Џа ко тексто

Џа ки содрежина

О Јехова мангела околен со „истрајно анена плоди“

О Јехова мангела околен со „истрајно анена плоди“

Адава сој ки шукар пхув, тане окола со истрајно анена плоди (ЛУКА 8:15)

ГИЉА: 68, 72

1, 2. а) Соске сием охрабриме таро пхраља хем пхења кола со истрајно проповединена ко подрачја коте со повише мануша на мангена те шунен лен? (Дикх и слика ко почеток тари статија.) б) Со вакерѓа о Исус башо проповедибе ко тхан коте со барило? (Дикх и фуснота.)

О СЕРЖО хем и Олинда тане брачно пари со живинена ки Америка. Лен иси лен повише таро 80 берш. Ко последно време, адалеске со дукхана лен о пре, пхаро ленге те пхирен. Ама, сар со керена више бершенцар, ко ефта о саати сабајле џана ко плоштад ко јекх прометно дело тари диз. Ола ачховена узи јекх автобуско станица хем дена амаре публикацие е манушенге со накхена. Повише мануша на мангена те дикхен лен, ама о Сержо хем и Олинда стрпливо терѓовена хем асана околенцар со дикхена лен. Негде ко дешудуј о саати, похари иранена пе кхере. О јавер диве сабајле ко ефта о саати, ола палем џана ки автобуско станица. Аѓаар проповединена шов диве ко курко.

 2 Иси бут верна пхраља хем пхења сар о Сержо хем и Олинда кола со бершенцар проповединена иако повише мануша таро ленгоро подрачје на мангена те шунен. Ако ту да проповединеа ко асавко подрачје, пофалинаја тут баши тли истрајност. * (Дикх и фуснота.) Тумаро пример охрабринела буте пхрален хем пхењен, чак околен да сој тане искусна ки служба. Дикх со вакерена несаве покраинска надгледникија: „Кеда соработинава асавке верна пхраленцар хем пхењенцар ки служба, бут охрабринела ман ленгоро пример“. „Ленгири верност поттикнинела ман те истрајнав хем храбро те проповединав“. „Ленгоро пример пхерела мло вило“.

3. Башо кола трин пучиба ка кера лафи хем соске?

3 Ки акаја статија ка дикха о одговорија ко трин пучиба: Соске понекогаш шај те обесхрабрина амен? Со значинела те анел пе плоди? Со ка поможинел аменге истрајно те ана плоди? Адава со ка џана о одговорија ко акала пучиба ка охрабринел амен понадари да те кера и задача со денѓа амен о Исус — те проповедина.

СОСКЕ ШАЈ ТЕ ОБЕСХРАБРИНА АМЕН?

4. а) Сар влијајнѓа упро Павле адава со повише Евреија на прифатинѓе о шукар хабери? б) Соске о Павле осетинѓа пе аѓаар?

4 Дали некогаш обесхрабринѓан тут адалеске со о мануша ко тло подрачје на мангена те шунен о шукар хабери башо Царство? Ако оја, тегани хаљовеа сар осетинѓа пе о апостол Павле. Ов проповединѓа околу 30 берш хем поможинѓа буте манушенге те овен христијања (Дела 14:21; 2. Кор. 3:2, 3). Ама, на успејнѓа те поможинел буте Евреенге те овен христијања. Наместо адава, повише џене лендар на мангена сине те шунен ле, а несаве чак прогонинѓе ле (Дела 14:19; 17:1, 4, 5, 13). Сар влијајнѓа акава упро Павле? Ов вакерѓа: „Иси ман бари жал хем дукх ко вило со на накхела“ (Рим. 9:1-3). Соске осетинела пе сине аѓаар? Адалеске со чаче мангела сине и служба хем е манушен. О Павле бут мангела сине те поможинел е Евреенге хем сине леске жал со отфрлинѓе е Девлескири милост.

5. а) Со поттикнинела амен те проповедина? б) Соске тано нормално понекогаш те осетина амен обесхрабриме?

