Џа ко тексто

Џа ки содрежина

Прифатин укор те шај те ове мудро

Прифатин укор те шај те ове мудро

Ме чхаве... прифатинен укор те шај те овен мудра (ИЗР. 8:32, 33)

ГИЉА: 56, 89

1. Сар шај те овел амен мудрост, хем сар ка користинел аменге?

И МУДРОСТ авела таро Јехова хем ов дарежливо дела ла е јаверенге. Ко Јаков 1:5 пишинела: „Ако некаске тумендар фалинела мудрост, нека родел таро Девел, соске ов дела дарежливо сариненге хем бизо те кривинел лен“. Јекх начин сар шај те добина мудрост тано аѓаар со ка прифатина о укор со дела амен о Девел. Асавки мудрост шај те поможинел аменге те на грешина е Јеховаске хем те ачхова леа паше (Изр. 2:10-12). Исто аѓаар, ка овел амен надеж башо вечно живото (Јуда 21).

2. Сар шај те сикљова те ценина о укор со дела амен о Девел?

2 Понекогаш, амари несовршеност или о начин сар сием воспитиме шај те керел те овел аменге пхаро те прифатина укор или те овел амен исправно стави баши лесте. Ама, кеда ка осетина о берекетија таро укор со денѓа амен о Девел, тегани хаљоваја кобор бут мангела амен. Ко Изреки 3:11, 12 пишинела: „Мо чхаво, ма отфрлин о укор таро Јехова... соске адален кас со мангела о Јехова, лен укоринела“. Шај те ова сигурна кај о Јехова мангела аменге о најшукар. (Читин Евреите 12:5-11.) О Девел шукар пенџарела амен, адалеске лескоро укор тано секогаш исправно. Ки акаја статија ка дикха: 1) соске тано важно те овел  амен самодисциплина, 2) соске тано важно о родителија те укоринен пумаре чхавен, 3) сар ваљани те дикха ко совет со добинаја ле ко собрание хем 4) сој тано пострашно тари дукх со шај те анел ла о укор.

И САМОДИСЦИПЛИНА ТАНИ ЗНАКО БАШИ МУДРОСТ

3. Сар шај јекхе чхаве те овел ле самодисциплина? Вакер пример.

3 Ако иси амен самодисциплина, тегани иси амен контрола упро адава сар понашинаја амен хем сар размислинаја. И самодисциплина нане особина колаја со бијанѓоваја, него ваљани те трудина амен те овел амен адаја особина. На пример, кеда јекх чхаво сикљовела те возинел точако, јекх таро родителија обично икерела о точако те на перел о чхаво. Ама, сар накхела о време о чхаво сикљовела те икерел рамнотежа хем о родители мукхела ле некобор секундија коркори те возинел. Кеда о родители ка овел сигурно кај о чхаво сиклило те икерел шукар рамнотежа, ов ка мукхел ле коркори те возинел. Слично аѓаар, кеда о родителија стрпливо воспитинена пумаре чхавен аѓаар сар со вакерела о Јехова, ола поможинена ленге те овел лен самодисциплина хем мудрост (Еф. 6:4).

4, 5. а) Соске и самодисциплина тани важно дело тари „неви личност“? б) Соске на ваљани те разочарина амен чак ако грешинаја?

4 Акава важинела е манушенге да кола со сар возрасна почминѓе те служинен е Јеховаске. Иако шај џинегде иси лен самодисциплина, ола панда нане зрела христијања. Ама, кеда почминена те уравен „и неви личност“ хем трудинена пе те овен сар о Исус, ола овена позрела (Еф. 4:23, 24). И самодисциплина поможинела аменге те сикљова „те откажина амен таро са адава со нане спрема е Девлескири волја хем таро желбе е светоскере хем те живина мудро, праведно хем те ова верна е Девлеске машкар акава авдисутно свето“ (Тит 2:12).

5 Ама, сарине сием несовршена (Проп. 7:20). Адалеске, ако грешинаја, адава на значинела кај нане амен доволно самодисциплина или кај ни хари нане амен акаја особина. Ко Изреки 24:16 пишинела: „Ако о праведнико перела хем ефта пути, палем ка уштел“. Со ка поможинел леске „палем те уштел“? На лескири сила, него е Девлескоро духо. (Читин Филипјаните 4:13.) Јекх таро особине со авена таро свети дух тани и самоконтрола — особина која сој тани бут слично е самодисциплинаја.

