Џа ко тексто

Џа ки содрежина

 СТАТИЈА ПРОУЧИБАСКЕ 7

Ов кротко хем кер е Јехова бахтало

Ов кротко хем кер е Јехова бахтало

Роден е Јехова, са о кротка ки Пхув. Роден и кроткост (СОФ. 2:3)

ГИЛИ 76 Кобор тано шукар кеда фалинеа е Девле

БАШО СО КА КЕРА ЛАФИ *

1-2. а) Саво сине о Мојсеј хем со керѓа? б) Која бари причина иси амен те ова кротка?

И БИБЛИЈА башо Мојсеј вакерела кај сине „о најкротко таро са о мануша ки Пхув“ (4. Мој. 12:3). Дали акава значинела кај сине слабо, дарала сине те анел одлуке или те ачховел зорало кеда о јавера сине против лесте? Несаве шај ка вакерен кај о кротко мануш тано асавко. Ама, адава нане чаче. О Мојсеј сине зорало, одлучно хем храбро слуга е Девлескоро. О Јехова поможинѓа леске те икљол англо моќно египетско владетели, те водинел околу трин милионија мануша ки пустина хем те поможинел е Израелцонге те побединен е душманен.

2 Амен нане амен асавке проблемија, ама секова диве иси амен бути манушенцар или сием ко ситуацие кола со керена те овел аменге пхаро те ова кротка. Сепак, иси амен бари причина те развина акаја особина. О Јехова ветинѓа: „О кротка ка наслединен и пхув“ (Пс. 37:11). Со ка вакере баши туте, дали ту сиан кротко? Дали о јавера би вакерена кај сиан кротко? Англедер те одговорина ко акала важна пучиба, ваљани те хаљова со значинела те овел пе кротко.

СОЈ ТАНИ И КРОТКОСТ?

3-4. а) Солеа шај те спорединел пе и кроткост? б) Кола штар особине ваљанена аменге те шај те ова кротка хем соске?

3 И кроткост * шај те споредина ла јекхе шуже сликаја. Исто сар јекхе уметникоске со ваљанена некобор  бое те шај те цртинел јекх шужи слика, аѓаар аменге да ваљанена некобор шуже особине те шај те ова кротка. Несаве лендар тане и понизност, и послушност, те на хољанел пе сигате хем и храброст. Соске акала особине тане важна ако мангаја те кера е Јехова бахтало?

4 Само о понизно мануш ка овел послушно хем ка керел адава со родела лестар о Девел. А јекх бути со родела о Девел тани те на хољана сигате (Мат. 5:5; Гал. 5:23). Кеда кераја адава со мангела о Девел, о Бенг тано бут хољамо. Бут мануша кола сој дело таро акава свето колеа со владинела о Бенг мрзинена амен иако сием понизна хем на хољанаја сигате (Јован 15:18, 19). Адалеске ваљани аменге храброст те шај те борина амен против о Бенг.

5-6. а) Соске о Сатана мрзинела е кротка манушен? б) Ко кола пучиба ка одговорина?

5 О Сатана тано гордо, нашти контролиринела пли холи хем нане послушно е Јеховаске. Ов тано спротивно некастар сој кротко. Адалеске нане чудно со ов бут мрзинела е кротка манушен! Ола сикавена кобор лошно тано ов адалеа со иси лен шуже особине кола со лесте нане ле. Исто аѓаар, сикавена кај тано ховавно. Сар керена адава? Адалеа со понадари да служинена е Јеховаске бизи разлика со ка вакерел или со ка керел о Сатана! (Јов 2:3-5).

6 Ко кола ситуацие шај те овел аменге пхаро те ова кротка? Соске ваљани понадари да те бајрара акаја особина? Те шај те одговорина ко акала пучиба, ка дикха о пример е Мојсеескоро, е трине терне евреенгоро кола со сине ко ропство ко Вавилон хем е Исусескоро.

КЕДА ТАНО ПХАРО ТЕ ОВА КРОТКА?

7-8. Со керѓа о Мојсеј кеда о јавера на сикавѓе кај поштујнена ле?

7 Кеда аменге дендо авторитети. Нане секогаш локхо те ачховен кротка адала со иси лен авторитети, посебно кеда некој на поштујнела лен или вакерела кај на анена шукар одлуке. Дали некогаш туке да случинѓа пе акава? Со ако некој тари тли фамилија понашинела пе аѓаар? Со би кереа ту? Те дикха со керѓа о Мојсеј ки асавки ситуација.

