Џа ко тексто

Џа ки содрежина

Соске ваљани понадари да те ана плоди?

Соске ваљани понадари да те ана плоди?

Мо Дад тано фалимо ако анена бут плоди хем ако сиен мле ученикија (ЈОВАН 15:8)

ГИЉА: 53, 60

1, 2. а) Башо со керѓа лафи о Исус пле учениконцар и рат англедер те мерел? (Дикх и слика ко почеток тари статија.) б) Соске тано важно те размислина таро кола причине проповединаја? в) Башо со ка кера лафи ки акаја статија?

И РАТ англедер те мерел, о Исус керѓа повише време лафи пле апостоленцар. Ов уверинѓа лен кај бут мангела лен. Исто аѓаар, вакерѓа ленге и споредба баши дракх, баши која со керѓем лафи ки англуни статија. О Исус мангља те поттикнинел пле ученикон понадари да те анен плоди, јавере лафенцар истрајно те проповединен о хабери башо Царство (Јован 15:8).

2 Ама, о Исус на вакерѓа ленге само со ваљани те керен, него исто аѓаар вакерѓа ленге соске те керен адава. Ов вакерѓа ленге таро кола причине ваљани понадари да те проповединен. Соске тано важно амен да те размислина башо адала причине? Ако размислинаја баши ленде, ка ова поттикниме истрајно те да сведоштво са е манушенге (Мат. 24:13, 14). Ки акаја статија ка дикха штар причине тари Библија соске проповединаја. Исто  аѓаар ка дикха штар поклонија кола со авена таро Јехова те шај те поможинел аменге понадари да те ана плоди.

ФАЛИНАЈА Е ЈЕХОВА

3. а) Спрема о Јован 15:8, која тани и најважно причина соске проповединаја? б) Сој тане о дракха тари е Исусескири споредба, хем соске акаја споредба тани соодветно?

3 И најважно причина соске проповединаја тани адалеске со мангаја те фалина е Јехова хем те славина лескоро свето анав. (Читин Јован 15:1, 8.) Ки споредба баши дракх, о Исус спорединѓа е Јехова адалеа со одглединела дракха, баши песте пхенѓа кај тано о стебло е дракхакоро, а лескере ученикија тане о гранке (Јован 15:5). Адалеске, соодветно тано со о дракха тане о плоди со дена е Исусескере ученикија, а адава тано о проповедибе. О Исус вакерѓа е апостоленге: „Мо Дад тано фалимо ако анена бут плоди“. Кеда јекх дракх дела шуже дракха адава анела фалба околеске со одглединела ла. Слично, кеда даја амендар са те проповедина о шукар хабери башо Царство, анаја фалба е Јеховаске (Мат. 25:20-23).

Кеда даја амендар са те проповедина о шукар хабери башо Царство, анаја фалба е Јеховаске

4. а) Сар славинаја е Девлескоро свето анав? б) Со мислинеа баши чест со иси тут те славине е Девлескоро свето анав?

4 Е Девлескоро анав тано свето. Ама, жално тано адава со на дикхена са о мануша ки лесте сар свето. Адалеске тано бут важно те славина е Девлескоро свето анав. О пророко о Исаија вакерѓа: „О Јехова, о заповеднико е војскенгоро — само ов нека овел туменге свето“ (Иса. 8:13). Амен славинаја е Девлескоро свето анав аѓаар со дикхаја ки лесте сар најбаро таро са о јавера анава хем адалеа со проповединаја поможинаја е јаверенге те хаљовен кај ов тано свето (Мат. 6:9). На пример, кеда сикаваја е манушен башо е Јеховаскере бут шуже особине хем баши лескири намера о мануша те живинен вечно ко рај, поможинаја ленге те хаљовен кај тане ховајба са о лошна буќа со вакерѓа о Сатана башо Јехова (1. Мој. 3:1-5). Исто аѓаар славинаја лескоро свето анав кеда поможинаја е манушенге те џанен кај о Јехова заслужинела сарине те славинен ле хем те сикавен леске чест (Отк. 4:11). О Рун, кова со служинела сар пионери 16 берш, вакерела: „Кеда размислинава кај манге денди и прилика те сведочинав башо Створители со керѓа цело универзум, сиум чаче благодарно. Адава дела ман желба понадари да те проповединав“.

