Џа ко тексто

Џа ки содрежина

О укор тано доказ башо е Девлескоро мангипе

О укор тано доказ башо е Девлескоро мангипе

Кас мангела о Јехова, ле укоринела (ЕВР. 12:6)

ГИЉА: 123, 86

1. Со вакерела бут пути и Библија башо укор?

КО СО мислинеа кеда шунеа о лафи „укор“? Бут џене мислинена ки казна, ама о укор тано бут повише него само казна. И Библија вакерела кај о укор тано башо амаро шукарипе хем понекогаш спомнинела пе заедно е пенџарибаја хем е животоја, а исто аѓаар особиненцар сар сој и мудрост хем о мангипе (Изр. 1:2-7; 4:11-13). О укор таро Девел сикавела кај ов мангела амен хем кај мангела те живина вечно (Евр. 12:6). Иако о укор понекогаш шај те значинел хем казна, ов никогаш нане сурово или ки амари штета. Уствари, о најважно значење е лафескоро „укор“ тани и поука, исто сар јекх дад со дела поука пле мангле чхавеске.

2, 3. Соске шај те вакерел пе кај о укор шај те овел хем поука хем казна? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

2 Размислин башо акава пример. Јекх тикно чхаво кхелела песке сине топкаја кхере. Лескири дај вакерѓа леске: „Мо чхаво, џанеа кај на ваљани те кхеле туке андре е топкаја! Шај те пхаге нешто“. Ама ов на шунѓа ла хем понадари да кхелѓа песке. Тегани, е топкаја кхувѓа ки  вазна хем ој пхагили! Сар укоринѓа ле лескири дај? Ој денѓа ле поука аѓаар со објаснинѓа леске соске сине погрешно адава со керѓа. Ој мангља ов те хаљовел кај башо лескоро шукарипе тано те шунел пле родителен хем кај ленгере правилија тане потребна хем разумна. Те шај те поможинел леске те хаљовел и поука, ој одлучинѓа кај ваљани те казнинел ле аѓаар со несаво време ка лел лестар и топка. Акава на свиџинѓа пе леске, ама поможинѓа леске те памтинел кај ако на шунела пле родителен, ка овен ле последице.

3 Сар христијања, амен сием дело таро е Девлескоро кхер (1. Тим. 3:15). Амаре Даде е Јехова иси ле право те одлучинел сој исправно, а сој погрешно, хем те дел амен укор кеда на шунаја ле. Исто аѓаар, ако амаре постапке анена аменге последице, о укор со дела ле о Јехова мангипаја ка поможинел аменге те памтина кобор тано важно те шуна ле (Гал. 6:7). О Девел бут мангела амен хем на мангела те цида муке (1. Пет. 5:6, 7).

4. а) Сар мангела о Јехова те сикава е јаверен? б) Башо со ка кера лафи ки акаја статија?

4 Кеда даја укор сој темелимо ки Библија шај те поможина амаре чхавеске или интересентеске те овел следбенико е Исусескоро. Користинаја и Библија те сикава лен те џанен сој исправно хем те поможина ленге те хаљовен хем те икерен са адава со заповединѓа о Исус (Мат. 28:19, 20; 2. Тим. 3:16). О Јехова мангела ола аѓаар те овен сикавде те шај ола да те поможинен јаверенге те џан пало Исус. (Читин Тит 2:11-14.) Акана те кера лафи башо трин важна пучиба: 1) Сар о укор таро Девел тано доказ кај ов мангела амен? 2) Со шај те сикљова таро мануша со сине укориме таро Девел? 3) Сар шај те ова сар о Јехова хем лескоро Чхаво кеда ваљани те да укор?

О ДЕВЕЛ МАНГИПАЈА ДЕЛА УКОР

5. Сар о укор таро Девел тано доказ кај ов мангела амен?

5 О Јехова поправинела амен хем сикавела амен адалеске со мангела амен. Ов мангела те ачхова леа паше хем те живина вечно (1. Јов. 4:16). Ов никогаш на вреџинела амен хем на керела те осетина амен кај на врединаја (Изр. 12:18). О Јехова дикхела амаре шукар особине хем поштујнела амари слободно волја. Дали о укор со добинаја ле преку и Библија, о публикацие, о родителија или о старешине сикавела туке кај о Јехова мангела амен? Уствари, кеда о старешине пробинена те поправинен амен ко јекх љубезно начин панда англедер те хаљова кај керѓем нешто погрешно, ола сикавена е Јеховаскоро мангипе упри аменде (Гал. 6:1).