6. Сар шај те ова пошукар ко проучибе е Девлескоро Лафи? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

6 И молитва, о проучибе е Библијакоро хем о хор размислибе шај исто аѓаар те поможинен аменге те овел амен самодисциплина. Ама со ако аменге пхаро те проучина и Библија или ако на мангаја те проучина? На ваљани те обесхрабрина амен. Ако дозволинаја, о Јехова ка поможинел аменге те овел амен желба те проучина лескоро Лафи (1. Пет. 2:2). Молин е Јехова те овел тут самодисциплина те шај те аракхе време те проучине и Библија. Ко почеток шај те почмине аѓаар со ка проучине само некобор минутија. Сар со ка накхел о време ка овел туке полокхо хем ка почмине повише те уживине ко проучибе. Са повише ка радујне тут ко моментија кеда ка шај коркори те размислине башо скапоцена поуке таро Јехова (1. Тим. 4:15).

7. Сар шај и самодисциплина те поможинел аменге те исполнина амаре духовна целија?

7 И самодисциплина поможинела  аменге те исполнина амаре духовна целија. На пример, јекх дад халило кај нашавѓа пли ревност баши служба, адалеске чхивѓа песке цел те овел општо пионери. Сар поможинѓа леске и самодисциплина? Ов читинела сине статие таро амаре списанија баши пионерско служба хем молинела пе сине башо адава. Аѓаар уло попаше е Јеховаја. Исто аѓаар, служинела сине сар помошно пионери секогаш кеда шај сине. Ов на мукхља ништо те чхинавел ле хем сине концентриримо ки пли цел. Пало несаво време почминѓа те служинел сар општо пионери.

ВОСПИТИНЕН Е ЧХАВЕН АЃААР САР СО ВАКЕРЕЛА О ЈЕХОВА

О чхаве на бијанѓовена адалеа те џанен сој исправно а сој погрешно, адалеске ваљани те овен воспитиме (Дикх о пасус 8)

8-10. Со шај те поможинел е родителенге те воспитинен пумаре чхавен те служинен е Јеховаске? Вакер пример.

8 О Јехова денѓа е родителенге и одговорност те воспитинен пумаре чхавен аѓаар сар со вакерела ов (Еф. 6:4). Акава тано бут пхаро ко авдисутно време (2. Тим. 3:1-5). Кеда бијанѓовена о чхаве, ола на џанена сој исправно а сој погрешно хем ленгири совест нане вежбими. Адалеске ваљани ленге укор те шај те обликујнен ла (Рим. 2:14, 15). Јекх библиско изучувачи вакерѓа кај о грчко  лафи сој преведимо сар „укор“ шај те значинел те воспитинел пе е чхаве те шај те овел зрело мануш.

9 Кеда о родителија воспитинена мангипаја пумаре чхавен, о чхаве осетинена пе безбедна. Ола сикљовена кај и слобода иси ла границе хем кај са со керена ко живото иси ле пле последице — шукар или лошна. Адалеске тано бут важно о родителија те молинен е Јехова те поможинел ленге џикоте воспитинена пумаре чхавен. Иси бут советија башо адава сар ваљани те воспитинен пе о чхаве хем адала советија зависинена таро тхан коте со некој живинела. Исто аѓаар, акала советија стално менинена пе. Ама, о родителија кола со шунена е Девле џанена сар те воспитинен пумаре чхавен хем на потпринена пе ко искуство или советија јавере манушенгере.

10 Шукар пример башо адава денѓа амен о Ное. Кеда о Јехова вакерѓа леске те градинел и арка, о Ное на џанља сар те керел адава. Адалеске, ваљани сине те овел ле доверба ко Јехова. Ки Библија читинаја кај о Ное керѓа „баш аѓаар“, или керѓа са сар со вакерѓа леске о Јехова (1. Мој. 6:22). Саво сине о резултати? О Ное успејнѓа те градинел и арка која со спасинѓа ле хем лескере фамилија. Ов исто аѓаар сине успешно родители. Соске? Адалеске со сине ле доверба ки е Девлескири мудрост. О Ное сикавѓа шукар пле чхавен хем денѓа ленге шукар пример, иако адава на сине локхо ко адава лошно свето англедер о Потоп (1. Мој. 6:5).

11. Соске о родителија ваљани те ден пестар са те воспитинен пумаре чхавен?