МАНГАЈА Е ЈЕХОВА ХЕМ ЛЕСКЕРЕ ЧХАВЕ

5. а) Спрема о Јован 15:9, 10, која тани јекх причина соске проповединаја? б) Сар о Исус поможинѓа пле учениконге те хаљовен соске ваљани те овен истрајна?

5 Читин Јован 15:9, 10. И дујто причина соске проповединаја о хабери башо Царство тани адалеске со мангаја е Јехова хем е Исусе (Мар. 12:30; Јован 14:15). О Исус вакерѓа пле учениконге кај ваљани те ачховен ко лескоро мангипе. Соске вакерѓа ленге адава? Ов џанља кај ка ваљанел ленге  истрајност те шај те живинен сар чачутне христијања. Уствари, ко Јован 15:4-10, дикхаја кај о Исус користинѓа о лафи „ачховен“ повише пути те шај те поможинел пле учениконге те хаљовен кај ваљани те овен истрајна.

6. Сар сикаваја кај мангаја те ачхова ко е Исусескоро мангипе?

6 Сар сикаваја кај мангаја те кера бахтало е Исусе хем те ачхова ко лескоро мангипе? Аѓаар со ка ова леске послушна. О Исус родела амендар те кера само адава ов со керѓа. Ов вакерѓа: „Ме икерѓум о заповедија е Дадескере хем ачховава ко лескоро мангипе“. Адалеа денѓа аменге шукар пример (Јован 13:15).

7. Сар и послушност тани поврзими е мангипаја?

7 О Исус јасно сикавѓа кај и послушност тани поврзими е мангипаја кеда вакерѓа: „Кас иси мле заповедија хем икерела лен, ов мангела ман“ (Јован 14:21). Е Исусескере заповедија авена таро лескоро Дад, адалеске кеда сием послушна ки лескири заповед те проповедина, сикаваја кај мангаја е Јехова да (Мат. 17:5; Јован 8:28). А кеда сикаваја е Јеховаске хем е Исусеске кај мангаја лен, ачховаја ко ленгоро мангипе.

ПРЕДУПРЕДИНАЈА Е МАНУШЕН

8, 9. а) Која тани панда јекх причина соске проповединаја? б) Соске е Јеховаскере лафија сој пишиме ко Езекиел 3:18, 19 хем 18:23, поттикнинена амен понадари да те проповедина?

8 И трито причина соске проповединаја тани адалеске со мангаја те предупредина е јаверен кај е Јеховаскоро диве авела. Ки Библија, башо Ное вакерела пе кај тано „проповеднико“. (Читин 2. Петрово 2:5.) Англедер о Потоп, о Ное сигурно предупрединела сине е јаверен кај ка авел уништување. Соске вакераја аѓаар? Адалеске со о Исус вакерѓа: „Сар со керена сине ко адала диве англедер о потоп, хана хем пиена сине, о мурша хем о џувља прандинена пе сине, са џи ко диве кеда о Ное кхувѓа ки арка, хем на пазинена сине ко буќа со овена са џикоте на ало о потоп хем ингарѓа саринен, асавки ка овел и присутност е манушикане Чхавескири“ (Мат. 24:38, 39). Иако повише мануша на шунена ле сине, о Ное истрајно предупрединѓа кај о Јехова ка анел крајо адале лошно светоске.

9 Авдиве проповединаја о шукар хабери башо Царство те шај о мануша те шунен која тани е Девлескири намера. Исто сар о Јехова, амен да чаче  мангаја о мануша те шунен о шукар хабери хем секова јекх лендар те живинел вечно (Езек. 18:23). Кеда проповединаја таро кхер ко кхер хем ко прометна тхана, предупрединаја со шај повише манушен кај е Девлескоро Царство ка авел хем ка уништинел акава лошно свето (Езек. 3:18, 19; Дан. 2:44; Отк. 14:6, 7).

МАНГАЈА Е МАНУШЕН

10. а) Спрема о Матеј 22:39, тари која причина проповединаја? б) Сар о Павле хем о Сила поможинѓе е чувареске ко Филипи?

10 И штарто причина соске понадари да проповединаја тани адаја со мангаја е манушен (Мат. 22:39). Акава мангипе поможинела аменге понадари да те проповедина адалеске со џанаја кај о мануша шај те менинен пло стави кеда ка менинен пе ленгере околностија. Те дикха со доживинѓе о Павле хем о Сила ки диз Филипи. Адари, ленгере противникија чхивѓе лен ко затвор. Ама ки екваш и рат уло баро земјотрес хем о удара таро затвор пхравдиле. О чувари дарандило кај о затвореникија нашле хем мангља те мударел пе. Ама о Павле викибаја чхинавѓа ле: „Ма мудар тут!“ О чувари пучља ле: „Со ваљани те керав те шај те овав спасимо?“ О Павле хем о Сила вакерѓе леске: „Верујн ко Господари о Исус хем ка ове спасимо“ (Дела 16:25-34).