6. Сар о укор тано доказ башо е Девлескоро мангипе чак кеда некастар ваљани те лен пе несаве одговорностија?

 6 Понекогаш о укор тано повише него само те дел пе совет. Ако некој керѓа сериозно грево, ов повише на пхерела о условија те овен ле несаве одговорностија ко собрание. Чак кеда случинела пе асавко нешто, о укор сикавела кај о Девел мангела ле. На пример, адава шај те поможинел леске те хаљовел кобор тано важно повише те проучинел и Библија, те размислинел башо адава со сикљовела хем те молинел пе. Аѓаар ка шај те овел панда попаше е Јеховаја (Пс. 19:7). Сар со ка накхел о време, шај палем ка овен ле о одговорностија со сине ле англедер. Чак о исклучување тано доказ башо е Јеховаскоро мангипе соске адава аракхела о собрание таро лошно влијание (1. Кор. 5:6, 7, 11). Исто аѓаар, адалеске со о укор таро Јехова тано секогаш праведно, о исклучување шај те поможинел околеске со грешинѓа те хаљовел кобор тано сериозно лескоро грево хем те каинел пе (Дела 3:19).

О УКОР ТАРО ЈЕХОВА ТАНО БАШО АМАРО ШУКАРИПЕ

7. Кој сине о Шевна хем која лошно особина ули ле?

7 Те шај те хаљова кобор тано важно о укор, ка кера лафи башо дуј мануша кола со добинѓе укор таро Јехова. О прво тано о Шевна, Израелцо кова со живинѓа ко време е царескоро о Езекија, а о дујто тано о Греам, пхрал таро амаро време. О Шевна сине управители ко царско дворо е Езекијаскоро хем сине ле баро авторитети (Иса. 22:15). Ама, ов уло гордо хем мангља о јавера те дикхен ле кај тано важно. Ов чак керѓа песке скупо гробо хем возинела пе сине ко луксузна кочие (Иса. 22:16-18).

Ако сием понизна хем спремна те менина амаро стави, о Девел ка дел амен берекетија (Дикх о пасусија 8-10)

8. Сар о Јехова укоринѓа е Шевна, хем саво сине о резултати?

8 Адалеске со о Шевна пробинѓа те овел славно, о Девел леља лестар лескири одговорност хем денѓа ла е  Елијакимеске (Иса. 22:19-21). Акава случинѓа пе кеда о асирско цари о Сенахирим планиринѓа те нападинел о Ерусалим. Пало адава, о Сенахирим бичхалѓа јекх група службеникија хем бари војска те шај те даравкерел е Евреен хем те чхивел е Езекија те предајнел пе (2. Цар. 18:17-25). О Езекија бичхалѓа е Елијакиме хем јавере дује муршен те керен лафи е службениконцар. Јекх таро адала дуј мурша сине о Шевна, кова со тегани служинела сине сар писари. Акава сикавела кај о Шевна веројатно на осетинѓа пе повредимо хем на жалинела пе сине, него сиклило те овел понизно. Ов сине спремно те прифатинел задаче со сине похари важна. Кола трин поуке шај те сикљова таро адава со случинѓа пе е Шевнаске?

9-11. а) Кола важна поуке шај те сикљова таро Шевна? б) Соске охрабринела тут адава сар о Јехова постапинѓа е Шевнаја?

9 Прво, адава со о Шевна нашавѓа и одговорност со сине ле сетинкерела амен кај „и гордост анела пропаст“ (Изр. 16:18). Шај иси амен посебна одговорностија ко собрание, хем о јавера шај дикхена амен сар важна. Дали тегани ка ачхова понизна? На ваљани те бистра кај секоја способност со иси амен или секоја шукар бути со кераја ла тани адалеске со о Јехова поможинела аменге (1. Кор. 4:7). О апостол Павле пишинѓа: „Вакерава секаске тумендар те на мислинел баши песте повише таро адава со ваљани те мислинел, него те мислинел баши песте разумно“ (Рим. 12:3).