8 О Јехова биринѓа е Мојсее те овел водачи е Израелцонгоро хем денѓа леске чест те пишинел о законија кола со о народо  ваљани сине те икерел лен. Дикхјола сине кај о Јехова сине леа. Ама сепак, е Мојсеескири пхен и Маријам хем лескоро пхрал о Арон керѓе лафи против лесте хем вакерѓе кај на ваљанѓа те женинел пе ромњаја таро јавер народо. Те овел сине некој јавер ко лескоро тхан шај ка хољанел сине хем ка иранел лошнипаја. Ама о Мојсеј на сине асавко. На вреџинѓа пе сигате. Ов чак молинѓа е Јехова те сасљарел лескере пхења тари лепра колаја со казнинѓа ла (4. Мој. 12:1-13). Соске о Мојсеј постапинѓа аѓаар?

О Мојсеј молинѓа е Јехова те сасљарел е Маријама тари лепра колаја со казнинѓа ла (Дикх о пасус 8)

9-10. а) Со поможинѓа о Јехова е Мојсееске те хаљовел? б) Со шај те сикљовен о поглаварија хем о старешине таро Мојсеј?

9 О Мојсеј мукхља о Јехова те обликујнел ле. Околу 40 берш англедер, џикоте сине ки царско фамилија ко Египет, о Мојсеј на сине кротко. Ов сине мануш кова со хољанела сине сигате хем адалеске мударѓа јекхе мануше каске со мислинѓа кај на постапинѓа праведно. О Мојсеј мислинела сине кај о Јехова ка поддржинел лескири постапка. О Јехова 40 берш поможинѓа е Мојсееске те хаљовел кај нане доволно само те овел храбро те шај те водинел е Израелцон. Ваљани сине те овел кротко. А те шај те овел кротко ваљани сине те овел понизно, послушно хем те на хољанел сигате. Ов сиклило адава хем уло бут шукар водачи (2. Мој. 2:11, 12; Дела 7:21-30, 36).

10 О поглаварија ки фамилија хем о старешине ваљани те овен сар о Мојсеј. Ако некој на сикавела туке поштовање, ма вреџин тут сигате. Признајн понизно секоја тли грешка (Проп. 7:9, 20). Шун е Јеховаскере советија башо адава сар те решине о проблемија. Секогаш одговорин аѓаар со ка сикаве кај на хољанеа сигате (Изр. 15:1). О поглаварија ки фамилија хем о старешине со понашинена пе аѓаар керена бахтало е Јехова, керена те овел мир хем дена шукар пример баши кроткост.

11-13. Саво пример денѓе аменге о трин терне Евреија?

11 Кеда иси амен прогонство. Ко време со накхља, несаве манушикане владетелија прогонинена сине е Јеховаскере народо. Авдиве да тано аѓаар. Ола шај вакерена кај кераја лошна буќа, ама адава со чаче сметинела лен тани амари одлучност те ова послушна е Девлеске, а на е манушенге (Дела 5:29). Шај асана аменге, пхандена амен хем чак марена амен. Ама о Јехова ка поможинел аменге те ачхова смириме хем те на ирана ленге лошнипаја.

12 Те дикха о пример е трине терне Евреенгоро — о Ананиј, о Мисаил хем о Азариј — кола со сине ко ропство ко Вавилон. * О вавилонско цари заповединѓа ленге те поклонинен  пе јекхе златно кипеске. Ола љубезно објаснинѓе е цареске соске на мангена те керен адава. Акала трин Евреија сине послушна е Девлеске, иако о цари пхенѓа кај ка тхарел лен џивде ки јаг. О Јехова одлучинѓа одма те спасинел лен, иако ола на мислинена сине кај ов мора те керел адава. Ола сине спремна те прифатинен са со ка дозволинел о Јехова (Дан. 3:1, 8-28). Сикавѓе кај о кротка мануша тане чаче храбра. Нијекх цари, нијекх закана хем нијекх казна нашти те чхинавен амари одлучност те ова верна само е Јеховаске (2. Мој. 20:4, 5).

13 Сар шај те ова сар акала трин Евреија кеда амари верност спрема о Девел ка овел испитими? Ваљани те ова понизна хем те овел амен доверба кај о Јехова ка грижинел пе аменге (Пс. 118:6, 7). Околенге со бизи причина кривинена амен ка одговорина ко јекх љубезно начин хем ка сикава кај поштујнаја лен (1. Пет. 3:15). Исто аѓаар, одлучна сием те на кера нешто со ка руминел амаро амалипе е Девлеа кова со бут мангела амен.

Кеда о јавера противинена пе аменге, одговоринаја ленге ко шукар начин (Дикх о пасус 13)

14-15. а) Сар шај о стрес те влијајнел упри аменде? б) Спрема Исаија 53:7, 10, соске о Исус тано најбаро пример башо адава сар те ачхова кротка кеда иси амен стрес?