Проповединаја адалеске со мангаја е Јехова, е Исусе хем е манушен (Дикх о пасусија 5, 10)

11, 12. а) Со сикљоваја баши служба таро извештај башо затворско чувари? б) Соске мангаја понадари да те проповедина?

11 Со сикљоваја баши служба таро акава извештај? Приметин кај ов менинѓа пло стави хем родинѓа помош пало земјотрес. Слично, о мануша со на шунена о хабери тари Библија шај ка менинен пло стави хем ка роден помош кеда ка случинел пе ленге несави трагедија. На пример, несаве шај тане изненадиме адалеске со ачхиле бизи бути или развединѓе пе. Јавера шај тане бут тажна соске шунѓе кај иси лен пхаро насвалипе или муло лендар некој сој ленге паше. Кеда ка случинен пе асавке буќа, о мануша шај ка почминен те пучен пе која тани и смисла е животоскири, пучибе колеске со на размислинѓе англедер. Шај чак пучена пе: „Со ваљани те керав те шај те овав спасимо?“ Кеда ка џа ки ленде, шај прво пути ко пло живото ка манген те шунен о хабери баши надеж.

12 Адалеске, ако истрајно проповединаја, ка шај те да утеха е манушенге кеда ка овен спремна те прифатинен ла (Иса. 61:1). И Шарлот, која со 38 берш служинела сар пионери, вакерела: „О мануша авдиве тане бизи надеж. Адалеске ваљани ленге те шунен о шукар хабери“. И Ејвор, која со 34 берш служинела сар пионери, вакерела: „Авдиве, повише таро било кеда англедер, бут мануша тане обесхрабриме. Бут мангава те поможинав ленге. Акава поттикнинела ман те проповединав“. Адава со мангаја е манушен тано бут шукар причина понадари да те проповедина!

ПОКЛОНИЈА СО ПОМОЖИНЕНА АМЕНГЕ ТЕ ИСТРАЈНА

13, 14. а) Кова поклон тано спомнимо ко Јован 15:11? б) Сар шај те овел амен е Исусескоро бахталипе? в) Сар о бахталипе поможинела аменге ки служба?

13 И рат англедер те мерел, кеда керѓа лафи пле апостоленцар о Исус спомнинѓа поклонија кола со ка поможинен ленге понадари да те анен плоди. Кола тане адала поклонија, хем сар шај те поможинен аменге авдиве?

 14 Бахталипе. Дали о проповедибе аменге тано терет? Ни најхари. Откеда вакерѓа и споредба баши дракх, о Исус вакерѓа кај ка овел амен лескоро бахталипе кеда проповединаја. (Читин Јован 15:11.) Сар шај те овел акава? Ки споредба е Исусескири, ов вакерѓа кај тано о стебло е дракхакоро а лескере ученикија тане о гранке. О гранке ка добинен пани хем хранлива состојке само ако ачховена ко стебло. Слично, са џикоте ачховаја ко јекхипе е Исусеа хем џаја пало лескоро пример ко са, ка осетина амен бахтале сар со осетинела пе ов џикоте керела е Девлескири волја (Јован 4:34; 17:13; 1. Пет. 2:21). И Хане, која со повише таро 40 берш служинела сар пионери, вакерела: „О бахталипе со осетинава ле секогаш кеда ка иранав ман тари служба поттикнинела ман понадари да те служинав е Јеховаске“. Адава со ка ова бахтале ка дел амен сила понадари да те проповедина чак кеда повише мануша на мангена те шунен амен (Мат. 5:10-12).

15. а) Кова поклон тано спомнимо ко Јован 14:27? б) Сар о мир поможинела аменге понадари да те ана плоди?

