Џа ко тексто

Џа ки содрежина

 СТАТИЈА ПРОУЧИБАСКЕ 20

Утеха башо жртве со сине злоупотребиме

Утеха башо жртве со сине злоупотребиме

Нека овел фалимо о Девел кова со дела амен утеха ки секоја амари неволја (2. КОР. 1:3, 4)

ГИЛИ 134 О чхаве тане поклон таро Девел

БАШО СО КА КЕРА ЛАФИ *

1-2. а) Кова пример сикавела кај о мануша тане бијаме потребаја те овен утешиме хем кај иси лен способност те утешинен е јаверен? б) Сар тане повредиме несаве чхаве?

СА О МАНУША тане бијаме потребаја те овен утешиме, хем саринен иси амен способност те утешина е јаверен. На пример, кеда јекх тикно чхаво ка перел хем ка поврединел пе ко про џикоте кхелела песке, обично ровиндор прастала пле дајате или дадесте. Лескере родителија нашти те сасљарен лескири рана ко про, ама шај те утешинен ле. Шај ка пучен ле со уло, ка косен лескере асва, ка утешинен ле, ка лен ле ки ангали хем ка пханден лескири рана. Одма пало адава, о чхаво чхинавела те ровел хем чак шај палем ка кхелел песке. Сар со накхела о време, лескири рана ка сасљол.

2 Ама, несаве чхаве тане повредиме ко бут пострашна начинија. На пример, несаве тане сексуално злоупотребиме. Адава шај те случинел пе јекх пути или повише пути ко периоди таро некобор берша. Ко солдуј ситуацие, о злоупотребибе мукхела баре емоционална ране. Понекогаш, окова со злоупотребинѓа тано пханло хем казнимо, ама ко јавера случаија успејнела те на овел казнимо. Ама чак кеда некој сигате ка овел казнимо, о чхаво со сине злоупотребимо понадари да шај те осетинел о последице чак кеда ка овел возрасно мануш.

3. а) Спрема 2. Коринќаните 1:3, 4, со мангела о Јехова? б) Кола пучиба ка дикха ки акаја статија?

3 Ако несаво пхрал или пхен сине злоупотребиме сар чхаве хем адалеске понадари да осетинена емоционално дукх, со шај те поможинел ленге? (Читин 2. Коринќаните 1:3, 4.) Јасно тано кај о Јехова мангела лескере скапоцена слуге те добинен о мангипе хем и утеха  со ваљани ленге. Адалеске те дикха акала трин пучиба: 1) Соске ваљани утеха околенге со сине злоупотребиме сар чхаве? 2) Кој шај те утешинел лен? 3) Сар шај амен те утешина лен?

СОСКЕ ВАЉАНИ ЛЕНГЕ УТЕХА?

4-5. а) Соске тано важно те хаљова кај о чхаве тане бут поразлична таро возрасна? б) Сар влијајнела о злоупотребибе упро е чхавескири доверба ко јавера?

4 Несаве манушенге со сине злоупотребиме сар чхаве понадари да ваљани утеха иако оттегани накхле бут берша. Те шај те хаљова соске тано адава аѓаар, прво мора те овел амен ки годи кај о чхаве тане бут поразлична таро возрасна. Бут пути несави лошно постапка бут појавер влијајнела упро јекх чхаво него упро јекх возрасно мануш. Те дикха некобор причине.

5 Е чхавен иси лен потреба те овен паше адаленцар со грижинена пе ленге џикоте бајровена хем те верујнен ки ленде. Адава поможинела е чхавенге те осетинен пе безбедна хем те сикљовен те овел лен доверба ко окола со мангена лен (Пс. 22:9). Жално тано адава со о чхаве најчесто тане злоупотребиме ко пло кхер, обично таро адала сој ленге паше фамилија или амала. Кеда о чхаво тано злоупотребимо некастар каске со верујнела, шај бершенцар пало адава те на овел ле доверба ки никасте.

