Џа ко тексто

Џа ки содрежина

Сикав сочувство са е манушенге

Сикав сочувство са е манушенге

КЕДА о Исус сикавѓа пле ученикон сар те проповединен о шукар хабери, ов вакерѓа ленге кај о мануша нане те манген секогаш те шунен лен (Лука 10:3, 5, 6). Авдиве да тано аѓаар. Несаве мануша шај те понашинен пе грубо или чак те овен агресивна. Тегани, шај те овел аменге пхаро те сикава ленге сочувство хем те манга те проповедина ленге.

О сочувствително мануш дикхела о потребе хем о проблемија е јаверенгере, перела леске жал ленге хем мангела те поможинел ленге. Ама со ка овел ако нане амен сочувство башо мануша коленге со проповединаја? Ка нашава амари ревност баши служба, хем ка нашти те поможина ленге. И ревност шај те споредина ла јагаја. Јекх јаг нашти силно те тхабљол ако нане кашта. Слично, те шај и ревност силно те тхабљол ки аменде, ваљани те ова сочувствителна (1. Сол. 5:19).

Сар шај те ова посочувствителна, чак кеда адава нане локхо? Те дикха трин примерија со шај те поможинен аменге ко акава: о Јехова, о Исус хем о апостол Павле.

ОВ СОЧУВСТВИТЕЛНО САР О ЈЕХОВА

Некобор милје берша о мануша вакерена ховавне буќа башо Јехова. Ама ов понадари да ачховела „милостиво адаленцар со нане благодарна хем адаленцар сој лошна“ (Лука 6:35). Сар сикавела о Јехова милост? Ов тано стрпливо сариненцар. О Јехова мангела „различна мануша“ те спасинен пе (1. Тим. 2:3, 4). Иако о Девел мрзинела о лошнипе, о мануша тане скапоцена леске хем ов на мангела нијекх лендар те мерел (2. Пет. 3:9).

О Јехова џанела кај о Сатана шај локхе те ховавел е манушен (2. Кор. 4:3, 4). Бут џене панда таро тикнипе шунена ховавне буќа башо Девел. Адалеске, о начин сар размислинена шај те керел те овел ленге пхаро те прифатинен о чачипе. Ама о Јехова мангела те поможинел ленге. Котар џанаја акава?

Размислин башо адава сар дикхела сине о Јехова ко Ниневијција. Иако ола сине насилна, о Јехова вакерѓа е Јонаске: „А манге те на овел ли жал баши бари диз Ниневија, колате со иси повише таро 120.000 мануша, кола со на џанена сој исправно, а сој погрешно?“ (Јона 4:11). Е Јеховаске сине жал башо адала мануша кола со на џанена сине о чачипе баши лесте. Адалеске, бичхалѓа е Јона те предупрединел лен.

Исто сар о Јехова, амен да ко мануша дикхаја сар скапоцена хем мангаја те поможина ленге те џанен нешто повише баши лесте, чак кеда мислинаја кај нане те прифатинен о чачипе.

ОВ СОЧУВСТВИТЕЛНО САР О ИСУС

О Исус сине исто сар пло Дад хем леске да сине жал башо мануша соске ола сине „мучиме хем отфрлиме сар бакхре бизо пастири“ (Мат. 9:36). О Исус хаљовела сине соске о мануша сине ки асавки ситуација. Ленгере религиозна водачија понашинена пе сине ленцар лошно хем сикавена лен сине ховавне буќа. О Исус џанела сине кај бут џене таро адала со шунена ле нане те овен лескере ученикија таро различна причине. Ама, ов на чхинавѓа те сикавел лен (Мар. 4:1-9).

Ма обесхрабрин тут ако некој одма на шунела тут

Кеда о околностија ка менинен пе, јекх мануш шај појавер те реагиринел ко шукар хабери

Кеда о мануша лошно реагиринена ко шукар хабери, ваљани те трудина амен те хаљова соске реагиринена аѓаар. Шај иси лен лошно мислење баши Библија или башо христијања адалеске со дикхле сар керена лошна буќа окола со вакерена кај тане  христијања. Јавера шај шунѓе ховајба башо буќа коленде со верујнаја. А иси јавера кола со на мангена те керен лафи аменцар адалеске со дарана кај ка асан ленге ленгири фамилија или о комшие.

Несаве мануша со аракхаја лен ки служба доживинѓе бут лошна буќа ко живото со хор влијајнѓе упри ленде. Јекх мисионерка која со викинела пе Ким вакерела кај бут мануша ко лакоро подрачје преживинѓе војна хем нашавѓе са со сине лен хем нане лен нисави надеж. Ола тане разочариме хем нане лен доверба никасте. О мануша таро акава подрачје бут пути пробинена те на мукхен е Сведокон те проповединен. И Ким вакерела кај јекх пути чак нападинѓе ла џикоте проповединела сине.

