Џа ко тексто

Џа ки содрежина

Сар и Спомен-свеченост анела јекхипе?

Сар и Спомен-свеченост анела јекхипе?

Кобор тано шукар хем пријатно кеда о пхраља живинена заедно ко јекхипе! (ПС. 133:1)

ГИЉА: 18, 14

1, 2. Кова настан ко 2018 берш ка керел јекхипе машкар аменде ко јекх посебно начин хем соске? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

КО 31 март 2018 берш, милионија мануша ко цело свето ка џан ко јекх настан кова со икерела пе јекх пути ко берш. Адава диве, откеда ка перел о кхам, е Јеховаскере сведокија хем бут јавера мануша ка кхеден пе те сетинен пе ки жртва со керѓа ла о Исус аменге. И Спомен-свеченост башо е Исусескоро мерибе тано единствено настан кова со керела секова берш о мануша те овен ко јекхипе ко јекх посебно начин.

2 О Јехова хем о Исус сигурно тане бут бахтале кеда дикхена сар милионија мануша ко цело свето џана ко акава важно настан. И Библија вакерѓа кај ка овен „бут мануша со нијекх нашти те гејнел лен, таро са о нацие хем племија хем народија хем чхибја“, кола со ка викинен: „О спасение авела таро амаро Девел, кова со бешела ко престол, хем таро Бакхро!“ (Отк. 7:9, 10). Бут тано шукар со секова берш ко време кеда икерела пе и Спомен-свеченост бут  мануша фалинена е Јехова хем е Исусе башо са со керѓе ленге!

3. Кола пучиба ка овен одговориме ки акаја статија?

3 Ки акаја статија ка дикха о одговор башо акала штар пучиба: 1) Сар шај те спреминав ман баши Спомен-свеченост те шај те овел ман целосно корист латар? 2) Сар и Спомен-свеченост поможинела е Девлескере народо те овел ко јекхипе? 3) Со шај те керав те овел позорало о јекхипе машкар е Девлескоро народо? 4) Дали несави Спомен-свеченост ка овел последно? Ако оја, кеда?

САР ШАЈ ТЕ СПРЕМИНА АМЕН БАШИ СПОМЕН ХЕМ ТЕ ОВЕЛ АМЕН КОРИСТ ЛАТАР?

4. Соске тано важно те ова ки Спомен-свеченост?

О Јехова хем о Исус дикхена секоле јекхе со дела пестар са те овел присутно ки Спомен-свеченост

4 Соске тано важно те ова ки Спомен-свеченост? Јекх причина тани адаја со о состанокија тане јекх начин сар обожавинаја е Јехова. Шај те ова увериме кај о Јехова хем о Исус дикхена секоле јекхе со дела пестар са те овел присутно ко акава најважно состанок ко берш. Мангаја те сикава ленге кај кераја са со шај те ова присутна ки Спомен-свеченост, освен ако о околностија целосно на чхинавена амен ко адава. Кеда амаре постапке сикавена кај о состанокија аменге важна, даја е Јеховаске панда јекх причина те на косел амаро анав таро „лил е сетибаскоро“. Акава лил тано пенџардо исто аѓаар сар „лил е животоскоро“. Ко акава лил аракхљовена са о анава околенгере каске со о Јехова мангела те дел вечно живото (Мал. 3:16; Отк. 20:15).

5. Ко курке англедер и Спомен-свеченост, сар шај те испитина амен дали сием ки вера?

5 Ко курке англедер и Спомен-свеченост, шај те одвојна аменге повише време те шај те молина амен хем хор те размислина башо амаро амалипе е Јеховаја. (Читин 2. Коринќаните 13:5.) О апостол Павле пишинѓа: „Испитинен дали сиен ки вера“. Сар шај те кера адава? Шај те пуча амен: „Дали чаче верујнава кај само акаја организација тани бирими таро Јехова те керел лескири волја? Дали дава мандар са те шај те проповединав о шукар хабери? Дали таро мле постапке дикхјола пе кај чаче верујнава кај живинаја ко последна диве хем кај тано паше о крајо е Сатанаскере владибаскоро? Дали иси ман исто добором зорали доверба ко Јехова хем ко Исус сар со сине ман кеда почминѓум те служинав е Јеховаске?“ (Мат. 24:14; 2. Тим. 3:1; Евр. 3:14). Адава со ка размислина башо акала пучиба ка поможинел аменге те испитина амен коркори.