10 Дујто, таро строго укор со денѓа о Јехова е Шевнаске веројатно шај те хаљова кај ов верујнѓа кај о Шевна шај те менинел пе (Изр. 3:11, 12). Акаја тани шукар поука околенге со нашавѓе несави одговорност ки е Девлескири организација. Наместо те овен хољаме хем те осетинен пе повредиме, ола ваљани понадари да те ден пло најшукар е Јеховаске. Ола шај те дикхен ко укор сар доказ кај о Јехова мангела лен. Те на бистра кај амаро Дад ка наградинел околен со ачховена понизна. (Читин 1. Петрово 5:6, 7.) О укор со о Јехова мангипаја дела ле аменге шај те обликујнел амен ако сием понизна хем сием сар ковли глина ко лескере васта.

11 Трито, шај бут те сикљова таро начин сар о Јехова постапинѓа е Шевнаја. Кеда дела укор, о Јехова адалеа сикавела кај мрзинела о грево, ама хем кај мангела околе со грешинѓа. О Јехова дикхела о шукар ко мануша. Ако сиан родители или старешина, дали џаја пало пример е Јеховаскоро кеда ваљани те де укор? (Јуда 22, 23).

12-14. а) Сар реагиринена несаве кеда добинена укор таро Јехова? б) Сар е Девлескоро Лафи поможинѓа јекхе пхралеске те менинел пло стави, хем саво сине о резултати?

12 Жално тано адава со несаве мануша тане добором бут повредиме кеда ка добинен укор со чак цидена пе таро Девел хем таро собрание (Евр. 3:12, 13). Ама, дали адава значинела кај никој нашти те поможинел ленге? Те размислина башо Греам, кова со сине исклучимо хем пало несаво време палем ирамо ко собрание. Ама, несаво време откеда сине ирамо, ов чхинавѓа те џал ки служба хем ко состанокија. Јекх старешина трудинѓа пе те овел леа амал. Пало некобор берша, о Греам пучља адале старешина дали шај те проучинел и Библија леа.

13 О старешина сетинела пе: „Е Греаме сине ле проблеми адалеске со  сине гордо. Ов критикујнела сине е старешинен кола со анѓе и одлука те овел исклучимо. Адалеске, некобор пути проучинѓем стихија кола со керена лафи баши гордост хем о последице со авена латар. О Греам почминѓа појасно те дикхел пе ки симболично ајна — е Девлескоро Лафи — хем ни најхари на свиџинѓа пе леске адава со дикхља! Адава бут влијајнѓа ки лесте! Откеда халило кај тари јекх ’греда‘ — и гордост — нашти сине те дикхел кај о проблеми тано ки лесте, ко лескоро критизерско стави, почминѓа сигате те менинел пе. Почминѓа редовно те авел ко состанокија, хор те проучинел е Девлескоро Лафи хем секова диве те молинел пе. Исто аѓаар, почминѓа те грижинел пе башо духовна потребе пле фамилијакере, а лескири ромни хем о чхаве сине бут бахтале башо адава“ (Лука 6:41, 42; Јак. 1:23-25).

14 О старешина исто аѓаар вакерѓа: „Јекх диве, о Греам вакерѓа нешто со бут погодинѓа ман: ’Бершенцар џанава о чачипе, а сиум сине хем пионери. Ама чак акана шај те вакерав кај чаче мангава е Јехова‘“. Пало кратко време, о Греам добинѓа задача те служинел микрофоненцар ко состанокија, хем сине бут бахтало башо адава. О старешина вакерѓа: „Таро лескоро пример сиклиљум кај кеда некој тано понизно англо Девел аѓаар со ка прифатинел лескоро укор, нане крајо башо берекетија!“

ОВ САР О ЈЕХОВА ХЕМ О ИСУС КЕДА ДЕА УКОР

15. Со мора те кера ако мангаја о јавера те прифатинен о укор со даја ле ленге?

Кеда о јавера ка дикхен кај сиан понизно, ка овел ленге полокхо те прифатинен совет или укор тутар

15 Ако мангаја те ова шукар учителија, прво мора те ова шукар ученикија (1. Тим. 4:15, 16). Слично, ако о Јехова денѓа тут одговорност те де укор, мора те ачхове понизно хем те мукхе ов те водинел тут ко живото. Кеда о јавера ка дикхен кај сиан понизно, ка поштујнен тут хем ка овел ленге полокхо те прифатинен совет или укор тутар. Те дикха о пример е Исусескоро.

