Џа ко тексто

Џа ки содрежина

Тернален, боринен тумен против о Бенг

Тернален, боринен тумен против о Бенг

Уравен и целосно воено опрема таро Девел те шај те ачховен зорале против е Бенгескере стапице (ЕФ. 6:11)

ГИЉА: 79, 140

1, 2. а) Соске о терне слуге е Девлескере побединена ки борба против о Сатана хем о демонија? (Дикх и слика ко почеток тари статија.) б) Со ка дикха ки акаја статија?

О АПОСТОЛ Павле спорединѓа е христијанен војниконцар. Амен сием ки војна, хем амаре душмања чаче постојнена! Ама, на боринаја амен манушенцар, него е Сатанаја хем е демоненцар. Ола боринена пе некобор илјаде берша хем тане бут искусна војникија. Адалеске шај те изглединел аменге кај нане амен нисаве шансе те победина ки акаја војна, посебно ако сием терне. Шај ли о терне те побединен асавке силна душманен? Оја, шај те побединен хем побединена! Соске? Адалеске со добинена сила таро Јехова. Освен адава, исто сар шукар обучиме војникија кола сој спремна баши војна, ола уравена и „целосно воено опрема таро Девел“. (Читин Ефешаните 6:10-12.)

2 Кеда о Павле денѓа адаја споредба, шај мислинѓа ки воена опрема со пхиравена ла сине о римска војникија (Дела 28:16). Ки акаја статија ка кера лафи баши адаја споредба. Исто аѓаар, ка дикха со вакерена несаве терне  башо пхарипа хем о берекетија со иси лен адалеске со пхиравена секова дело тари амари духовно воено опрема.

Дали пхиравеа секова дело тари тли духовно воено опрема?

„О ПОЈАС Е ЧАЧИПАСКОРО“

3, 4. Соске о чачипе тари Библија тано сар о појас јекхе римско војникоскоро?

3 Читин Ефешаните 6:14. О појас со пхиравена ле сине о римска војникија сине ле метална плочке. Ов заштитинела сине и половина е војникоскири хем керела сине те овел леске полокхо те пхиравел о пхаро оклоп ко колин. Несаве појасија исто аѓаар сине лен метална делија коленде со шај сине те закачинел пе мачи хем чхурик. Ако о појас сине шукар пханло, о војнико шај сине те осетинел пе сигурно џикоте боринела пе сине.

О чачипа со сикљоваја лен таро е Девлескоро Лафи заштитинена амен таро ховавне сикљојба

4 Исто сар јекх војничко појас, о чачипа со сикљоваја лен таро е Девлескоро Лафи заштитинена амен таро ховавне сикљојба (Јован 8:31, 32; 1. Јов. 4:1). Кобор повише мангаја о чачипа таро е Девлескоро Лафи, добором полокхо ка овел аменге те пхирава амаро „оклоп“, или јавере лафенцар те живина спрема е Јеховаскере праведна мерилија (Пс. 111:7, 8; 1. Јов. 5:3). Исто аѓаар, кобор пошукар хаљоваја акала чачипа, добором пошукар ка бранина лен таро амаре душмања (1. Пет. 3:15).

5. Соске ваљани секогаш те вакера о чачипе?

5 О чачипа таро е Девлескоро Лафи аменге тане важна, адалеске шунаја адава со вакерела и Библија хем секогаш вакераја о чачипе. О ховајба тане јекх таро најуспешна оружја е Сатанаскере. О ховајба анена штета хем околенге со вакерена лен хем околенге со верујнена ки ленде (Јован 8:44). Адалеске, иако сием несовршена, даја амендар са никогаш те на ховава (Еф. 4:25). Ама, акава нане локхо. И Абигејл, кола со иси ла 18 берш, вакерела: „Некогаш шај мислинаја кај на врединела те вакерел пе о чачипе, посебно кеда о ховајбе шај те икалел тут тари пхари ситуација“. Тегани, соске трудинела пе секогаш те вакерел о чачипе? Ој вакерела: „Кеда вакерава о чачипе, иси ман чисто совест англо Јехова. Освен адава, мле родителија хем мле амала џанена кај шај те овел лен доверба ки манде“. И Викторија, кола со иси ла 23 берш, вакерела: „Кеда вакереа о чачипе хем бранинеа тло верување, о јавера шај те малтретиринен тут. Ама секогаш иси баре берекетија: овеа похрабро, овеа попаше е Јеховаја хем окола со мангена тут повише ка поштујнен тут“. Чаче врединела секогаш те пхирава о појас е чачипаскоро!

