Џа ко тексто

Џа ки содрежина

 СТАТИЈА ПРОУЧИБАСКЕ 9

О мангипе хем и правда ко пурано Израел

О мангипе хем и правда ко пурано Израел

Ов мангела и праведност хем и правда. И Пхув тани пхерди е Јеховаскере верно мангипаја (ПС. 33:5)

ГИЛИ 3 Амари надеж, сила хем доверба

БАШО СО КА КЕРА ЛАФИ *

1-2. а) Сави потреба иси амен? б) Ко со шај те ова сигурна?

САРИНЕН иси амен потреба таро мангипе хем мангаја аменцар те постапинел пе праведно. Ако бут пути доживинаја неправде хем о јавера ретко сикавена аменге мангипе, адава шај те керел те осетина амен кај на врединаја хем нане те овел амен нисави надеж.

2 О Јехова џанела кај иси амен потреба таро мангипе хем правда (Пс. 33:5). Шај те ова сигурна кај амаро Девел бут мангела амен хем нане леске сајекх кеда доживинаја неправде. Акава јасно дикхјола таро Закони со денѓа ле о Јехова преку о Мојсеј е Израелцонге. Ако осетинеа тут пхаго тари дукх адалеске со о јавера на сикавена туке мангипе хем постапинена туја неправедно, тегани акаја статија шај бут те охрабринел тут. Ки лате ка дикха сар е Мојсеескоро закони * сикавела кобор бут мангела о Јехова пле слуген.

3. а) Спрема Римјаните 13:8-10, со сикљоваја башо Јехова кеда проучинаја е Мојсеескоро закони? б) Башо кола пучиба ка кера лафи ки акаја статија?

3 Кеда проучинаја е Мојсеескоро закони, дикхаја кобор баро мангипе иси амаре Девле кова со грижинела пе аменге. (Читин Римјаните 13:8-10.) Ки акаја статија ка кера лафи башо само некобор таро законија со сине денде е Израелцонге хем ка одговорина ко акала пучиба: Соске шај те вакерел пе кај е Мојсеескоро закони темелинела пе сине ко мангипе? Соске шај те вакерел пе кај о Закони поттикнинела сине е Израелцон те овен праведна? Сар адала со сине лен авторитети ваљани сине те применинен о Закони?  Кола мануша сине посебно заштитиме е Законеа? О одговорија таро акала пучиба шај те утешинен амен, те ден амен надеж хем те керен те ова попаше амаре Дадеа кова со грижинела пе аменге (Дела 17:27; Рим. 15:4).

Е МОЈСЕЕСКОРО ЗАКОНИ ТЕМЕЛИНЕЛА ПЕ СИНЕ КО МАНГИПЕ

4. а) Соске шај те вакера кај е Мојсеескоро закони темелинела пе сине ко мангипе? б) Спрема Матеј 22:36-40, кола заповедија истакнинѓа о Исус?

4 Са со керела о Јехова тано таро мангипе (1. Јов. 4:8). Адалеске шај те вакера кај е Мојсеескоро да закони темелинела пе сине ко мангипе. О темели башо цело Закони сине акала дуј заповедија — манг е Девле хем манг тле пашутне (3. Мој. 19:18; 5. Мој. 6:5; читин Матеј 22:36-40). Адалеске, на сием изненадиме со секоја заповед таро Закони сикавела амен нешто башо е Јеховаскоро мангипе. Те дикха некобор примерија.

5-6. Сар мангела о Јехова те постапинен машкар песте о брачна партнерија, хем башо со тано свесно ов? Вакер пример.

5 Ов верно тле брачно партнереске хем грижин тут тле чхавенге. О Јехова мангела о брачна партнерија те овел лен баро мангипе кова со ка трајнел цело живото (1. Мој. 2:24; Мат. 19:3-6). И прељуба тани јекх таро најлошна буќа со шај те керел некој пле брачно партнереске. Адалеске и ефтато таро Деш заповедија забранинела сине и прељуба (5. Мој. 5:18). И прељуба тани грево англо е Девлескере јакхја хем анела бари дукх е брачно партнереске (1. Мој. 39:7-9). Окова со сине изневеримо таро пло брачно партнери шај бершенцар ка осетинел бари дукх.

