на ваљани сине те користинен акава лафи механички.

 СОСКЕ ТЛО „АМИН“ ТАНО ВАЖНО

Откеда дикхлем сар е Девлескере слуге ко пурано време користинена сине о лафи „амин“, шај панда пошукар те хаљова соске тано важно ко крајо тари јекх молитва те вакера „амин“. Кеда ко крајо таро амаре лична молитве вакераја „амин“, сикаваја кај чаче мислинаја адава со вакерѓем. Кеда ко крајо тари јекх јавно молитва гласно или ки аменде вакераја „амин“, сикаваја кај согласинаја амен адалеа сој вакердо. Ама иси јавера да причине соске тано важно тло „амин“. Те дикха.

Сикаваја кај шукар шунаја и молитва. Мангаја искрено таро вило те вакера „амин“, адалеске мангаја те овел амен исправно стави хем шукар те шуна о молитве. Обожавинаја е Јехова на само адалеа со вакераја „амин“, него исто аѓаар кеда шукар шунаја џикоте трајнела и молитва.

Сием ко јекхипе сар слуге е Јеховаскере. О јавна молитве керена амен те ова јекх соске сарине шунаја о исто (Дела 1:14; 12:5). Ама, адава со ко крајо сарине вакераја „амин“, исто аѓаар керела амен те ова јекх. Бизи разлика дали ка вакера „амин“ ко гласо или ки аменде, амаро „амин“ дела е Јеховаске панда побари причина те одговоринел ко амаре заедничка молитве.

Амаро „амин“ фалинела е Јехова

Фалинаја е Јехова. О Јехова дикхела са со кераја ки служба баши лесте (Лука 21:2, 3). Исто аѓаар, дикхела таро саво мотиви кераја адава хем со иси амен ко вило. Чак ако ваљани те шуна о состанок преку телефони, о Јехова дикхела амаро „амин“. Аѓаар амен да, заедно околенцар сој ко состанок, фалинаја е Јехова.

Амаро „амин“ шај те дикхјол кај хари врединела, ама уствари ов бут врединела. Ко Увид ко Свето Писмо пишинела: „Само јекхе лафеа, е Девлескере слуге сикавена пли доверба, пло искрено одобрување хем пли бари надеж“. Амари искрено желба тани секогаш кеда ка вакера „амин“ те овел спрема е Јеховаскири волја (Пс. 19:14).