6. Соске о сексуално злоупотребибе тано сурово хем анела бари штета е чхавенге?

6 О чхаве шај полокхе те овен повредиме. О сексуално злоупотребибе тано сурово хем анела бари штета. Е чхавенге керела пе бари штета ако некој теринела лен ко сексуална постапке бут берша англедер те овен физички хем емоционално зрела те шај те овел лен сексуална односија ко брако. О злоупотребибе шај те влијајнел негативно упро адава сар ка дикхен ко сексуална односија. Шај те керел те осетинен пе кај на врединена ништо хем те на овел лен доверба ки никасте.

7. а) Соске тано локхо јекхе злобно манушеске те ховавел јекхе чхаве, хем кола опасна ховајба шај те вакерел леске? б) Кола тане о последице таро адала ховајба?

7 Е чхавен нане лен целосно развими способност те проценинен о буќа, те анен одлуке, те пенџарен о опасностија хем те избегинен лен (1. Кор. 13:11). Адалеске тано бут локхе јекхе злобно манушеске те ховавел хем те злоупотребинел јекхе чхаве. Адала со злоупотребинена чхавен вакерена ленге опасна ховајба. На пример, ховавена е чхавен кај тане ола коркори крива башо адава сој злоупотребиме, кај на смејнена те вакерен никаске башо адава со уло, кај никој нане те верујнел лен хем нане те поможинел лен ако вакерена кај тане злоупотребиме. Исто аѓаар, ховавена е чхавен кај тано нормално јекх возрасно мануш те овел ле сексуална односија чхавеа соске аѓаар сикавена песке кај чаче мангена пе. Асавке ховајба шај те керен о чхаво те размислинел ко погрешно начин. Е чхавеске ка ваљанен бут берша те шај те хаљовел кај адала буќа со вакерѓа леске адава со злоупотребинѓа ле тане ховајбе. Џикоте бајрола, о чхаво шај те осетинел пе криво хем те мислинел кај на заслужинела некој те мангел ле или те утешинел ле.

8. Соске шај те ова сигурна кај о Јехова шај те утешинел околен со сине злоупотребиме?

8 Акава јасно сикавела соске окола со сине сексуално злоупотребиме трпинена последице бершенцар. Акаја постапка тани чаче злобно! Адава со ко свето иси са повише чхаве сој злоупотребиме тано баро доказ кај живинаја ко последна диве — време кеда бут џене „нане те манген пле фамилија“ хем кеда „о лошна хем о ховавне мануша ка овен таро лошна ко полошна“ (2. Тим. 3:1-5, 13). О Сатана користинела бут злобна тактике те поврединел амен. А бут тано жално со несаве мануша да постапинена аѓаар сар со мангела о Бенг. Ама, о Јехова тано бут посилно таро Сатана хем таро лескере слуге. Ов секогаш џанела со керела о Сатана. Шај  те ова сигурна кај о Јехова точно џанела кобор цидаја, хем шај те дел амен и утеха со ваљани аменге. Аменге тано баро берекети со служинаја е Девлеске кова со дела амен утеха ки секоја амари неволја, „те шај амен те утешина околен сој тане ки било сави неволја, е исто утехаја колаја со о Девел утешинела амен“ (2. Кор. 1:3, 4). Те дикха преку касте о Јехова дела утеха.

КОЈ ШАЈ ТЕ УТЕШИНЕЛ ЛЕН?

9. Спрема о лафија е Давидескере сој пишиме ко Псалм 27:10, со ка керел о Јехова околенге со сине запоставиме тари пли фамилија?

9 Окола со сине злоупотребиме некастар сој ленге паше или окола со ленгере родителија џанена сине кај некој злоупотребинела лен ама ништо на керѓе те шај те заштитинен лен, иси лен бари потреба тари утеха. О псалмисти о Давид сине уверимо кај о Јехова секогаш утешинела пле слуген. (Читин Псалм 27:10.) Е Давиде сине ле доверба кај о Јехова ка овел Дад околенге со сине запоставиме тари пли фамилија. Сар керела адава о Јехова? Ов керела адава преку пле слуге со служинена леске верно. Амаре духовна пхраља хем пхења тане аменге сар фамилија. На пример, о Исус вакерѓа кај адала со служинена заедно леа е Јеховаске тане лескере пхраља, пхења хем дај (Мат. 12:48-50).