О појас е чачипаскоро (Дикх о пасусија 3-5)

„ЧХИВЕН КО КОЛИН И ПРАВЕДНОСТ САР ОКЛОП“

6, 7. Соске тани и праведност споредими оклопеа со чхивела пе ко колин?

6 О оклоп со пхиравела сине јекх римско војнико ко колин бут пути сине кердо таро хоризонтална састрнале ленте. Ола сине банѓарде те шај шукар те пашљон ко лескоро колин хем сине спојме кожна каишенцар кола со сине пханле ко метална куке хем копче. Лескере пиќе сине учхарде повише састрнале  лентенцар кола исто аѓаар сине пханле кожна каишенцар. Акале оклопеа о движење е војникоскоро сине ограничимо хем ов ваљани сине редовно те проверинел дали са о плочке тане ко пло тхан. Ама, адава оклоп заштитинела сине е војникоскоро вило хем јавера органија таро мачи или тари стрела.

Амен на сием добором мудра те џана сар шај те заштитина амаро вило

7 Е Јеховаскере праведна мерилија кола со заштитинена амаро симболично вило, или јавере лафенцар амари андруни личност, шај те спорединен пе асавке оклопеа (Изр. 4:23). Јекх војнико никогаш нане те менинел сине пло састрнало оклоп јавере оклопеа сој кердо таро послабо метали. Слично, никогаш на ваљани те менина е Јеховаскере мерилија башо исправно хем погрешно амаре мериленцар. Амен на сием добором мудра те џана сар шај те заштитина амаро вило (Изр. 3:5, 6). Адалеске, мора редовно те проверина дали амаро духовно оклоп панда заштитинела амаро вило.

8. Соске ваљани те икера е Јеховаскере мерилија?

8 Дали некогаш мислинеа кај е Јеховаскере мерилија ограничинена тли слобода или чхинавена тут те кере буќа кола со ту мангеа те кере лен? О Даниел, коле со иси ле 21 берш, вакерела: „О наставникија хем мле соученикија асана сине манге адалеске со живинава спрема о библиска мерилија. Несаво време нашавѓум и доверба ки манде хем сиум сине разочаримо“. Ама, сар осетинела пе акана? Ов вакерела: „Сар со накхела сине о време, дикхљум кај тано корисно те живинел пе спрема е Јеховаскере мерилија. Несаве таро мле ’амала‘ почминѓе те дрогиринен пе, а јавера мукхле и школа. Сине манге жал кеда дикхљум со уло ленцар. Халиљум кај о Јехова чаче заштитинела амен“. И Медисон, кола со иси ла 15 берш, вакерела: „Нане манге локхо те икерав е Јеховаскере мерилија хем те на керав несаве буќа коленге со мле врсникија мислинена кај тане интересна хем забавна“. Сар успејнела те боринел пе против адава притисок? Ој вакерела: „Секогаш икерава ко мисле кај пхиравава е Јеховаскоро анав хем кај о искушение тано оружје колеа со о Сатана нападинела ман. Кеда ка побединав ки несави духовно војна, осетинава ман задоволно“.

И праведност сар оклоп (Дикх о пасусија 6-8)

„УРАВЕН КО ПРЕ И СПРЕМНОСТ ТЕ ПРОПОВЕДИНЕН О ШУКАР ХАБЕРИ БАШО МИР“

9-11. а) Саве симболична сандале пхиравена о чачутне христијања? б) Со ка поможинел аменге полокхе те проповедина?

9 Читин Ефешаните 6:15. Јекх римско војнико нашти сине те џал ки војна бизо сандале. Ола сине керде таро трин слоја кожа хем адалеске сине бут издржлива. Ама ола исто аѓаар сине комотна, адалеске о војникија шај сине те пхирен стабилно хем бизо те лизган.