6 О Јехова бут шукар џанела сар постапинена машкар песте о брачна партнерија. Аѓаар сине ко пурано Израел да. Леске сине бут важно о рома те понашинен пе шукар пумаре ромњенцар. Јекх Израелцо кова со поштујнела сине о Закони ваљани сине те мангел пле ромња хем на ваљани сине те развединел пе латар башо причине кола со нане важна (5. Мој. 24:1-4; Мат. 19:3, 8). Ама, ако сине несаво баро проблеми хем развединѓа пе латар, тегани ваљани сине те дел ла потврда башо развод. Акаја потврда заштитинела сине е ромња таро ховавне обвиненија башо неморал. Исто аѓаар, англедер те дел и потврда башо развод пле ромњаке, о ром веројатно ваљани сине те керел лафи е старешиненцар тари адаја диз. Адава дела сине прилика е старешиненге те пробинен те поможинен е брачно партнеренге те спасинен пумаро брако. Кеда јекх Израелцо ка развединел пе сине тари пли ромни таро себична причине, о Јехова на мешинела пе сине секогаш те шај те чхинавел адава, сар на пример преку о старешине или о пророкија. Ама, ов сине свесно кобор бут асва чхорѓа и ромни хем кобор бари дукх осетинѓа (Мал. 2:13-16).

О Јехова мангела о чхаве те овен бахтале хем заштитиме џикоте о родителија мангипаја бајрарена лен хем сикавена лен (Дикх пасусија 7-8) *

7-8. а) Со заповединѓа о Јехова е родителенге? (Дикх и слика тари насловно страна.) б) Со сикљоваја амен?

7 Исто аѓаар, таро Закони дикхела пе кај о Јехова мангела о чхаве те овен бахтале хем заштитиме. О Девел заповединѓа е родителенге те грижинен пе башо физичка потребе пумаре чхавенгере, ама исто аѓаар башо ленгере духовна потребе. Ола ваљани сине те користинен секоја прилика те поможинен пумаре чхавенге те хаљовен хем те манген е Јеховаскоро закони (5. Мој. 6:6-9; 7:13). Јекх таро причине соске о Јехова казнинѓа е Израелцон сине адалеске со постапинена сине сурово некасаја таро пумаре чхаве (Ерем. 7:31, 33). О родителија на ваљани сине лошно те постапинен пумаре чхавенцар или те на сикавен ленге внимание. Ола ваљани сине те дикхен пумаре чхавен сар наследство таро Јехова, сар поклон кова со ваљани бут те ценинен ле (Пс. 127:3).

8 Со сикљоваја: О Јехова дикхела сар постапинена о брачна партнерија машкар песте. Исто аѓаар, ов мангела о родителија те сикавен мангипе пумаре чхавенге хем ка одговоринен англи лесте башо адава сар постапинена ленцар.

9-11. Соске о Јехова денѓа о закони кова со забранинела сине те мангел пе нешто сој туѓо?

9 Ма манг те овел тло нешто сој туѓо. И  последно таро Деш заповедија забранинела сине е Израелцонге те манген нешто со припадинела јавереске (5. Мој. 5:21; Рим. 7:7). О Јехова денѓа акава закони пле слугенге те шај те сикавел лен јекх важно поука — кај мора те аракхен пло вило, или јавере лафенцар те пазинен ко пле мисле, чувствија хем ставија. Ов џанела кај секоја погрешно постапка авела таро погрешна мисле хем чувствија (Изр. 4:23). Ако јекх Израелцо мукхела сине ко лескоро вило те бајрон погрешна желбе, тегани баре сине о шансе пле понашибаја те поврединел е јаверен. На пример, о цари о Давид керѓа акаја грешка. Ов сине шукар мануш. Ама, ки јекх прилика сине ле желба те овел јаверескере ромњаја. Адава ингарѓа ле џи ко грево (Јак. 1:14, 15). О Давид керѓа прељуба, пробинѓа те ховавел адале ромњакере роме хем пало адава нарединѓа те мударен ле (2. Сам. 11:2-4; 12:7-11).

10 Кеда јекх Израелцо ка пхагел сине о закони кова со забранинела те мангел пе нешто сој туѓо, о Јехова џанела сине адава соске ов шај те читинел о вило (1. Лет. 28:9). Преку акава закони, о Јехова мангела сине те поттикнинел пле слуген те боринен пе против о мисле кола со ингарена џи ко лошна постапке. Ов чаче тано мудро Дад кова со грижинела пе!