5 Исто сар о Павле, амен проповединаја е манушенге адалеске со грижинаја амен ленге хем мангаја те поможина ленге (Мат. 22:39; 1. Кор. 11:1). Таро амаро искуство џанаја кај о служибе е Јеховаске анела најшукар живото хем мангаја те поможина ленге да те овел лен асавко живото. Адалеске понадари да охрабринаја лен те сикљовен о чачипе башо Јехова хем баши лескири намера е манушенцар. Адава тано сар те пхене ингараја ленге јекх шужо поклон хем вакераја ленге: „Молинаја тумен лен ле“. Кеда отфрлинена адава поклон, нормално тано те осетина „дукх ко вило“ исто сар о Павле. Адава со осетинаја амен обесхрабриме на значинела кај фалинела аменге вера, него кај чаче мангаја е манушен. Адалеске, иако понекогаш осетинаја амен аѓаар, амен понадари да проповединаја. И Елена која со служинела сар пионери повише таро 25 берш, вакерела: „Нане  манге локхо те проповединав. Ама, ништо на керела ман побахтали таро адава“. Сигурно сарине ка сложина амен лаја.

СО ЗНАЧИНЕЛА ТЕ АНЕЛ ПЕ ПЛОДИ?

6. Башо кова пучибе ка кера лафи акана?

6 Соске шај те ова успешна ки служба бизи разлика коте проповединаја? Те шај те одговорина ко акава важно пучибе, те дикха дуј споредбе коленде со о Исус вакерѓа соске ваљани те ана плоди (Мат. 13:23). И прво споредба тани баши јекх дракх.

7. а) Ки споредба е Исусескири, кој тано „адава со одглединела дракха“, „о стебло е дракхакоро“ хем „о гранке“? б) Башо кова пучибе мангаја те добина одговор?

7 Читин Јован 15:1-5, 8. Ки акаја споредба о Исус објаснинѓа кај о Јехова тано „адава со одглединела дракха“, о Исус тано „о стебло е дракхакоро“, а лескере ученикија тане „о гранке“. * (Дикх и фуснота.) Ов вакерѓа пле апостоленге: „Мо Дад тано фалимо ако анена бут плоди хем ако сиен мле ученикија“. Со значинела те анел пе плоди? Ки акаја споредба о Исус на вакерела сој точно адава плоди, ама ов вакерела јекх важно детали кова со поможинела аменге те аракха о одговор ко акава пучибе.

8. а) Ки споредба е Исусескири, соске о плоди со анаја ле нане о неве ученикија? б) Саве буќа родела амендар о Јехова?

8 О Исус башо пло Дад вакерѓа: „Секоја гранка ки манде со на анела плоди, ов цидела ла“. Јавере лафенцар, шај те ова е Јеховаскере слуге само ако анаја плоди (Мат. 13:23; 21:43). Значи ки акаја споредба, о плоди со ваљани те анел секова христијани нане о мануша коленге со поможинаја те овен е Исусескере ученикија (Мат. 28:19). Те овел сине аѓаар, о верна пхраља хем пхења со на успејнѓе те поможинен некаске те овел ученико е Исусескоро би овена сине сар адала гранке кола со на анена плоди. Ама, акава нане аѓаар. Соске? Адалеске со нашти те чхива силаја е манушен те овен ученикија. О Јехова тано мангипе хем никогаш на родела амендар нешто со нашти те кера, него само адава со шај те кера (5. Мој. 30:11-14).

9. а) Сар анаја плоди? б) Која споредба ка дикха акана?

9 Тегани, сој тано о плоди со мора те ана ле? Сигурно тано нешто со сарине шај те кера. Ов тано и задача која со о Јехова денѓа ла са пле слугенге — те проповединен о шукар хабери башо е Девлескоро Царство * (Дикх и фуснота.) (Мат. 24:14). И споредба е Исусескири башо сејачи сикавела аменге акава. Те дикха акаја споредба.

10. а) Сој тане о семе хем и пхув ки споредба е Исусескири? б) Саво плоди анела јекх стебло гив?