Сар и Ким успејнела те сикавел сочувство, чак кеда о мануша понашинена пе лаја лошно? Ој секогаш пробинела те памтинел о лафија таро Изреки 19:11, коте со пишинела: „О хаљојбе чхинавела и холи е манушескири“. Ој размислинела таро со накхле о мануша ко лакоро подрачје, а адава поможинела лаке те сикавел ленге сочувство. Хем ој вакерела кај на понашинена пе сарине грубо. Ко адава подрачје иси ла некобор шукар повторна посете.

Шај те пуча амен: „Те на џанав сине о чачипе, сар ка реагиринав сине кеда англо мло удар ка авен е Јеховаскере сведокија? Или, те шунав сине несаве ховавне буќа башо Сведокија, сар ка реагиринав сине?“ Тегани, шај ту да ка реагирине сине лошно хем о Сведокија ка ваљанен сине те сикавен туке сочувство. О Исус вакерѓа кај ваљани те понашина амен е јаверенцар аѓаар сар со мангаја ола те понашинен пе аменцар. Адалеске ваљани те трудина амен те хаљова сар осетинена пе о јавера хем те ова стрплива ленцар, чак кеда адава нане локхо (Мат. 7:12).

ОВ СОЧУВСТВИТЕЛНО САР О ПАВЛЕ

О Павле сикавѓа сочувство чак околенге со сине насилна леа. Соске? Адалеске со на бистерѓа саво мануш сине англедер. Ов вакерѓа: „Англедер сиум сине хулители, прогонинава сине е Девлескере народо хем сиум сине дрско мануш. Постапинава сине аѓаар соске на сине ман пенџарибе хем на сине ман вера. Ама сине манге сикавди милост“ (1. Тим. 1:13). О Павле џанља кај о Јехова хем о Исус сине бут милостива леа. Ов шај сине те хаљовел е манушен кола со мангена сине те чхинавен ле те проповединел соске ов да англедер сине сар ленде.

Понекогаш, о Павле аракхела сине манушен кола со бут верујнена сине ко ховавне сикљојба. Сар осетинела пе сине о Павле ко асавке ситуацие? Ко Дела 17:16 пишинела кај џикоте сине ки Атина ов „сине вознемиримо  кеда дикхља кај и диз сине пхерди идоленцар“. Ама, о Павле користинѓа баш адава со вознемиринѓа ле те шај те проповединел е манушенге (Дела 17:22, 23). Ов сине прилагодливо хем ко различно начин керела сине лафи различна манушенцар те шај било сар те спасинел некас лендар (1. Кор. 9:20-23).

Кеда проповединаја манушенге со реагиринена лошно или верујнена ко погрешна буќа, шај те кера адава со керѓа о Павле. Шај те користина адава со џанаја баши ленде те шај те поможина ленге те сикљовен о „шукар хабери башо нешто пошукар“ (Иса. 52:7). Јекх пхен со викинела пе Дороти вакерела: „Бут џене ко амаро подрачје тане сикавде кај о Девел тано строго хем кај мангела те казнинел е манушен. Пофалинава адале манушен баши ленгири бари вера ко Девел хем пало адава пробинава те сикавав ленге со вакерела и Библија башо е Јеховаскере особине хем баши лескири намера е манушенцар“.

„СЕКОГАШ ПОБЕДИН О ЛОШНИПЕ ШУКАРИПАЈА“

Кобор попаше аваја џи ко крајо добором повише шај те аџикера кај о ставија е манушенгере ка овен са полошна (2. Тим. 3:1, 13). Ама на ваљани те мукха о начин сар ка реагиринен те нашавел амаро сочувство хем о бахталипе. О Јехова шај те дел амен сила секогаш те победина о лошнипе шукарипаја (Рим. 12:21). И Џесика, која сој пионери, вакерела: „Бут пути керава лафи горда манушенцар кола со асана аменге хем башо хабери со проповединаја ле. Понекогаш акава нервиринела ман. Кеда ка почминав те керав лафи некасаја, молинава ман ки манде е Јеховаске те поможинел манге те дикхав ко мануш сар со дикхела ов“. Акава поможинела лаке те на мислинел ко пле чувствија него те мислинел сар шај те поможинел адале манушеске.

Понадари да родаја околен со мангена те аракхен о чачипе

Сар со ка накхел о време, несаве мануша ка прифатинен о чачипе

Исто аѓаар, ваљани те охрабрина амаре пхрален хем пхењен џикоте сием ки служба ленцар. И Џесика вакерела: „Ако некој амендар иси ле лошно искуство ки служба, трудинава ман те на керав лафи башо адава. Наместо адава, керава лафи башо позитивна буќа, сар на пример, башо шукар резултатија таро амаро проповедибе чак кеда некој реагиринела лошно“.

О Јехова бут шукар џанела кај понекогаш аменге пхаро те проповедина. Ама, ов тано бут бахтало кеда сикаваја милост сар лесте! (Лука 6:36). Џанѓола пе, о Јехова нане вечно те овел стрпливо хем сочувствително е манушенцар таро акава свето. Шај те ова сигурна кај ов точно џанела кеда ваљани те анел о крајо. Џи тегани, о проповедибе тано бут итно (2. Тим. 4:2). Адалеске, понадари да ревно те проповедина хем те сикава сочувство са е манушенге.