6. а) Сар шај те добина вечно живото? б) Сар спреминела пе јекх старешина баши Спомен-свеченост хем сар шај ту да те спремине тут?

6 Јекх начин сар шај те спремина амен баши Спомен-свеченост тано аѓаар со ка проучина статие кола со објаснинена соске тано важно акава настан. (Читин Јован 3:16; 17:3.) Вечно живото шај те добина само ако шукар пенџараја е Јехова хем ако иси амен  вера ко лескоро Чхаво, о Исус. Те шај те спремина амен баши Спомен-свеченост, шај те проучина материјали со ка поможинел аменге те ова попаше ленцар. Јекх пхрал со служинела бут време сар старешина, бершенцар кхедела статие тари Стражарско кула коленде со керела пе лафи баши Спомен-свеченост хем башо мангипе со сикавѓе ле о Јехова хем о Исус аменге. Ко курке англедер и Спомен-свеченост, ов палем читинела акала статие хем размислинела соске акава настан тано добором важно. Понекогаш, ов додајнела јекх или дуј неве статие ки пли архива статиенцар. Ов исто аѓаар, читинела хем хор размислинела башо библиска извештаија со ваљани те читинен пе баши Спомен-свеченост. Акава старешина вакерела кај са акава поможинела леске секова берш те сикљол нешто нево. А сој најважно, адава со проучинела бајрарела лескоро мангипе башо Јехова хем башо Исус. Ако ту да аѓаар спреминеа тут баши Спомен-свеченост, тло мангипе да башо Јехова хем башо Исус ка бајрол са повише. Исто аѓаар ка ове благодарно башо адава со керѓе туке ола хем ка овел тут побари корист тари Спомен-свеченост.

И СПОМЕН-СВЕЧЕНОСТ ПОМОЖИНЕЛА АМЕНГЕ ТЕ ОВА КО ЈЕКХИПЕ

7. а) Баши со молинѓа пе о Исус и рат кеда прво пути икерѓа пе е Господарескири вечера? б) Со сикавела аменге кај о Јехова одговоринѓа ки е Исусескири молитва?

7 И рат кеда прво пути икерѓа пе е Господарескири вечера, о Исус вакерѓа јекх посебно молитва. Ов молинѓа пе лескере ученикија те овен ко јекхипе исто сар со сине ов пле Дадеа. (Читин Јован 17:20, 21.) О Јехова чаче шунѓа адаја молитва со вакерѓа ла лескоро мангло Чхаво. Повише таро било саво јавер состанок, и Спомен-свеченост бут шукар сикавела кај машкар е Јеховаскере сведокија иси јекхипе. Ко адава диве, милионија мануша таро различна пхувја хем расе кхедена пе ко цело свето хем сикавена кај верујнена кај о Јехова бичхалѓа пле Чхаве. Ко несаве тхана, е манушенге нане нормално, па чак нане исправно, мануша таро различна расе те овен заедно ко несаво религиозно состанок. Ама, о Јехова хем о Исус на мислинена аѓаар. Ленге, амаро јекхипе со иси ки Спомен-свеченост тано бут шужо.

8. Со пророкујнѓа о Јехова преку о Езекиел?

8 Сар слуге е Јеховаскере, на сием изненадиме со иси амен асавко јекхипе. Преку пло пророко о Езекиел, о Јехова пророкујнѓа кај ка случинел пе акава. Ов вакерѓа е Езекиелеске те лел дуј прачке, јекх „баши Јуда“ хем јекх „башо Јосиф“, хем те керел лен сар јекх. (Читин Езекиел 37:15-17.) Ки рубрика „Пучиба таро читателија“ со иклили ки Стражарско кула таро јули 2016 берш, сине објаснимо: „Преку пло пророко о Езекиел, о Јехова пророкујнѓа кај лескоро народо ка иранел пе ки Ветими пхув хем кај ка овел ко јекхипе. Акава пророштво исто аѓаар сикавела кај окола со служинена е Девлеске ко последна диве ка овен ко јекхипе сар јекх народо“. * (Дикх и фуснота.)

9. Сар исполнинела пе е Езекиелескоро пророштво секова берш ки Спомен-свеченост?