14 Кеда иси амен стрес. Саринен несаво пути иси амен стрес. Шај осетинаја амен аѓаар англедер те овел амен несаво тести ки школа или кеда ваљани те завршина несави попхари задача. Или, ако аџикерела амен несаво преглед или операција, адава шај те керел аменге баро стрес. Ко асавке ситуацие тано пхаро те ачхова кротка. Шај те хољана хем бут сигате те нервирина амен башо буќа кола со англедер на сметинена аменге сине. Шај те вакера или те кера нешто колеа со ка дукхава е јаверен. Кеда иси тут стрес, размислин башо е Исусескоро пример.

15 О последна некобор масекија англедер те мерел, е Исусе сине ле баро стрес. Џанела сине кај ка цидел баре муке хем кај ка мударен ле (Јован 3:14, 15; Гал. 3:13). Јекх пути кеда вакерѓа башо пло мерибе, пхенѓа кај леске бут пхаро (Лука 12:50). Некобор диве англедер те мерел, о Исус вакерѓа: „Сиум вознемиримо“. Џикоте вакерѓа е Девлеске ки молитва са со иси ле ко вило, таро лескере лафија шај те дикха кобор сине понизно хем послушно: „Мо Дад, спасин ман таро акава саати. Ама, адалеске аљум да џи ко акава саати. Мо Дад, прославин тло анав“ (Јован 12:27, 28). Кеда ало о време, о Исус храбро предајнѓа пе е Девлескере душманенге, кола со мучинѓе ле, лаџакерѓе ле хем ко крајо мударѓе ле. Иако сине ле баро стрес хем цидинѓа баре муке, о Исус кротко керѓа адава со мангела о Јехова. Шај те пхена кај о Исус тано најбаро пример башо адава сар те ачхова кротка кеда иси амен стрес! (Читин Исаија 53:7, 10.)

О Исус тано најшукар пример баши кроткост (Дикх о пасусија 16-17) *

16-17. а) Сар е Исусескере амала чхивѓе ко испит лескири кроткост? б) Сар шај те џа пало е Исусескоро пример?

16 И последно рат таро е Исусескоро живото ки Пхув, лескири кроткост сине чхивди ко испит таро лескере најпаше амала. Замислин саво стрес сине ле адаја рат. Шај размислинела сине дали ка ачховел совршено верно џи ко мерибе. Таро адава зависинела сине о живото буте манушенгоро (Рим. 5:18, 19). Сој тано панда поважно, таро адава сар ка постапинел зависинела сине дали ка лаџакерел пле Даде или ка фалинел лескоро анав (Јов 2:4). Баш тегани, о последно пути џикоте хала сине маро пле најпаше амаленцар, е апостоленцар, ола почминѓе те акошен пе кој шај те овел најбаро машкар ленде. О Исус више бут пути англедер испрајнѓа лен башо адава. Уствари, ов палем керѓа адава хари порано адаја  исто рат адалеа со тховѓа ленгере пре. Ама, о Исус на хољанѓа, него керѓа ленцар лафи ко јекх шукар начин. Љубезно, ама одлучно, о Исус палем објаснинѓа саво стави ваљани те овел лен. Пало адава, фалинѓа лен со ачхиле леа (Лука 22:24-28; Јован 13:1-5, 12-15).

17 Сар ка постапине сине ту ако аракхљовеа сине ки слично ситуација? Чак кеда иси амен стрес ваљани те џа пало е Исусескоро пример хем те ова кротка хем љубезна. Ваљани те шуна е Јеховаскири заповед: „Трпинен тумен јекх јекхеа“ (Кол. 3:13). Ка овел аменге полокхо те шуна акаја заповед ако на бистраја кај сарине понекогаш амаре лафенцар хем постапкенцар нервиринаја е јаверен (Изр. 12:18; Јак. 3:2, 5). Исто аѓаар, ваљани те трудина амен те фалина е јаверен башо ленгере шукар особине хем постапке (Еф. 4:29).

СОСКЕ ВАЉАНИ ПОНАДАРИ ДА ТЕ ОВА КРОТКА?

18. Сар о Јехова поможинела е кротка манушенге те анен шукар одлуке, ама со ваљани ола те керен?

18 Ка ана пошукар одлуке. Кеда ваљани те ана несаве важна одлуке ко живото о Јехова ка поможинел аменге — ама само ако сием кротка. Ов ветинела кај ка шунел о „молбе е кротконгере“ (Пс. 10:17). Ама исто аѓаар ка керел нешто повише таро адава. Ки Библија пишинела: „Ов ка водинел е кроткон ко праведно друмо, хем ка сикавел е кроткон башо пло друмо“ (Пс. 25:9). О Јехова водинела амен преку и Библија хем преку са со добинаја таро „верно хем разборито робо“ — о публикацие * о видеоклипија хем о состанокија (Мат. 24:45-47). Сепак, амен да ваљани те кера нешто: понизно те признајна кај ваљани аменге помош, те проучина о материјали со дела ле о Јехова, хем спремно те кера адава со сикљоваја.