11 Со сикљоваја: О Јехова на дикхела само саве сием авријалдан. Ов дикхела амаро вило, џанела саве сием андрал (1. Сам. 16:7). Таро Јехова нашти те гарава ништо — ни о мисле, ни о чувствија, ни о постапке. Ов родела ки аменде о шукар хем поттикнинела амен те постапина исправно. Ама, ко исто време ов мангела те приметина хем те отфрлина о погрешна мисле англедер те анен амен џи ко погрешна постапке (2. Лет. 16:9; Мат. 5:27-30).

О ЗАКОНИ ПОТТИКНИНЕЛА СИНЕ Е МАНУШЕН ТЕ ОВЕН ПРАВЕДНА

12. Со сикљоваја башо Јехова таро е Мојсеескоро закони?

12 Е Мојсеескоро закони исто аѓаар сикавела амен кај о Јехова мангела и правда (Пс. 37:28; Иса. 61:8). Ов тано совршено пример башо адава со значинела те постапинел пе праведно е јаверенцар. Кеда о Израелција шунена сине о законија со денѓа о Јехова, ов дела лен сине берекетија. Ама кеда на шунена лен сине, цидена сине муке. Те дикха панда дуј таро Деш заповедија.

13-14. Спрема о прва дуј таро Деш заповедија, со ваљани сине о Израелција те керен, хем сар користинена ленге сине акала законија кеда икерена лен сине?

13 Обожавин само е Јехова. Спрема о прва дуј таро Деш заповедија, о Израелција ваљани сине те служинен само е Јеховаске хем те на обожавинен идолија (2. Мој. 20:3-6). О Јехова на денѓа акала заповедија адалеске со сине ле несави корист лендар, него башо шукарипе е Израелцонгоро. Кеда ола сине леске верна, сине успешна ко са со керена сине. Ама кеда обожавинена сине е девлен е јавере народонгере, цидена сине муке.

14 Размислин башо Ханаанција. Ола на служинена сине е чачутне хем џивде Девлеске, него обожавинена сине идолија кола со нане џивде. Адалеа бут понижинена сине коркори пес (Пс. 115:4-8). Кеда обожавинена сине е ховавне девлен, ола учествујнена сине ко одвратна сексуална ритуалија хем жртвујнена сине пумаре чхавен. Слично аѓаар, кеда о Израелција на сине послушна е Јеховаске хем обожавинена сине идолија, ола понижинена сине коркори пес, хем дукхавена сине пле фамилиен (2. Лет. 28:1-4). Адала со сине лен авторитети машкар о народо отфрлинена сине е Јеховаскере мерилија баши правда. Ола злоупотребинена сине пли моќ хем мучинена сине околен со сине слаба хем со на сине кој те заштитинел лен (Езек. 34:1-4). О Јехова предупрединѓа е Израелцон кај ка казнинел околен со постапинена лошно е џувленцар хем е чхавенцар со нане кој те бранинел лен (5. Мој. 10:17, 18; 27:19). Ама кеда сине леске верна хем постапинена сине праведно јекх јекхеа, тегани о Јехова дела лен сине берекетија (1. Цар. 10:4-9).

О Јехова мангела амен хем џанела кеда трпинаја неправда (Дикх о пасус 15)

15. Со сикљоваја башо Јехова?

15 Со сикљоваја: О Јехова нане криво кеда  окола со вакерена кај служинена леске на икерена лескере мерилија хем дукхавена лескере народо. Ама, ов мангела амен хем џанела кеда трпинаја несави неправда. Ов осетинела амари дукх повише тари јекх дај со осетинела и дукх пле бебескири (Иса. 49:15). Иако шај одма нане те керел нешто, о Јехова ко пло време ка казнинел е грешникон со на каинена пе башо адава сар постапинена сине е јаверенцар.

САР ВАЉАНИ СИНЕ ТЕ ПРИМЕНИНЕЛ ПЕ О ЗАКОНИ?

16-18. Башо кола подрачја таро живото сине законија ко е Мојсеескоро закони, хем со сикљоваја таро адава?

