Џа ко тексто

Џа ки содрежина

„Мло Царство нане дело таро акава свето“

„Мло Царство нане дело таро акава свето“

Адалеске аљум ко свето, те шај те сведочинав башо чачипе (ЈОВАН 18:37)

ГИЉА: 22, 74

1, 2. а) Кола тане несаве причине соске о мануша ко свето тане одвојме? б) Башо кола пучиба ка добина одговор ки акаја статија?

ЈЕКХ пхен тари јужно Европа вакерела: „Панда таро тикнипе дикхава сине само неправде. Адалеске сиум сине против о политичко систем ки мли пхув хем поддржинава сине политичка протестија. Уствари, бут берша сиум сине џувли јекхе терористескири“. Јекх пхрал таро јужно дело тари Африка објаснинела соске англедер сине насилно: „Мислинава сине кај мло племе тано пошукар таро јавера хем уљум члени ки јекх политичко партија. Сием сине сикавде те мудара амаре противникон копјеа — чак околен таро амаро племе кола со поддржинена сине јавера политичка партие“. Јекх пхен тари централно Европа вакерела: „Сине ман бут предрасуде хем мрзинава сине саринен со сине тари јавер националност или религија“.

2 Авдиве, са повише мануша иси лен асавко стави. Бут политичка групе користинена насилство те шај те добинен независност. Е манушенге тано нормално те акошен пе баши политика. А ко бут пхувја, са повише мануша лошно понашинена пе е странцонцар. Исто сар со пророкујнѓа  и Библија о мануша ко последна диве „нане те овен спремна башо било саво договор“ (2. Тим. 3:1, 3). Сар шај е Девлескере слуге те ачховен ко јекхипе ко акава свето коте со о мануша тане са повише одвојме? Шај бут те сикљова таро пример е Исусескоро. Ко лескоро да време сине поделбе машкар о мануша адалеске со сине лен различна политичка ставија. Ки акаја статија ка добина о одговорија башо трин пучиба: Соске о Исус на мангља те поддржинел нијекх политичко група? Сар сикавѓа о Исус кај е Девлескере слуге на ваљани те лен страна ко нијекх политичко проблеми? Хем сар о Исус сикавѓа амен кај никогаш на ваљани те ова насилна?

ДАЛИ О ИСУС ПОДДРЖИНЕЛА СИНЕ ОКОЛЕН СО МАНГЛЕ НЕЗАВИСНОСТ?

3, 4. а) Со аџикерена сине бут Евреија ко време е Исусескоро? б) Сар влијајнѓе адала ставија упро е Исусескере ученикија?

3 Бут Евреија каске со проповединѓа о Исус мангена сине те овен слободна таро Римјања. О еврејска зелотија, јекх фанатичко политичко група, керена сине са те шај те бајрарен акаја желба ко мануша. Бут зелотија слединена сине јекхе мануше со викинела пе сине Јуда о Галилејцо кова со живинела сине ко време е Исусескоро. О Јуда сине ховавно месија кова со ховавѓа буте манушен. О еврејско историчари о Јосиф Флавиј, пишинѓа кај о Јуда о Галилејцо поттикнинела сине е Евреен те боринен пе против о римска властија хем вакерѓа кај тане кукавице окола со платинена сине данок е Римјаненге. Ко крајо о Римјања мударѓе е Јуда (Дела 5:37). Несаве зелотија чак уле насилна те шај те исполнинен пле целија.

4 Бут џене таро Евреија едвај аџикерена сине те авел о Месија. Ола мислинена сине кај о Месија ка ослободинел лен таро Римјања хем кај ка керел о Израелција палем те овен баро народо (Лука 2:38; 3:15). Бут џене верујнена сине кај о Месија ка керел царство ко Израел хем кај тегани са о Евреија со живинена ко различна тхана ко цело свето ка иранен пе ки пли пхув. Чак о Јован Крстител јекх пути пучља е Исусе: „Ту ли сиан адава со ваљани те авел или те аџикера некас јавере?“ (Мат. 11:2, 3). Шај о Јован пучља пе дали некој јавер ка авел те ослободинел е Евреен. Пало несаво време, ко друмо башо Емаус, дуј ученикија е Исусескере аракхле пе леа откеда воскреснинѓа. Лен сине лен надеж кај о Исус ка ослободинел о Израел. (Читин Лука 24:21.) Кратко пало адава, о апостолија пучле е Исусе: „Господаре, дали ко акава време ка обновине о царство е Израелеске?“ (Дела 1:6).