16. Со шај те сикљова таро Исус башо адава сар те да укор хем сар те сикава?

16 О Исус секогаш сине послушно пле Дадеске, чак кеда адава сине бут пхаро (Мат. 26:39). Ов вакерела сине адаленге со шунена ле кај о буќа со сикавела лен хем и мудрост со иси ле тане таро Девел (Јован 5:19, 30). О Исус сине понизно хем послушно, адалеске сине ле сочувство кеда сикавела сине е јаверен. О искрена мануша уживинена сине те овен узи лесте. (Читин Лука 9:11.) Е Исусескере љубезна лафија охрабринена сине околен со сине обесхрабриме хем слаба (Мат. 12:20). Ов ко јекх љубезно начин денѓа укор пле апостоленге иако шај сине те хољанел ленге со акошена пе сине башо адава кој тано лендар најбаро (Мар. 9:33-37; Лука 22:24-27).

17. Кола особине ка поможинен е старешиненге шукар те грижинен пе е собраниеске?

17 Секова пути кеда о старешине  дена укор кова со темелинела пе ки Библија, ола ваљани те џан пало е Исусескоро пример. Аѓаар ола ка сикавен кај мангена те овен водиме таро Девел хем таро лескоро Чхаво. О апостол Петар пишинѓа: „Овен пастирија е Девлескере стадоске сој туменге доверимо, шукар грижинен тумен леске, на силаја, него доброволно сар со мангела о Девел; на алчна те шај те добинен нешто, него цело вилеа; на сар господарија упро окола сој е Девлескоро наследство, него овен пример е стадоске“ (1. Пет. 5:2-4). Кеда о старешине спремно шунена е Девле хем е Исусе, адава тано башо ленгоро хем е јаверенгоро шукарипе (Иса. 32:1, 2, 17, 18).

18. а) Со аџикерела о Јехова таро родителија? б) Сар о Девел поможинела е родителенге?

18 О иста начелија важинена ки фамилија да. О Јехова вакерѓа е поглаваренге: „Ма керен гневна тумаре чхавен, него ден лен опомене хем воспитинен лен аѓаар сар со вакерела о Јехова“ (Еф. 6:4). Кобор тани сериозно акаја бути? Ко Изреки 19:18 пишинела: „Воспитин тле чхаве џикоте иси надеж, хем ма ов одговорно башо лескоро мерибе“. О Јехова денѓа е родителенге и одговорност те ден укор пле чхавенге. Ако на керена адава, тегани ка одговоринен англи лесте! (1. Сам. 3:12-14). Ама, о Јехова ка дел лен мудрост хем сила ако молинена ле те поможинел ленге хем ако мукхена лескоро Лафи хем о свети дух те водинен лен. (Читин Јаков 1:5.)

СИКЉОВАЈА САР ТЕ ЖИВИНА ВЕЧНО КО МИР

19, 20. а) Кола берекетија ка овен амен ако прифатинаја о укор таро Девел? б) Башо со ка кера лафи ки јавер статија?

19 Ако прифатинаја о укор таро Девел хем трудинаја амен те ова сар о Јехова хем о Исус кеда даја укор, ка овен амен бут баре берекетија! Ка овел мир ко амаре собранија хем фамилие, хем сарине ка осетинен пе мангле, цениме хем безбедна. Акава џинегде поможинела амен те замислина аменге саво мир хем бахталипе аџикерела амен ко време со авела (Пс. 72:7). О укор таро амаро Дад о Јехова спреминела амен те живина вечно заедно сар јекх фамилија колате со иси мир хем јекхипе. (Читин Исаија 11:9.) Ако на бистраја акава, ка хаљова кај о укор тано јекх бут шукар начин сар о Девел сикавела аменге мангипе.

20 Ки јавер статија, ка сикљова нешто повише башо укор ки фамилија хем ко собрание. Ка дикха сар шај коркори те укорина амен. Исто аѓаар, ка сикљова сар шај те избегина нешто со дукхала бут повише таро било кова укор со ка добина ле.