10 О римска војникија пхиравена сине сандале те шај те боринен пе, а амен пхираваја симболична сандале те шај те проповедина „о шукар хабери башо мир“ (Иса. 52:7; Рим. 10:15). Ама, понекогаш ваљани аменге бари храброст те шај те проповедина. О Бо, коле  со иси ле 20 берш, вакерела: „Дарава сине те проповединав мле соучениконге. Изгледа лаџава сине. Кеда ка сетинав ман ко адава време, хаљовава кај на сине причина те осетинав ман аѓаар. Акана сиум бахтало со проповединава мле врсниконге“.

11 Бут терне халиле кај ленге полокхо те проповединен кеда англедер шукар ка спреминен пе. Сар шај те спремине тут? И Јулија, кола со иси ла 16 берш, вакерела: „Пхиравава манцар амаре публикацие ко мло ранцо. Исто аѓаар, трудинава ман те шунав со мислинена мле соученикија хем ко со верујнена. Аѓаар џанава сар шај те поможинав ленге. Кеда сиум спремно, шај те керав ленцар лафи башо теме кола со шај те поможинен ленге“. И Мекензи, кола со иси ла 23 берш, вакерела: „Ако сиан љубезно хем ако шукар шунеа е јаверен, ка хаљове таро со накхена. Трудинава ман те читинав са амаре публикацие башо терне. Аѓаар џанава со те сикавав мле врсниконге тари Библија или тари амари интернет-страница jw.org те шај те поможинав ленге“. Кеда сием шукар спремиме те проповедина адава тано сар те пхене амаре „сандале“ тане шукар пханле.

Уравен ко пре и спремност (Дикх о пасусија 9-11)

 „О БАРО ШТИТИ Е ВЕРАКОРО“

12, 13. Саве „јагале стреле“ користинела о Сатана?

12 Читин Ефешаните 6:16. Јекх римско војнико пхиравела сине баро правоаголно штити. Ов учхарела сине е војнико таро пиќе џи ко кочака хем заштитинела ле сине таро мачија, таро стреле хем таро копје.

13 Саве „јагале стреле“ шај о Сатана те фрдел упри туте? Шај нападинела тут аѓаар со ширинела ховајба башо Јехова. О Сатана мангела те мислине кај о Јехова на мангела тут хем кај никој на грижинела пе туке. И Ида, кола со иси ла 19 берш, вакерела: „Бут пути мислинава кај о Јехова нане манцар паше хем кај на мангела те овел мло амал“. Со керела кеда осетинела пе аѓаар? Ој вакерела: „О состанокија керена мли вера позорали. Англедер само бешава сине хем на коментаринава сине, мислинава сине кај никој на мангела те шунел со иси ман те вакерав. Ама акана, спреминава ман башо состанокија хем пробинава те коментаринав дуј или трин пути. Нане манге локхо те коментаринав, ама кеда керава адава осетинава ман бут пошукар. А о пхраља хем о пхења бут охрабринена ман. Пало секова состанок осетинава кај о Јехова мангела ман“.

14. Со сикљоваја таро пример е Идакоро?

14 Јекхе војникоскоро штити секогаш сине ле исто големина. Ама, сар со дикхлем таро пример е Идакоро, амари вера шај те бајровел хем те тикњовел, те овел позорали или послабо. Адава зависинела амендар (Мат. 14:31; 2. Сол. 1:3). Акава јасно сикавела кобор тано важно понадари да те бајрара амари вера!

О баро штити е веракоро (Дикх о пасусија 12-14)

„ЛЕН О СПАСЕНИЕ САР ШЛЕМИ“

15, 16. Соске амари надеж тани сар шлеми?

15 Читин Ефешаните 6:17. О шлеми со пхиравена сине о римска војникија заштитинела сине о шеро, и мен хем о муј. Несаве шлемија сине лен рачке те шај о војнико те пхиравел ле ко вас.