16 Ко е Мојсеескоро закони сине бут законија башо разна подрачја таро живото јекхе Израелцоскоро. Адалеске сине бут важно о старешине праведно те судинен е Јеховаскере народоске. Сине лен одговорност на само те решинен о проблемија со сине поврзиме е чачутне обожавибаја, него исто аѓаар те решинен о несогласувања машкар о Израелција хем о случаија кеда керела пе сине несаво криминал. Те дикха несаве примерија.

17 Кеда несаво Израелцо ка мударел сине некас, нашти сине автоматски те осудинен ле те овел мудардо. О старешине тари лескири диз ваљани сине те испитинен и ситуација англедер те одлучинен дали ваљани те овел мудардо (5. Мој. 19:2-7, 11-13). О старешине исто аѓаар решинена сине проблемија со овена секова диве — таро проблемија башо имот па са џи ко проблемија ко брако (2. Мој. 21:35; 5. Мој. 22:13-19). Кеда о старешине судинена сине праведно хем кеда о Израелција шунена сине о Закони, саринен сине лен корист хем о народо анела сине фалба е Јеховаске (3. Мој. 20:7, 8; Иса. 48:17, 18).

18 Со сикљоваја: Са со кераја ко живото тано важно е Јеховаске. Ов мангела е јаверенцар те постапина праведно хем мангипаја. Исто аѓаар, ов дикхела со вакераја хем со кераја, чак кеда сием коркори (Евр. 4:13).

19-21. а) Сар о старешине хем о судие ваљани сине те постапинен е Девлескере народоја? б) Саве законија денѓа о Јехова те заштитинел пле народо, хем со сикљоваја таро адава?

19 О Јехова мангела сине те заштитинел пле слуген таро лошно влијание е народонгоро со живинена сине околу ленде. Адалеске родела сине таро старешине хем таро судие те на овен пристрасна џикоте применинена о Закони. Ама, ко исто време, адала со судинена сине на смејнена сине те постапинен ко сурово хем строго начин е Девлескере народоја. Ола ваљани сине те манген и правда (5. Мој. 1:13-17; 16:18-20).

20 Е Јехова сине ле сочувство пле народоске, адалеске денѓа законија те шај секој те овел заштитимо тари неправда. На пример, о Закони поможинела сине те овен бут поретка о ситуацие некој те овел обвинимо баши несави лошно бути со на керѓа ла. Адава со сине обвинимо сине ле право те џанел кој обвининѓа ле (5. Мој. 19:16-19; 25:1). Исто аѓаар, англедер те овел осудимо, ваљани сине те овен доказија најхари таро дуј сведокија (5. Мој. 17:6; 19:15). А сар сине несаве Израелцоја кова со керѓа несави лошно бути а дикхља ле само јекх  сведоко? На ваљани сине те мислинел кај башо адава нане те овел казнимо. О Јехова дикхља ле со керѓа. Ко фамилие, е даденге сине дендо авторитети ама адава авторитети сине ограничимо. Кеда ка овен сине ки фамилија несаве сериозна проблемија, о старешине тари диз сине лен одговорност те дикхен адава случај хем те анен конечно одлука (5. Мој. 21:18-21).

21 Со сикљоваја: О Јехова дела аменге совршено пример, ов никогаш на постапинела неправедно (Пс. 92:15). Ов наградинела адален со верно живинена спрема лескере мерилија, а казнинела околен со злоупотребинена пло авторитети (2. Сам. 22:21-23; Езек. 9:9, 10). Несаве шај постапинена погрешно хем изглединела кај нане казниме башо адава. Ама кеда о Јехова ка одлучинел кај ало о право време, ов ка судинел ленге (Изр. 28:13). Ако ола на кајнена пе, бут сигате ка хаљовен кај тано „страшно те перел пе ко васта е џивде Девлескере“ (Евр. 10:30, 31).

КОЛА МАНУША СИНЕ ПОСЕБНО ЗАШТИТИМЕ Е ЗАКОНЕА?

Кеда решинена сине несаве проблемија, о старешине ваљани сине те сикавен сар е Јеховаскоро мангипе хем правда (Дикх о пасус 22) *

22-24. а) Кас посебно заштитинела сине о Закони хем со сикљоваја башо Јехова? б) Кова предупредување тано дендо ки 2. Мојсеева 22:22-24?