10. Сар о Павле опишинѓа пли служба сар старешина?

10 Ко акава хем ко наредно пасус ка дикха ко саво начин шај о собрание те овел сар фамилија. О апостол Павле сине буќарно хем верно старешина. Ов денѓа шукар пример, хем водимо таро свети дух поттикнинѓа е јаверен те џан пало лескоро пример сар со џала сине ов пало е Исусескоро пример (1. Кор. 11:1). Приметин сар о Павле ки јекх прилика опишинѓа пли служба сар старешина: „Сием сине грижлива спрема туменде, сар јекх дај која со хранинела хем грижинела пе пле чхавенге“ (1. Сол. 2:7). Слично сар лесте, о старешине кола со мангипаја грижинена пе е пхраленге користинена нежна хем љубезна лафија кеда е Библијаја утешинена околен каске со ваљани помош.

О зрела пхења бут пути шај те утешинен (Дикх о пасус 11) *

11. Со сикавела кај на ваљани само о старешине те утешинен е жртвен со сине злоупотребиме?

11 Дали само о старешине шај те утешинен е жртвен со сине злоупотребиме? На. Саринен  иси амен одговорност те утешина амен јекх јекхеа (1. Сол. 4:18). О зрела пхења таро собрание шај бут те охрабринен е пхењен коленге со ваљанела утеха. Ко тхан тано адава со о Јехова спорединѓа пе сар јекх дај со утешинела пле чхаве (Иса. 66:13). Ки Библија пишинела башо несаве џувља со утешинѓе адален со накхена сине таро пхаре ситуацие (Јов 42:11). О Јехова сигурно тано бут бахтало со авдиве да иси христијанке со утешинена пле духовна пхењен кола со осетинена бари емоционално дукх. Ко несаве случаија о старешине шај бизо те џанен о јавера те пучен јекхе зрело пхења дали ка шај те утешинел несаве пхења кола со иси ла бари емоционално дукх. *

САР ШАЈ АМЕН ТЕ УТЕШИНА ЛЕН?

12. Со на ваљани те кера џикоте трудинаја амен те поможина некаске?

12 Џанѓола пе, кеда трудинаја амен те поможина несаве пхралеске или пхењаке, на ваљани те пуча ле башо буќа коленге со на мангела те керел лафи (1. Сол. 4:11). Со шај те кера адаленге со иси лен потреба тари утеха хем со мангена те добинен ла? Те дикха тари Библија панџ начинија сар шај те утешина лен.

13. а) Спрема 1. Царевите 19:5-8, со керѓа јекх ангели башо Илија? б) Со сикљоваја таро е ангелескоро пример?

13 Нудин ленге практично помош. Ки јекх прилика кеда сине лескоро живото ки опасност, о пророко о Илија добором бут обесхрабринѓа пе со чак мангља те мерел. О Јехова бичхалѓа леске јекх силно ангели кова со практично поможинѓа леске. О ангели денѓа е Илијаске тато хајбе хем поттикнинѓа ле те хал. (Читин 1. Царевите 19:5-8.) Таро акава извештај сикљоваја јекх важно бути: понекогаш, јекх едноставно бути со кераја некаске шај бут те поможинел леске. На пример, јекхе хајбаја, несаве тикне поклонеа или јекхе картичкаја колате со иси охрабрувачка лафија шај те сикава некаске сој леске пхаро кај мангаја ле хем кај грижинаја амен леске. Ако нане аменге локхо те кера лафи некасаја башо лескере чувствија, шај те сикава леске кај мангаја ле аѓаар со ка кера несаве таро акала практична буќа.