5. а) Соске о мануша тари Галилеја мангле о Исус те овел ленге цари? б) Сар о Исус испрајнѓа ленгоро размислување?

5 О Евреија аџикерена сине о Месија те решинел ленгере проблемија. Шај адалеске о мануша тари Галилеја мангле о Исус те овел ленгоро цари. Сигурно мислинена сине кај ов ка овел најшукар водачи. Ов сине најшукар говорнико, шај сине те сасљарел е насвален хем шај сине те дел хајбаске е бокхаленге. Откеда о Исус денѓа хајбаске отприлика 5.000 муршенге, о народо сине воодушевимо. О Исус халило со мангле о мануша те керен. И Библија вакерела: „О Исус, адалеске со џанља кај мангена те авен, те астарен ле хем те керен ле цари, палем цидинѓа пе ки планина те овел коркори“ (Јован 6:10-15). О јавер диве, о мануша веројатно смиринѓе пе. Тегани о Исус објаснинѓа ленге кај на ало те задоволинел  ленгере материјална потребе него те сикавел лен башо е Девлескоро Царство. Ов вакерѓа ленге: „Ма керен бути башо хајбе со нашавѓовела, него башо хајбе со ачховела башо вечно живото“ (Јован 6:25-27).

6. Сар о Исус јасно сикавѓа кај на мангела политичко моќ ки Пхув? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

6 Кратко англедер те мерел, о Исус халило кај несаве таро лескере следбеникија верујнена сине кај ов ка почминел те владинел сар цари ко Ерусалим. О Исус вакерѓа ленге и споредба башо мине те шај те поможинел ленге те хаљовен кај адава нане те овел. И споредба керела лафи башо „јекх мануш тари кралско фамилија“ кова со ваљани те џал ки јекх дур пхув хем адари те ачховел повише време. Кеда вакерѓа акаја споредба о Исус мислинѓа ки песте (Лука 19:11-13, 15). Исто аѓаар, ов јасно вакерѓа е римско управителеске о Понтиј Пилат кај нане тари никаскири страна ки политика. О Пилат пучља е Исусе: „Дали ту сиан о цари е Евреенгоро?“ (Јован 18:33). Шај дарала сине кај о Исус ка поттикнинел е манушен те бунинен пе против о Римјања. Ама, о Исус одговоринѓа леске: „Мло Царство нане дело таро акава свето“ (Јован 18:36). О Исус на мангља те мешинел пе ки политика соске лескоро Царство ка овел ко небо. Ов вакерѓа кај ало ки Пхув те сведочинел башо чачипе. (Читин Јован 18:37.)

Дали концентриринеа тут ко проблемија со иси ко свето или ко е Девлескоро Царство? (Дикх о пасус 7)

7. Соске шај те овел пхаро чак ко амаро вило те на поддржина нијекх политичко група?

7 О Исус халило која сине лескири задача. Ако амен да хаљоваја која тани амари задача, нане те поддржина нијекхе политичко група, чак ни ко амаро вило. Акава нане секогаш локхо. Јекх патувачко надгледнико вакерела: „Е манушен ко амаро подрачје иси лен са поекстремна ставија. Бут тане горда пле нацијаја хем мислинена кај ка овел ленге пошукар ако ленгоро народо владинела упри ленде. Ама, шукар тано со о пхраља ачховена ко јекхипе аѓаар  со понадари да проповединена о шукар хабери башо Царство. Лен иси лен доверба кај о Девел ка решинел о неправде хем о јавера проблемија со иси амен“.

САР О ИСУС НА МЕШИНЃА ПЕ КО ПОЛИТИЧКА ПРОБЛЕМИЈА?

8. Саве неправде трпинена сине бут Евреија ко време е Исусескоро?

8 Кеда о мануша дикхена о неправде со иси околу ленде, ола бут пути почминена повише те интересинен пе баши политика. Ко време е Исусескоро, о платибе данок сине важно политичко проблеми. Уствари, о Јуда о Галилејцо, бунинѓа пе против о римска властија соске о Римјања керѓе попис е народоске те шај те овен сигурна кај сарине платинена данок. А сине бут данокија, сар сој данок башо тхан хем данок башо кхер. Исто аѓаар, о даночникија сине бут румиме, а адава керела сине о проблеми те овел панда побаро. Ола понекогаш платинена сине те шај те овел лен побари власт сар даночникија хем пало адава користинена сине пли власт те заработинен повише паре. О Закхеј, о главно даночнико ко Ерихон, уло барвало адалеске со теринела сине е манушен те платинен бут паре (Лука 19:2, 8).