16 Исто сар о шлеми со заштитинела сине е војникоскири годи, амари „надеж башо спасение“ заштитинела амаре мисле (1. Сол. 5:8; Изр. 3:21). И надеж поможинела аменге те мислина ко е Девлескере ветувања хем те на обесхрабрина амен таро амаре проблемија (Пс. 27:1, 14; Дела 24:15). Ама, ако мангаја амари надеж те заштитинел амен, ој мора те овел аменге реално. Мора те пхирава амаро „шлеми“ ко шеро, а на ко вас!

17, 18. а) Сар шај о Сатана те ховавел амен те икала амаро шлеми? б) Сар шај те сикава кај на ховавѓа амен о Сатана?

17 Сар шај о Сатана те ховавел амен те икала амаро шлеми? Размислин со пробинѓа те керел е Исусеске. О Сатана џанља кај о Исус ка овел владетели упро мануша. Ама, англедер адава о Исус ваљани сине те цидел муке хем те мерел. А пало адава, ваљани сине те аџикерел те овел Цари са џи ко време кова со одрединѓа ле о Јехова. Адалеске, о Сатана нудинѓа леске те овел владетели порано. Ов ветинѓа е Исусеске кај ако поклонинѓа пе леске, одма ка овел владетели е светоскоро (Лука 4:5-7). Авдиве да о Сатана џанела кај о Јехова ветинѓа аменге бут шуже буќа ко нево свето. Ама, мора те аџикера џикоте исполнинена пе адала ветувања, а џи тегани шај ка овен амен бут проблемија. Адалеске, о Сатана нудинела аменге удобно живото панда акана. Ов мангела амаре желбе те овен аменге поважна таро е Девлескоро Царство (Мат. 6:31-33).

 18 Бут терне слуге е Девлескере на мукхле те ховавел лен о Сатана. На пример, и Киана, кола со иси ла 20 берш, вакерела: „Џанава кај единствено надеж башо са о проблемија тано е Девлескоро Царство“. Сар лакири надеж влијајнела упро адава сар размислинела хем постапинела? Ој поможинела лаке те на бистрел кај са о буќа ко акава свето тане привремена. Наместо те дел пестар са те керел песке кариера ко акава свето, и Киана користинела пло време хем сила те служинел е Јеховаске.

О спасение сар шлеми (Дикх о пасусија 15-18)

„О МАЧИ Е ДУХОСКОРО“ — Е ДЕВЛЕСКОРО ЛАФИ

19, 20. Сар шај пошукар те користина е Девлескоро Лафи?

19 Е римска војникон сине лен мачија кола со сине дугачка околу 50 сантиметре. Ола секова диве вежбинена сине ленцар хем адалеске бут шукар користинена лен сине.

20 О апостол Павле вакерѓа кај е Девлескоро Лафи тано сар мачи. О Јехова денѓа амен адава мачи. Ама, ваљани те сикљова шукар те користина ле те шај те бранина амари вера хем те менина амаро размислување (2. Кор. 10:4, 5; 2. Тим. 2:15). Сар шај пошукар те користина ле? О Себастијан, коле со иси ле 21 берш, вакерела: „Џикоте читинава и Библија, пишинава манге по јекх стихо таро секова поглавје. Керава манге списако мле омилена стихонцар“. Акава поможинела леске пошукар те хаљовел сар размислинела о Јехова. О Даниел вакерела: „Кеда читинава и Библија, биринава стихија кола со мислинава кај ка поможинен е манушенге со аракхава лен ки служба. Халиљум кај о мануша шукар реагиринена кеда дикхена кај мангеа и Библија хем кај деа тутар са те поможине ленге“.

О мачи е духоскоро (Дикх о пасусија 19-20)

21. Соске на ваљани те дара таро Сатана хем таро демонија?

21 Сар со дикхлем таро примерија е терненгере со сине спомниме ки акаја статија, на ваљани те дара таро Сатана хем таро демонија. Точно тано адава кај ола тане силна, ама нане посилна таро Јехова. Хем ола нане те постојнен засекогаш. Ола ка овен пханле хем ка нашти те керен лошнипе никаске џикоте владинела о Христос илјада берша, а пало адава ка овен уништиме (Отк. 20:1-3, 7-10). Амен пенџараја амаре душмане, лескере мамке хем намере. Шај те борина амен против лесте адалеске со о Јехова поможинела аменге!