11 Ако сиан родители, сар шај ту да те кере „баш аѓаар“ сар со мангела о Јехова? Шун е Јехова. Мукх ов те поможинел туке те воспитине тле чхавен. Користин о советија таро лескоро Лафи хем тари лескири организација. Пало несаво време, тле чхаве веројатно ка овен туке благодарна башо адава. Јекх пхрал пишинѓа: „Бут сиум благодарно мле родителенге башо начин ко кова со воспитинѓе ман. Денѓе пестар са те ресен џи ко мло вило“. Ов вакерела кај лескере родителија поможинѓе леске те овел паше е Јеховаја. Џанѓола пе, чак кеда о родителија керена са со шај те воспитинен шукар пумаре чхаве, о чхаво шај палем те одлучинел те цидел пе таро Јехова. Ама, о родители со денѓа пестар са шај те овел ле чисто совест хем те надинел пе кај јекх диве лескоро чхаво ка иранел пе ко Јехова.

12, 13. а) Ако несаво чхаво тано исклучимо, сар шај о родителија те сикавен кај тане послушна е Девлеске? б) Сар јекхе фамилијаке користинѓа адава со о родителија ачхиле послушна е Јеховаске?

12 Јекх таро најпхаре испитија баши послушност несаве родителенге тано кеда ленгоро чхаво тано исклучимо. Јекх пхен, колакири исклучими чхај гели песке кхералдан, вакерѓа: „Пробинава сине ко амаре публикацие те аракхав оправдување те шај те накхавав повише време ме чхајаја хем ме унукаја“. Ама лакоро ром љубезно поможинѓа лаке те хаљовел кај ола нане више одговорна пумаре чхајаке хем кај ваљани те овен верна е Јеховаске.

13 Пало несаво време, и чхај палем сине ирами ко собрание. Лакири дај вакерела: „Акана јавинела пе манге или бичхалела манге пораке скоро секова диве! Ој бут поштујнела ме роме хем ман адалеске со џанела кај шунѓем е Девле. Акана сием бут паше“. Ако тло чхаво тано исклучимо, ка овел тут ли „доверба ко Јехова цело вилеа“? Ка сикаве ли е Девлеске кај на потпринеа тут „ки тли годи“? (Изр. 3:5, 6). На ваљани  те бистре кај о укор таро Јехова сикавела аменге кобор тано мудро хем кобор мангела амен. Исто аѓаар, никогаш ма бистре кај денѓа пле Чхаве са е манушенге, адава значинела тле чхавеске да. О Девел мангела секова јекх те добинел вечно живото. (Читин 2. Петрово 3:9.) Адалеске, тумен е родителен понадари да нека овел тумен доверба ко укор хем ко водство со дела о Јехова, чак кеда адава нане туменге локхо. Поддржинен о укор со авела таро Девел хем ма противинен тумен леске.

КО СОБРАНИЕ

14. Сар користинена аменге о советија со дела амен о Јехова преку „о верно хем разборито робо“?

14 О Јехова ветинѓа кај ка заштитинел, ка сикавел хем ка грижинел пе башо христијанско собрание. Адава керела ле ко некобор начинија. На пример, ов чхивѓа пле Чхаве те грижинел пе башо собрание, а о Исус поставинѓа „верно хем разборито робо“ те дел духовно храна ко право време која со поможинела аменге те ачхова верна (Лука 12:42). Адава „робо“ дела амен корисна советија, или опомене. Веројатно сетинеа тут ко несаво говор со шунѓан ле или ки несави статија со читинѓан ла ко амаре списанија кола со поможинѓе туке те менине о начин сар размислинеа хем постапинеа. Шај те ове бахтало со керѓан акала промене соске адалеа мукхљан е Јеховаске те укоринел тут (Изр. 2:1-5).

15, 16. а) Сар шај те овел амен корист таро адава со керена о старешине? б) Сар шај те поможина е старешиненге те овен бахтале џикоте керена пли одговорност?

15 О Исус исто аѓаар денѓа старешине кола со мангипаја грижинена пе е собраниеске. И Библија башо акала пхраља вакерела кај тане „мануша денде сар поклон“ (Еф. 4:8, 11-13). Сар шај те овел амен корист таро адава со керена о старешине? Јекх начин тано аѓаар со ка трудина амен те овел амен сар ленгири вера хем ка џа пало ленгоро шукар пример. Јавер начин тано аѓаар со ка шуна ленгере советија сој темелиме ки Библија. (Читин Евреите 13:7, 17.) О старешине мангена амен хем мангена те ова попаше е Девлеа. Ако дикхена кај на сием редовна ко состанокија или тикњоља амари ревност, ола ка трудинен пе одма те поможинен аменге. Ка шунен амен хем пало адава мангипаја ка охрабринен амен хем ка ден амен мудро совет тари Библија. Дали ки ленгири помош дикхеа сар доказ кај о Јехова мангела тут?