14. Со шај те сикљова таро извештај башо Илија?

14 Поможин ленге те осетинен пе безбедно хем шукар. Таро извештај башо Илија шај те сикљова панда нешто. О Јехова чудоја денѓа ле сила те шај те издржинел о баро друмо џи ки планина Хорив. Шај ко адава дур тхан, коте со о Јехова англедер бут векија керѓа сојуз пле народоја, о Илија осетинѓа пе безбедно. Шај адари осетинѓа кај конечно тано доволно дур таро мануша со мангена сине те мударен ле. Со сикљоваја таро акава пример? Ако мангаја те утешина адален со сине злоупотребиме, шај прво ка ваљанел те поможина ленге те осетинен пе безбедно. На пример, о старешине на ваљани те бистрен кај јекх пхен со иси ла емоционално дукх шај ка осетинел пе побезбедно хем пошукар ако керена лаја лафи ки лате кхере наместо ки дворана. А јаверенге палем шај ка овел пошукар те керен лафи ки дворана.

Амен шај те утешина околен со иси лен емоционално дукх аѓаар со шукар ка шуна лен, таро вило ка молина амен ленге хем ка бирина лафија со утешинена (Дикх о пасусија 15-20) *

15-16. Со значинела те шуне шукар?

15 Шун шукар. И Библија дела амен акава јасно совет: „Секова мануш ваљани те овел спремно те шунел, а похари те керел лафи“ (Јак. 1:19). Дали шукар шунаја е јаверен? Шај мислинаја кај те шуне некас шукар значинела само те дикхе ле хем ништо те на вакере. Ама ваљани нешто повише таро адава. На пример, кеда о Илија вакерѓа е Јеховаске кобор леске пхаро, ов шунела ле сине шукар. О Илија дарала сине, осетинела пе сине коркори хем мислинела сине кај са со керела на врединела. О Јехова џанела сине адава хем мангипаја поможинѓа леске те побединел адала чувствија. Адалеа сикавѓа кај шукар шунѓа е Илија (1. Цар. 19:9-11, 15-18).

 16 Сар шај те сикава сочувство џикоте шунаја несаве пхења или пхрале? Понекогаш, некобор обѕирна хем љубезна лафија шај те сикавен сар осетинаја амен. Шај те вакере: „Бут манге жал башо адава со уло туке! Нијекх чхаво на ваљани те доживинел асавко нешто!“ Шај те пуче јекх или дуј пучиба те шај те ове сигурно кај халиљан точно со вакерела туке то амал. Шај те пуче ле: „Таро адава со вакерѓан манге халиљум кај... дали ко адава мислинеа сине?“ Асавке љубезна пучиба шај те уверинен ле кај шунеа ле шукар хем кај трудинеа тут те хаљове со вакерела туке (1. Кор. 13:4, 7).

17. Соске секова јекх амендар ваљани те овел стрпливо хем „похари те керел лафи“?

17 Ма бистре кај ваљани похари те кере лафи. Ма чхинав е пхрале или е пхења џикоте керела лафи те шај те де совет или те исправине лескоро или лакоро размислување. Бут тано важно те ове стрпливо! Кеда о Илија конечно одлучинѓа те вакерел е Јеховаске со иси ле ко вило, ов сине вознемиримо хем бут тажно. Пало несаво време, откеда о Јехова керѓа лескири вера позорали, о Илија палем иста лафенцар вакерѓа сар осетинела пе (1. Цар. 19:9, 10, 13, 14). Со сикљоваја таро акава? Понекогаш околен со иси лен емоционално дукх повише пути иси лен потреба те вакерен сар осетинена пе. Исто сар о Јехова, амен ваљани шукар те шуна лен. Наместо те пробина те вакера ленге сар те решинен пло проблеми, ваљани те сикава сочувство (1. Пет. 3:8).

18. Сар шај амаре молитве те утешинен околен со иси лен емоционално дукх?