19-21. Сави грешка керѓа о Мојсеј кеда сине ко Кадис хем со шај амен те сикљова таро адава?

19 Ка кера похари грешке. Те сетина амен палем ко е Мојсеескоро пример. Ов бершенцар сине кротко мануш кова со керела сине е Јеховаскири волја. Ама, ко крајо таро адала 40 берш со сине ки пустина, о Мојсеј на сикавѓа кроткост. Лескири пхен, која со најверојатно спасинѓа лескоро живото ко Египет, само со мули хем парунѓе ла ко Кадис. Баш ко адава периоди, о Израелција палем бунинѓе пе кај о Мојсеј на грижинела пе ленге доволно. Акава пути ола почминѓе те  акошен пе леа адалеске со на сине лен пани. Иако о Јехова керѓа бут чудија преку о Мојсеј хем иако о Мојсеј бут берша сине ленге шукар водачи, ола палем жалинѓе пе. На жалинѓе пе само башо пани него таро Мојсеј да, сар те пхене ов тано криво сој тане жедна (4. Мој. 20:1-5, 9-11).

20 О Мојсеј бут хољанѓа е Израелцонге хем ко адава моменти на сине кротко. Наместо те вакерел е карпаке те мукхел пани, сар со заповединѓа леске о Јехова, о Мојсеј керѓа хољаме лафи е народоја хем вакерѓа кај ов ка керел чудо. Пало адава, дуј пути кхувѓа е каштеа ки карпа хем иклило бут пани. И гордост хем и холи чхивѓе ле те керел сериозно грешка (Пс. 106:32, 33). Адалеске со на сине кротко ки адаја ситуација, о Јехова на дозволинѓа леске те кхувел ки Ветими пхув (4. Мој. 20:12).

21 Таро акава пример сикљоваја важна поуке. Прво, ваљани те трудина амен секогаш те ачхова кротка. Ако на кераја адава, тегани шај сигате те ова горда хем те вакера или те кера нешто со нане исправно. Дујто, кеда сием ко стресна ситуацие шај те овел аменге пхаро те ачхова кротка. Адалеске, бут тано важно те трудина амен те ачхова кротка ко асавке ситуацие.

22-23. а) Соске ваљани понадари да те трудина амен те ова кротка? б) Со значинена о лафија таро Софонија 2:3?

22 Ка ова заштитиме. Панда хари о Јехова ка цидел тари Пхув са е лошна манушен, хем ки лате ка живинен само кротка мануша кола со ка уживинен ко мир (Пс. 37:10, 11). Дали ту да ка ове машкар адала кротка мануша? Шај те ове, ако постапинеа спрема е Јеховаскере лафија со пишинѓа лен о пророко о Софонија. (Читин Софонија 2:3.)

23 Соске ко Софонија 2:3 пишинела: „Веројатно ка овен заштитиме“? Адава на значинела кај о Јехова нане ле моќ те заштитинел околен со шунена ле хем околен со мангела лен. Адава значинела кај амен ваљани те кера нешто те шај те ова заштитиме. Амен шај те ачхова џивде ко „диве е Јеховаскере хољакоро“ хем те живина вечно ако панда акана даја амендар са те ачхова кротка хем те кера адава со мангела о Јехова.

ГИЛИ 13 О Исус, амаро пример

^ пас. 5 Кроткост — нијекх мануш на бијандило акале особинаја. Амен ваљани те развина ла. Шај сием кротка кеда сием манушенцар кола со мангена о мир, ама шај те овел пхаро те ачхова кротка кеда иси амен бути горда манушенцар. Ки акаја статија ка дикха несаве ситуацие коленде со шај те овел пхаро те сикавел пе акаја шужи особина.

^ пас. 3 ОБЈАСНИМЕ ЛАФИЈА: Кроткост. О кротка мануша постапинена љубезно е јаверенцар хем ачховена смириме чак кеда некој мангела те нервиринел лен. Понизност. Е понизна манушен нане лен гордост ки песте. Ола дикхена е јаверен сар побаре пестар. Кеда керела пе лафи башо Јехова, ов тано понизно ки адаја смисла со постапинела љубезно хем милостиво е јаверенцар, иако иси ле најбаро авторитети.

^ пас. 12 О Вавилонција акале трине Евреенге чхивѓе о анава Седрах, Мисах хем Авденаго (Дан. 1:7).

^ пас. 18 На пример, дикх и статија „Ана одлуке коленцар со ка фалине е Девле“, која со иклили ки Стражарско кула таро 15 април 2011 берш. Акава број нане ки романи чхиб.

^ пас. 59 ОБЈАСНИМИ СЛИКА: О Исус ачховела смиримо, хем шукарипаја испрајнела пле ученикон откеда ола акошле пе башо адава кој тано најбаро машкар ленде.