16 Ма бистре кај е старешиненге нане секогаш локхо те ден амен совет. Со мислинеа, сар осетинела пе сине о пророко о Натан кеда ваљани сине те керел лафи е Давидеа откеда ов пробинѓа те гаравел пло сериозно грево со керѓа ле? (2. Сам. 12:1-14). А сар осетинѓа пе о Павле кеда ваљани сине те дел совет е Петареске, јекх таро 12 апостолија, адалеске со е христијаненцар со сине Евреија понашинела пе сине пошукар него околенцар со на сине Евреија? Е Павлеске сигурно ваљанѓа храброст (Гал. 2:11-14). Сар шај те кере е старешиненге те овел полокхо те ден тут совет? Ов понизно, благодарно хем кер е јаверенге те овел локхо те керен туја лафи. Ки ленгири помош дикх сар доказ кај о Јехова мангела тут. Адава ка користинел туке, а ола ка овен бахтале џикоте керена пли одговорност.

17. Сар о старешине поможинѓе јекхе пхењаке?

17 Јекхе пхењаке англедер случинѓе пе несаве буќа ко живото хем адалеске на осетинела пе сине паше е Јеховаја хем сине бут разочарими. Ој  вакерела: „Џанљум кај ваљани те керав лафи е старешиненцар. Кеда керѓум ленцар лафи ола на кривинѓе ман хем на критикујнѓе ман, него охрабринѓе ман. Пало секова состанок, бизи разлика кобор сине зафатиме, барем јекх лендар ка пучел ман сине сар сиум. Адалеске со керѓум несаве буќа англедер, мислинава сине кај на заслужинава о Девел те мангел ман. Ама, о Јехова секогаш користинела сине е старешинен хем о собрание те шај те уверинел ман кај мангела ман. Молинава ман никогаш те на цидав ман лестар“.

СОЈ ТАНО ПОСТРАШНО ТАРИ ДУКХ СО ШАЈ ТЕ АНЕЛ ЛА О УКОР?

18, 19. Сој тано пострашно тари дукх со шај те анел ла о укор? Вакер пример.

18 О укор шај те анел дукх, ама иси нешто сој пострашно таро адава — о последице со ка трпина лен ако на шунаја о укор (Евр. 12:11). Шај те сикљова таро лошно пример е Каинескоро хем е царескоро о Седекија. Кеда дикхља кај о Каин мрзинела пле пхрале е Авеле хем мангела те мударел ле, о Девел предупрединѓа ле: „Соске сиан добором хољамо хем тажно? Ако почминеа те кере адава сој шукар, нане ли те прифатинав тут? Ама ако на кереа адава сој шукар, о грево гаравела пе ко удар хем мангела те астарел тут. А ту, ка навасине ли ле?“ (1. Мој. 4:6, 7). О Каин на шунѓа о укор таро Јехова, мударѓа пле пхрале хем сине ле страшна последице џи ко крајо таро пло живото (1. Мој. 4:11, 12). Те шунел сине о Каин е Девле, нане те овел ле сине добором бари дукх.

19 О Седекија сине лошно цари хем на сине стабилно. Џикоте владинела сине ов, о мануша ко Ерусалим сине ки лошно ситуација. О пророко о Еремија бут пути предупрединѓа е Седекија кај ваљани те менинел пе. Ама о цари на шунѓа о укор таро Јехова хем о последице сине страшна (Ерем. 52:8-11). О Јехова на мангела амен да те цида асавки дукх! (Читин Исаија 48:17, 18.)

20. Со ка овел околенцар со прифатинена о укор таро Девел, а со околенцар со на прифатинена?

20 Авдиве, бут џене ко свето на дикхена сериозно ко укор со дела о Девел хем на мангена те шунен ле. Ама панда хари, секој со на прифатинела о укор таро Девел ка овен ле страшна последице (Изр. 1:24-31). Адалеске, те прифатина о укор таро Јехова те шај те ова мудра. Ко Изреки 4:13 пишинела: „Прифатин о укор хем ма мукх ле. Аракх ле, соске ов туке живото“.