10 Читин Лука 8:5-8, 11-15. Ки споредба башо сејачи, о Исус објаснинѓа кај о семе тано „о лафи е Девлескоро“, или о хабери башо е Девлескоро Царство. И пхув тани о симболично вило е манушенгоро. О семе со перела ки шукар пхув мукхела корења, никнонела хем овела растение. Пало адава, о растение анела „100 пути повише плоди“. Ако адава растение тано стебло гив, саво плоди ка анел? Тикне  стеблија гив? На, ка анел неве семија, кола со хари похари шај те бајрон хем те овен тикне стеблија. Ки акаја споредба, таро јекх семе икљона 100 семија. Со сикљоваја таро акава баши амари служба?

Сар истрајно анаја плоди? (Дикх о пасус 11)

11. а) Со сикљоваја баши служба тари споредба е сејачеа? б) Ки која смисла анаја сар плоди нево семе?

11 Кеда амаре родителија или јавера Сведокија почминѓе те сикавен амен башо е Девлескоро Царство, адава сине сар те пхене сејнѓе семе ки шукар пхув. Сине бут бахтале кеда дикхле кај прифатинѓем о шукар хабери. Адава семе мукхља корени хем барило са џикоте на денѓа плоди. Хем исто сар о стебло гив со спомнинѓем ле англедер кова со на анела нево стебло него нево семе, аѓаар амен да на анаја сар плоди неве ученикија, него нево семе. * (Дикх и фуснота.) Сар кераја адава? Секогаш кеда вакераја е јаверенге башо е Девлескоро Царство, адава тано сар те пхене сејнаја о семе со сине сејмо ко амаро вило (Лука 6:45; 8:1). Спрема акава, са џикоте проповединаја о шукар хабери башо е Девлескоро Царство, амен истрајно анаја плоди.

12. а) Со сикљоваја таро споредбе е Исусескере баши дракх хем башо сејачи? б) Сар влијајнена упри туте о поуке таро адала споредбе?

12 Со сикљоваја таро споредбе е Исусескере баши дракх хем башо сејачи? Сикљоваја кај те анел пе плоди на зависинела таро адава сар ка реагиринен о мануша ко подрачје, него таро адава дали понадари да ка проповедина. О Павле вакерѓа нешто слично кеда објаснинѓа: „Секој ка добинел пли награда спрема пло трудо“ (1. Кор. 3:8). О Јехова ка наградинел амен башо амаро трудо, а на башо резултатија таро амаро трудо. И Матилда, која со 20 берш служинела сар пионерка, вакерела: „Бут сиум бахтали со џанава кај о Јехова наградинела амаро трудо“.

САР ШАЈ ИСТРАЈНО ТЕ АНА ПЛОДИ?

13, 14. Спрема ко Римјаните 10:1, 2, соске о Павле никогаш на чхинавѓа те проповединел?

13 Со ка поможинел аменге истрајно те ана плоди? Сар со дикхлем, о Павле сине обесхрабримо адалеске со о Евреија отфрлинѓе о хабери башо Царство. Ама, о Павле никогаш на чхинавѓа те проповединел ленге.  Ов објаснинѓа саво стави сине ле башо Евреија кеда вакерѓа: „И желба мле вилескири хем мли молитва таро вило џи ко Девел баши ленде тани те спасинен пе. Соске, ме сиум сведоко кај ола ревно трудинена пе те керен е Девлескири волја, ама на џанена која тани точно лескири волја“ (Рим. 10:1, 2). Соске о Павле понадари да проповединела сине?

14 Прво, о Павле вакерѓа кај и желба лескере вилескири поттикнинѓа ле те проповединел е Евреенге. Ов чаче мангља ола те спасинен пе (Рим. 11:13, 14). Дујто, ов спомнинѓа пли „молитва таро вило џи ко Девел баши ленде“. О Павле молинѓа е Јехова те поможинел несаве џененге таро еврејско народо те прифатинен о хабери башо Царство. Трито, о Павле вакерѓа: „Ревно трудинена пе те керен е Девлескири волја“. Ов дикхља о шукар ко мануша хем ленгоро потенцијал те служинен е Јеховаске. Ов џанља кај адала ревна Евреија шај те овен е Исусескере ревна ученикија, исто сар лесте.

15. Сар шај те ова сар о Павле? Вакер пример.