9, 10. а) Сар е Исусескере душмања мангле те чхивен ле те мешинел пе ко јекх политичко проблеми? б) Со сикљоваја таро е Исусескоро одговор? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

9 Е Исусескере душмања мангле те чхивен ле те мешинел пе ко проблеми башо платибе данок. Ола пучле ле дали ваљани те платинел пе „данок е цезареске“, данок кова со сине јекх денариј хем ваљани сине са о Евреија те платинел ле. (Читин Матеј 22:16-18.) О Евреија бут мрзинена сине акава данок соске сетинкерела лен сине кај о Римјања владинена упри ленде. О „следбеникија е Иродескере“, кола со поддржинена сине е Иродескере политичка ставија, мислинена сине кај ако о Исус вакерела те на платинел пе о данок, шај сине те кривинен ле кај тано душмани е Римско Царствоске. Ама, ако вакерела сине кај ваљани те платинел пе о данок, о мануша шај сине те чхинавен те џан пали лесте. Со керѓа о Исус?

10 О Исус пазинѓа те на мешинел пе ко акава проблеми. Ов вакерѓа: „Иранен е цезарескоро е цезареске, а е Девлескоро е Девлеске“ (Мат. 22:21). О Исус џанела сине кај бут даночникија тане румиме, ама ов на концентриринела пе сине ко адава. Наместо адава, леске сине најважно е Девлескоро Царство — о чачутно решение башо манушикане проблемија. Адалеа о Исус денѓа аменге шукар пример. На ваљани те ла страна ко политичка проблемија, чак ако изглединела аменге кај јекх страна тани ко право, а и јавер на. Е чачутне христијаненге тано најважно е Девлескоро Царство хем адава со вакерела о Девел кај тано исправно. Адалеске, кеда керела пе нешто со шај те изглединел сар неправда, на ваљани ни ко амаре мисле а ни лафенцар те ла некаскири страна (Мат. 6:33).

11. Кова тано о најшукар начин те борина амен против о неправде?

11 Бут џене таро е Јеховаскере сведокија успејнѓе те отфрлинен о силна политичка ставија со сине лен. На пример, англедер те џанел о чачипе, јекх пхен тари Велика Британија завршинѓа факултети баши социологија хем адалеске сине ла екстремна политичка ставија. Ој вакерела: „Мангава сине те боринав ман башо правија е манушенгере  тари кали раса адалеске со керена пе сине аменге бут неправде. Иако локхе побединава сине е јаверен ко политичка дебате, понадари да сиум сине разочарими. На хаљовава сине кај о предрасуде баши раса ваљани сине целосно те циден пе таро виле е манушенгере. Ама, кеда почминѓум те проучинав и Библија, халиљум кај ваљани те почминав таро мло вило“. Кој поможинѓа лаке те успејнел ко адава? Јекх пхен тари парни раса. Ој стрпливо поможинѓа лаке те менинел пло стави ко вило. Ој понадари вакерела: „Акана служинава сар општо пионери ко собрание ки знаковно чхиб хем сикљовава те проповединав са е манушенге“.

„ИРАН ТЛО МАЧИ КО ЛЕСКОРО ТХАН“

12. Таро саво „квасацо“ вакерѓа о Исус пле учениконге те аракхен пе?

12 Ко време е Исусескоро, о верска водачија бут пути поддржинена сине несави политичко група. На пример, ко јекх историско лил пишинела кај тегани о Евреија сине делиме ко верска групе кола со сине слична сар о политичка партие авдиве (Daily Life in Palestine at the Time of Christ). Адалеске о Исус предупрединѓа пле ученикон: „Пхравен тумаре јакхја, пазинен тумен таро квасацо е фарисеенгоро хем таро квасацо е Иродескоро“ (Мар. 8:15). Кеда о Исус спомнинѓа е Ироде, ов веројатно мислинела сине ко следбеникија е Иродескере. И јавер група, о фарисеија, мангена сине о Евреија те овен независна таро Римско Царство. Спрема о извештај таро Матеј, о Исус ки адаја прилика исто аѓаар спомнинѓа е садукеен. Ола мангена сине о Римјања те ачховен ки власт соске аѓаар ка шај сине те ачховен ки пли бари положба. О Исус предупрединѓа пле ученикон те аракхен пе таро „квасацо“, или о сикљојба таро акала трин групе (Мат. 16:6, 12). Интересно тано адава со о Исус денѓа акава предупредување кратко откеда о мануша мангле те керен ле цари.