9 Почминдор таро 1919 берш, о Јехова хари похари почминѓа те организиринел е помазаникон те служинел леске ко јекхипе. Ки симболично смисла, ола сине слична сар и прачка „баши Јуда“. Пало адава, е помазаниконге  почминѓе те придружинен пе са повише џене таро адала со надинена пе те живинен вечно ки Пхув. Ола тане слична сар и прачка „башо Јосиф“. О Јехова ветинѓа кај акала дуј прачке „ка керел лен јекх прачка“ ко пло вас (Езек. 37:19). Ов керѓа о помазаникија хем о „јавера бакхре“ те овен „јекх стадо“ (Јован 10:16; Зах. 8:23). Авдиве солдуј групе служинена ко јекхипе е Јеховаске хем иси лен јекх Цари, о Исус Христос, баши касте о Јехова преку јекх пророштво ко Езекиел вакерѓа кај тано лескоро „слуга о Давид“ (Езек. 37:24, 25). Секова берш кеда кхедаја амен заедно те сетина амен ко е Исусескоро мерибе, дикхаја о јекхипе машкар акала дуј групе сар со сине вакердо преку о Езекиел. Ама, со шај секова јекх амендар те керел те шај те аракха хем те кера позорало о јекхипе машкар е Девлескоро народо?

САР ШАЈ ТЕ КЕРА ПОЗОРАЛО О ЈЕКХИПЕ?

10. Сар шај те кера позорало о јекхипе машкар е Девлескоро народо?

10 Јекх начин сар шај те кера позорало о јекхипе машкар е Девлескоро народо тано аѓаар со ка трудина амен те ова понизна. Кеда сине ки Пхув, о Исус вакерѓа пле учениконге кај ваљани те овен понизна (Мат. 23:12). О мануша таро свето бут пути мислинена кај тане поважна таро јавера. Ама, ако сием понизна, ка поштујна е пхрален кола со предводинена ко собрание хем ка шуна о упатствија со дена амен.  Бизо адава, нашти те овел јекхипе ко собрание. А сој најважно, адалеа со сием понизна кераја е Девлескири волја, соске ов „противинела пе околенге сој горда, а околенге сој понизна сикавела шукарипе со на заслужинена ле“ (1. Пет. 5:5).

11. Сар адава со ка размислина башо маро хем баши мол ка поможинел аменге те кера позорало амаро јекхипе?

11 Јавер начин сар шај те кера позорало о јекхипе машкар е Девлескоро народо тано аѓаар со ка размислина башо адава со чаче значинена о маро хем и мол. Акава ваљани те кера ле англедер и Спомен-свеченост, а посебно кеда сием присутна лате (1. Кор. 11:23-25). О маро бизо квасацо преставинела е Исусескоро совршено тело кова со денѓа ле сар жртва. И лоли мол преставинела лескоро рат. Ама, нане доволно само те џана со значинела о маро хем и мол. Ваљани те на бистра кај е Исусескере откупно жртваја сине аменге сикавдо најбаро мангипе. О Јехова денѓа пле Чхаве аменге, а о Исус спремно денѓа пло живото аменге. Кеда размислинаја башо ленгоро мангипе, ка ова поттикниме те манга лен. А амаро мангипе башо Јехова керела позорало амаро јекхипе.

Кеда простинаја е јаверенге, кераја позорало амаро јекхипе (Дикх о пасусија 12-13)

12. Ки парамис башо цари хем лескере робија, сар о Исус јасно сикавѓа кај о Јехова мангела те простина е јаверенге?

12 О трито начин сар кераја позорало о јекхипе тано аѓаар со спремно простинаја е јаверенге. Кеда кераја адава, сикаваја кај сием благодарна е Јеховаске со шај те простинел амаре грешке преку е Исусескири жртва. Те шај те сикавел кобор тано важно те простина, о Исус вакерѓа јекх парамис башо јекх цари хем лескере робија, која сој пишими ко Матеј 18:23-34. Откеда ка читине акаја парамис, пуч тут: „Дали сиум поттикнимо те керав адава со вакерѓа о Исус? Дали хаљовава е пхрален хем е пхењен хем дали сиум стрпливо ленцар? Дали сиум спремно те простинав околенге со грешинѓе манге?“ Точно, несаве гревија тане побаре таро јавера. А несаве гревија шај те овен аменге пхаре те простина адалеске со сием несовршена. Ама, е Исусескири парамис сикавела аменге со мангела о Јехова те кера. (Читин Матеј 18:35.) О Исус јасно вакерѓа кај о Јехова нане те простинел аменге ако амен на простинаја амаре пхраленге кеда ола искрено каинена пе. Ваљани шукар те размислина баши акаја бути. Ако мангаја те аракха хем те кера позорало амаро јекхипе, ваљани те простина е јаверенге сар со сикавѓа амен о Исус.