15 Сар шај те ова сар о Павле? Прво, ваљани таро вило те манга те аракха околен со исправно дикхена ко вечно живото. Дујто, молинаја е Јехова те поможинел е искрена манушенге те шунен кеда проповединаја ленге (Дела 13:48; 16:14). Адава керела и Силвана, која со скоро 30 берш служинела сар пионерка. Ој вакерела:  „Англедер те авав ко несаво кхер ко мло подрачје, молинава е Јехова те поможинел манге те овел ман позитивно стави“. Исто аѓаар, молинаја амен о ангелија те поможинен аменге те аракха манушен сој тане спремна те шунен (Мат. 10:11-13; Отк. 14:6). О Роберти кова со служинела сар пионери повише таро 30 берш вакерела: „Бут тано интересно те соработине ангеленцар кола со џанена со случинела пе ко живото е станаренгоро“. Трито, трудинаја амен те дикха о шукар ко мануша хем ленгоро потенцијал те служинен е Јеховаске. О Карл, јекх старешина кова со крстинѓа пе англедер повише таро 50 берш, вакерела: „Родава чак о најтикно знако со сикавела кај некој искрено интересинела пе башо чачипе, сар на пример јекх насмевка, љубезно поглед или искрено пучибе“. Ако кераја са акава, истрајно ка ана плоди исто сар о Павле.

„ТЕ НА ОДМОРИНЕЛ ТЛО ВАС“

16, 17. а) Со шај те сикљова таро Проповедник 11:6? б) Сар шај амаро проповедибе те влијајнел упро окола со дикхена амен?

16 Никогаш на ваљани те бистра кобор бут шај те влијајнел амаро проповедибе упро мануша, чак кеда мислинаја кај никој на шунела амен. (Читин Проповедник 11:6.) О мануша дикхена амен. Ола дикхена кај сием шукар уравде хем кај сием културна хем љубезна. Акава шај те влијајнел позитивно ки ленде хем сар со ка накхел о време, чак окола да со нане лен шукар мислење аменге шај те менинен пло стави. О Сержо хем и Олинда дикхле кај акава тано чаче.

17 О Сержо вакерела: „Адалеске со сием сине насвале, несаво време на џаја сине ко плоштад. Кеда иранѓем амен, несаве мануша со накхена сине адатхар пучле амен: ’Кај сиен сине? Фалинѓен аменге‘“. И Олинда асајбаја вакерела: „О шоферија таро автобуси мавтинена аменге вастеа, а несаве таро автобуси викинена аменге сине: ’Само англе!‘ Чак родена сине амендар списание“. О Сержо хем и Олинда бут изненадинѓе пе кеда јекх мануш ало ки ленгири количка сведочибаске, денѓа лен букети лулуѓенцар хем заблагодаринѓа пе ленге баши ленгири служба.

18. Соске сиан одлучно истрајно те ане плоди?

18 Са џикоте истрајно сејнаја о хабери башо Царство, амаро да учество тано важно ко проповедибе колеа со дела пе „сведоштво са е народонге“ (Мат. 24:14). А сој најважно, бахтале сием соске џанаја кај адалеа кераја бахтало е Јехова. Ов мангела са околен со „истрајно анена плоди“.

^ пас. 2 Чак о Исус да вакерѓа кај на сине леске локхо те проповединел ко тхан коте со барило. Адала лафија тане пишиме ко соштар евангелија (Мат. 13:57; Мар. 6:4; Лука 4:24; Јован 4:44).

^ пас. 7 Иако о гранке ки акаја споредба тане о христијања со ка џан ко небо, ки акаја споредба иси поуке башо са е Девлескере слуге.

^ пас. 9 О лафи „анела плоди“ шај исто аѓаар те значинел те сикавен пе о особине со авена таро свети дух. Ама, ки акаја хем ки јавер статија ка кера лафи башо „плоди таро амаро муј“, јавере лафенцар башо проповедибе (Гал. 5:22, 23; Евр. 13:15).

^ пас. 11 Ко јавера прилике, о Исус спорединѓа о керибе ученикија сејбаја хем жнејбаја (Мат. 9:37; Јован 4:35-38).