15 Мир. (Читин Јован 14:27.) И рат англедер те мерел, о Исус вакерѓа пле апостоленге: „Дава тумен мло мир“. Сар е Исусескоро мир шај те поможинел аменге понадари да те проповедина? Кеда проповединаја, џанаја кај кераја бахтале е Јехова хем е Исусе. Адава керела те овел амен мир кова со дела аменге сила понадари да истрајно те проповедина (Пс. 149:4; Рим. 5:3, 4; Кол. 3:15). О Улф, кова со 45 берш служинела сар пионери, вакерела: „И служба уморинела ман, ама исто аѓаар анела манге баро задоволство хем чачутни смисла ко живото“. Бут сием благодарна со аракхлем мир кова со трајнела!

16. а) Кова поклон тано спомнимо ко Јован 15:15? б) Со ваљанѓе те керен о апостолија те шај те ачховен е Исусескере амала?

16 Амалипе е Исусеа. Откеда вакерѓа пле апостоленге кај мангела те овен бахтале, о Исус објаснинѓа соске тано важно те сикавен мангипе со нане себично (Јован 15:11-13). Пало адава вакерѓа: „Викинава тумен мле амала“. О амалипе е Исусеа тано чаче јекх скапоцено поклон! Ама со ваљанѓе те керен о апостолија те шај те ачховен лескере амала? О Исус објаснинѓа: „Џан хем понадари да анен плоди“. (Читин Јован 15:14-16.) Јавере лафенцар, ов вакерѓа ленге понадари да  те проповединен. Отприлика дуј берш англедер, о Исус вакерѓа пле апостоленге: „Џикоте џана, проповединен: ’О небесно Царство тано паше‘“ (Мат. 10:7). Адалеске, и рат англедер те мерел, о Исус охрабринѓа пле апостолен те истрајнен ко проповедибе (Мат. 24:13; Мар. 3:14). О Исус џанља кај нане те овел локхо те икерел пе лескири заповед. Ама ола шај сине те успејнен ко адава хем те ачховен лескере амала. Сар? Ко адава поможинѓа ленге панда јекх поклон.

17, 18. а) Кова поклон тано спомнимо ко Јован 15:7? б) Сар адава поклон поможинѓа е Исусескере учениконге? в) Кола поклонија поможинена аменге авдиве?

17 Одговор ко амаре молитве. О Исус вакерѓа: „Роден са со мангена, хем адава ка дел пе туменге“ (Јован 15:7, 16). Е Исусескоро ветување сигурно бут охрабринѓа е апостолен! * (Дикх и фуснота.) О апостолија на халиле целосно кај о Исус панда хари ка мерел. Адалеске, кеда случинѓа пе адава, шај осетинѓе пе коркори. Ама ола на сине коркори, соске о Јехова сине спремно те одговоринел ко ленгере молитве хем те поможинел ленге џикоте проповединена сине. Хем аѓаар да керѓа. Кратко откеда муло о Исус, о апостолија молинѓе е Јехова те дел лен храброст, а ов одговоринѓа ко ленгере молитве (Дела 4:29, 31).

Шај те ова сигурна кај о Јехова одговоринела ко амаре молитве кеда родаја лестар помош (Дикх о пасус 18)

18 Аѓаар тано авдиве да. Кеда истрајнаја ки служба, ачховаја амала е Исусеа. Исто аѓаар, шај те ова сигурна кај о Јехова спремно ка одговоринел ко амаре молитве баши помош кеда аменге пхаро те проповедина (Фил. 4:13). Бут сием благодарна со о Јехова одговоринела ко амаре молитве хем со о Исус тано амаро амал. Акала поклонија таро Јехова поможинена аменге понадари да те ана плоди (Јак. 1:17).

19. а) Соске понадари да проповединаја? б) Со поможинела аменге те завршина и задача со денѓа амен о Девел?

19 Ки акаја статија дикхлем штар причине соске ваљани понадари да те проповедина: 1) аѓаар фалинаја е Јехова хем славинаја лескоро свето анав, 2) сикаваја кај мангаја е Јехова хем е Исусе, 3) предупрединаја е манушен хем 4) сикаваја кај мангаја лен. Исто аѓаар, дикхлем штар поклонија: о бахталипе, о мир, о амалипе е Исусеа хем о одговор ко амаре молитве. Акала поклонија поможинена аменге те завршина и задача со денѓа амен о Девел. О Јехова тано бут бахтало кеда дикхела кобор бут трудинаја амен истрајно те ана плоди!

^ пас. 17 Џикоте керѓа лафи е апостоленцар, о Исус некобор пути сетинкерѓа лен кај о Јехова ка одговоринел ко ленгере молитве (Јован 14:13; 15:7, 16; 16:23).