18 Молин тут ленцар таро вило. Кеда некој осетинела бари емоционално дукх, шај нане ле сила те молинел пе. Шај мислинела кај на заслужинела те молинел пе е Јеховаске. Јекх начин сар шај те утешина асавке пхрале или пхења тано аѓаар со ка молина амен ленцар хем ки молитва ка спомнина ленгоро анав. Ки молитва шај те вакера е Јеховаске кај амен хем о собрание бут ценинаја лен. Шај те молина е Јехова те дел сила хем те утешинел пле  скапоцено слуга. Асавке молитве шај бут те утешинен (Јак. 5:16).

19. Сар шај те спремина амен те шај те утешина некас?

19 Бирин лафија со сасљарена хем утешинена. Размислин шукар англедер те вакере нешто. О лафија со вакераја лен бизо те размислина шај бут те поврединен. О обѕирна лафија шај те сасљарен (Изр. 12:18). Адалеске, молин е Јехова те поможинел туке те користине лафија сој љубезна, утешна хем со ка локхјарен и дукх е пхралескири или е пхењакири. Ма бистре кај некаске со иси ле емоционално дукх највише шај те поможинен е Јеховаскере лафија сој пишиме ки Библија (Евр. 4:12).

20. Со мислинена баши песте несаве пхраља хем пхења со сине злоупотребиме, хем ко со ваљани те сетинкера лен?

20 Несаве пхраља хем пхења со сине злоупотребиме тане увериме кај ола тане крива, кај на врединена ништо хем кај никој на мангела лен — чак кај на заслужинена некој те мангел лен. Адава тано страшно ховајбе! Адалеске користин е Девлескоро Лафи те сетинкере лен кај о Јехова бут мангела лен. (Дикх и рамка „ Утеха таро е Девлескоро Лафи“.) Сетин тут кај јекх ангели охрабринѓа е пророко е Даниеле кеда осетинѓа пе слабо хем разочаримо. О Јехова мангља лескоро верно хем мангло слуга те џанел кај тано леске скапоцено (Дан. 10:2, 11, 19). Амаре да пхраља хем пхења со осетинена емоционално дукх тане скапоцена е Јеховаске!

21. а) Со аџикерела околен со постапинена лошно бизо те каинен пе? б) Џи тегани, со ваљани секова јекх амендар те овел одлучно те керел?

21 Кеда утешинаја е јаверен, сетинкераја лен кај о Јехова мангела лен. Исто аѓаар, никогаш на ваљани те бистра кај о Јехова тано Девел е правдакоро. Нијекх злоупотребибе нане гаравдо лестар. О Јехова дикхела са, хем нане те мукхел окола со злоупотребинена чхавен хем на каинена пе те накхен бизи казна (4. Мој. 14:18). Џи тегани, те кера са со шај те сикава мангипе околенге со сине злоупотребиме. Исто аѓаар, бут тано утешно адава со џанаја кај о Јехова трајно ка цидел и дукх околендар со доживинѓе разна неправде таро Сатана хем лескоро свето! Панда хари, нане више никогаш те сетина амен ко акала буќа со дукхавена (Иса. 65:17).

ГИЛИ 109 Те манга амен таро вило

^ пас. 5 Адала со сине сексуално злоупотребиме сар чхаве шај иси лен последице со трајнена чак бершенцар пало адава. Акаја статија ка поможинел аменге те хаљова соске тано адава аѓаар. Исто аѓаар, ка дикха кој шај те утешинел лен хем кола тане несаве шукар начинија сар шај те утешина лен.

^ пас. 11 Лично одлука тани дали некој со сине злоупотребимо ка родел стручно помош.

^ пас. 76 ОБЈАСНИМИ СЛИКА: Јекх зрело пхен утешинела јавере пхења со иси ла емоционално дукх.

^ пас. 78 ОБЈАСНИМИ СЛИКА: Дуј старешине посетинена адале пхења. Ој викинѓа е зрело пхења да те овел лаја.