13. Сар кераја позорало о јекхипе кеда аракхаја о мир со иси амен машкар аменде?

13 Кеда простинаја е јаверенге, аракхаја о мир со иси амен амаре пхраленцар хем пхењенцар. О апостол Павле вакерѓа кај ваљани бут те трудина амен те шај те ачхова ко јекхипе хем ко мир е јаверенцар (Еф. 4:3). Адалеске, ко периоди кеда тани и Спомен-свеченост, а посебно адаја рат, хор размислин башо адава сар постапинеа е јаверенцар. Пуч тут: „Дали окола со пенџарена ман шај те дикхен кај на икерава холи кеда некој ка вреџинел ман? Дали о мануша шај те дикхен кај дава мандар са те аракхав о мир хем о јекхипе?“ Шукар тано те размислина башо акала важна пучиба.

14. Сар шај те сикава кај мангипаја трпинаја амен јекх јекхеа?

14 Штарто начин сар кераја позорало о јекхипе тано аѓаар со сикаваја мангипе сар о Јехова (1. Јов. 4:8). Никогаш нане те вакера: „Шај ваљани те  трпинав е пхрален, ама на ваљани те мангав лен“. Ако размислинаја аѓаар, на шунаја е Павлескоро совет кај ваљани мангипаја те трпина амен јекх јекхеа (Еф. 4:2). Приметин кај о Павле на вакерѓа само те „трпина амен јекх јекхеа“, него кај ваљани адава те кера ле „мангипаја“. Адава нане исто. Ко амаре собранија иси различна мануша хем о Јехова анѓа лен ки организација (Јован 6:44). Адалеске, сигурно иси ле бут шукар причине те мангел лен. Ако амаре пхраља хем пхења заслужинена о Јехова те мангел лен, тегани шај ли те вакера кај на заслужинена амен те манга лен? Ваљани цело вилеа те манга лен, исто сар со заповединѓа аменге о Јехова (1. Јов. 4:20, 21).

КОЈА КА ОВЕЛ И ПОСЛЕДНО СПОМЕН-СВЕЧЕНОСТ?

15. Котар џанаја кај јекх диве ка икерел пе и последно Спомен-свеченост?

15 Јекх диве, ка ова присутна ки последно Спомен-свеченост. Котар џанаја адава? О Павле вакерѓа кај о помазаникија објавинена „о мерибе е Господарескоро, са џикоте ов на авела“ адалеа со секова берш сетинена пе ко е Исусескоро мерибе (1. Кор. 11:26). Кеда вакерѓа о пророштво башо последна диве, о Исус исто аѓаар пхенѓа кај ов ка авел. Баши бари неволја со ка овел панда хари, ов вакерѓа: „Ко небо ка појавинел пе о знако е манушикане Чхавескоро. Тегани ка ровен са о племија тари пхув. Хем ка дикхен е манушикане Чхаве сар авела ко облакија ко небо силаја хем баре славаја. Хем ов ка бичхалел пле ангелен гласно звукоја тари труба, хем ола ка кхеден околен сој бириме таро штар стране е светоскере, тари јекх страна таро небо џи ки јавер“ (Мат. 24:29-31). О Исус ка кхедел околен сој бириме кеда ка лел ко небо са е помазаникон со ка овен панда ки Пхув. Адава ка овел откеда ка почминел и бари неволја, ама англедер и војна Армагедон. Ки адаја војна, о Исус, заедно е 144 илјаденцар, ка боринел пе против о царија ки Пхув хем ка побединел лен (Отк. 17:12-14). И Спомен-свеченост која со ка икерел пе англедер те „авел“ о Исус те кхедел е помазаникон ка овел и последно.

16. Соске сиан одлучно те ове присутно ки Спомен-свеченост акава берш?

16 Ов одлучно те ове присутно ки Спомен-свеченост со ка икерел пе ко 31 март 2018 берш. Исто аѓаар, молин е Јехова те поможинел туке те де тло дело те шај лескоро народо те ачховел ко јекхипе. (Читин Псалм 133:1.) Јекх диве, последно пути ка џа ки Спомен-свеченост. Џи тегани, те ова присутна ки Спомен-свеченост хем те сикава кај ценинаја о шужо јекхипе со иси ко акава настан.

^ пас. 8 Акава број нане ки романи чхиб.