О Исус сикавѓа пле ученикон ни најхари те на мешинен пе ки политика

13, 14. а) Сар о политичка хем о религиозна пучиба анѓе џи ко насилство хем неправде? б) Соске никогаш на ваљани те ова насилна, чак кеда трпинаја неправда? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

13 Кеда и религија мешинела пе ки политика, адава бут пути анела џи ко насилство. О Исус сикавѓа пле ученикон ни најхари те на мешинен пе ки политика. Адава сине јекх причина соске о главна свештеникија хем о фарисеија мангле те мударен е Исусе. Ола дарана сине кај о мануша ка шунен ле хем нане више те џан пали ленде. Ако овела сине адава, ка нашавен сине пли религиозно хем политичко моќ. Ола вакерѓе: „Ако мукхаја ле аѓаар, сарине ка верујнен ки лесте, тегани ка авен о Римјања хем ка лен амендар амаро храми хем амаре народо“ (Јован 11:48). Адалеске, о првосвештенико о Кајафа керѓа плани те мударен е Исусе (Јован 11:49-53; 18:14).

14 О Кајафа аџикерѓа те раќол хем тегани бичхалѓа војникон те астарен е Исусе. Ама, о Исус џанља кај мангена те мударен ле. Адалеске, ки последно вечера пле апостоленцар, о Исус вакерѓа ленге те кинен песке мачија. Лен сине  лен дуј мачија хем адава сине доволно те сикавел лен јекх важно поука (Лука 22:36-38). Покасно адаја рат, кеда јекх група мануша але те астарен е Исусе, о Петар добором бут хољанѓа баши адаја неправда со чак икалѓа мачи хем нападинѓа јекхе лендар (Јован 18:10). Ама о Исус вакерѓа е Петареске: „Иран тло мачи ко лескоро тхан, соске секој со ка користинел мачи против некасте, таро мачи ка мерел“ (Мат. 26:52, 53). Сави важно поука сикавѓа о Исус пле ученикон? Кај на ваљани те овен дело таро свето. Баши акаја бути молинѓа пе о Исус порано адаја рат. (Читин Јован 17:16.) Само е Девле иси ле право те боринел пе против о неправде.

15, 16. а) Сар е Девлескоро Лафи поможинѓа е чачутне христијаненге? б) Сави разлика дикхела о Јехова ко авдисутно свето?

15 И пхен тари јужно Европа кола со спомнинѓем ла англедер сиклили акаја поука. Ој вакерела: „Халиљум кај о насилство на анела правда. Дикхљум кај окола со керена насилство бут пути ко крајо мерена. А бут јавера икерена холи ки песте хем разочаринена пе. Бут сиум бахтали со сиклиљум тари Библија кај само о Девел шај те анел чачутни правда ки Пхув. О последна 25 берш, проповединава акава хабери“. О пхрал таро јужно дело тари Африка мукхља о копје хем леља „о мачи е духоскоро“, е Девлескоро Лафи (Еф. 6:17). Акана проповединела о хабери башо мир са е манушенге, бизи разлика таро кова племе тане. А и пхен тари централно Европа, откеда ули е Јеховаскоро сведоко прандинѓа пе јекхе пхралеа тари јавер националност која со англедер мрзинела ла сине. Сотрин џене керѓе акала промене соске мангле те овен сар о Исус.

16 Бут тано важно те керен пе акала промене. И Библија вакерела кај о мануша тане сар јекх море коле со иси ле бут бранија хем никогаш нашти те смиринел пе (Иса. 17:12; 57:20, 21; Отк. 13:1). О политичка проблемија вознемиринена е манушен, делинена лен хем анена џи ко насилство. Ама, амен мангаја о мир хем сием ко јекхипе. Кеда о Јехова дикхела кобор иси поделбе машкар о мануша ко свето, сигурно тано бут бахтало кеда дикхела о јекхипе машкар лескоро народо. (Читин Софонија 3:17.)

17. а) Ко кола трин начинија ачховаја ко јекхипе? б) Со ка дикха ки јавер статија?

17 Ки акаја статија сиклилем кај ачховаја ко јекхипе аѓаар со: 1) иси амен доверба кај е Девлескоро Царство ка решинел са о неправде, 2) никогаш на мешинаја амен ко политичка проблемија, хем 3) на сием насилна. Ама понекогаш, о предрасуде шај те анен ки опасност амаро јекхипе. Ки јавер статија ка дикха сар шај те победина о предрасуде сар со керѓе о христијања таро прво веко.