22 О Закони посебно заштитинела сине околен со нашти сине коркори те заштитинен пе, сар на пример о чхаве бизо дад, о удовице хем адала со але те живинен машкар е Девлескоро народо. О Јехова вакерѓа акала лафија е судиенге ко Израел: „Ма газин о правија адаленгере со але те живинен машкар туменде, ни е чхавенгере сој бизо дад, хем ма ле е удовицакере шеја сар гаранција кај ка иранел о дуго“ (5. Мој. 24:17). О Јехова сикавела сине кај бут грижинела пе околенге со нане кој те бранинел  лен, хем казнинела сине околен со понашинена пе ленцар лошно. (Читин 2. Мојсеева 22:22-24.)

23 О закони забранинела сине секова облик таро инцест. * Аѓаар, секова члени тари фамилија сине заштитимо тари сексуално злоупотреба (3. Мој. 18:6-30). О мануша со живинена сине околу о Израелција дозволинена сине, па чак одобринена сине акала постапке. Ама, е Девлескоро народо ваљани сине те дикхел ко акала буќа сар со дикхела сине о Јехова — сар нешто одвратно!

24 Со сикљоваја: О Јехова мангела окола со денѓа ленге авторитети мангипаја те грижинен пе е јаверенге. Ов мрзинела и сексуално злоупотреба хем мангела сарине те овен заштитиме хем те добинен правда, посебно окола со нане кој те бранинел лен.

О ЗАКОНИ СИНЕ „СЕНКА БАШО БЕРЕКЕТИЈА СО КА АВЕН“

25-26. а) Соске шај те пхенел пе кај о мангипе хем и правда тане тесно поврзиме? б) Со ка дикха ки јавер статија тари акаја серија?

25 О мангипе хем и правда тане тесно поврзиме — нане мангипе бизи правда, ни правда бизо мангипе. Кеда сием увериме кај о Јехова постапинела праведно, амаро мангипе баши лесте ка бајрол панда повише. А кеда мангаја е Девле хем лескере праведна мерилија, поттикниме сием те манга е јаверен хем те постапина ленцар праведно.

26 О Закони поможинела сине е Израелцонге те овен попаше е Јеховаја. Ама откеда о Исус исполнинѓа о Закони, ов чхинавѓа те важинел е Девлескере народоске хем ко лескоро тхан ало нешто пошукар (Рим. 10:4). О апостол Павле вакерѓа башо закони кај тано сар „сенка башо берекетија со ка авен“ (Евр. 10:1). Ки јавер статија тари акаја серија ка дикха некобор таро адала берекетија хем ка дикха кобор тане важна о мангипе хем и правда ко христијанско собрание.

ГИЛИ 105 „О Девел тано мангипе“

^ пас. 5 Акаја статија тани и прво таро штар статие коленде со ка дикха соске шај те ова сигурна кај о Јехова мангела амен. О јавера трин статие ка икљовен ки Стражарско кула таро мај 2019 берш. Ки дујто статија ка дикха сар о Јехова сикавела мангипе хем правда ко христијанско собрание. Ки трито ка дикха сар о старешине заштитинена о собрание хем сар шај о родителија те заштитинен пумаре чхавен тари сексуално злоупотреба. Хем ки штарто ка дикха сар шај те утешина адален со сине злоупотребиме.

^ пас. 2 ОБЈАСНИМЕ ЛАФИЈА: О Јехова преку о Мојсеј денѓа е Израелцонге повише таро 600 законија. Ки Библија баши ленде вакерела пе кај тане „о Закони“, „е Мојсеескоро закони“ хем „о заповедија“. Исто аѓаар, башо прва панџ лила ки Библија (тари 1. Мојсеева џи ки 5. Мојсеева) бут пути вакерела пе кај тане о Закони. А понекогаш, акава лафи исто аѓаар користинела пе башо Хебрејска списија.

^ пас. 23 ОБЈАСНИМЕ ЛАФИЈА: Инцест тано сексуална односија машкар некасте сој паше фамилија.

^ пас. 61 ОБЈАСНИМИ СЛИКА: Џикоте керела хајбаске, јекх Израелка уживинела ко разговор пле чхаенцар. А палал, о дад сикавела пле чхаве те грижинел пе е бакхренге.

^ пас. 65 ОБЈАСНИМИ СЛИКА: О старешине ко е дизјакере порте поможинена јекхе удовицаке хем лакере чхавеске кола со доживинѓе неправда таро јекх трговцо.