Џа ко тексто

Џа ки содрежина

Со значинела те ове духовно мануш?

Со значинела те ове духовно мануш?

О Девел нека поможинел сариненге туменге те размислинен исто сар о Христос Исус (РИМ. 15:5)

ГИЉА: 17, 13

1, 2. а) Со мислинена бут пхраља хем пхења баши духовност? б) Башо кола важна пучиба ка кера лафи ки акаја статија?

ЈЕКХ пхен тари Канада вакерела кај адава сој тани духовно мануш керела ла побахтали хем поможинела лаке те икљол ко крајо е проблеменцар. Јекх пхрал таро Бразил сој 23 берш ко брако вакерела кај адава со трудинена пе те овен духовна мануша поможинела леске хем лескере ромњаке те овен бахтале ко брако. А јекх пхрал таро Филипини вакерела кај адава сој тано духовно мануш дела ле андруно мир хем поможинела леске шукар те накхел е пхраленцар хем пхењенцар таро различно потекло.

2 Таро акава јасно шај те дикха кај ако некој тано духовно мануш, адава шај те користинел леске ко бут начинија. Адалеске, шукар тано секој амендар те пучел пе: Сар шај те овав духовно позрело мануш хем те овен ман асавке берекетија? Најангле ваљани те хаљова со вакерела и Библија башо духовна мануша — окола сој тане водиме таро е Девлескоро свети дух хем со размислинена сар о Јехова. Ки акаја статија ка добина одговор башо трин  важна пучиба: 1) Со значинела те ове духовно мануш? 2) Кола примерија ка поможинен аменге те ова духовно позрела мануша? 3) Сар адава со ка трудина амен те размислина сар о Христос ка поможинел аменге те ова духовна мануша?

СО ЗНАЧИНЕЛА ТЕ ОВЕ ДУХОВНО МАНУШ?

3. Сар и Библија керела разлика машкар о телесно хем о духовно мануш?

3 О Апостол Павле поможинела аменге те хаљова која тани и разлика машкар о „духовно мануш“ хем о „телесно мануш“. (Читин 1. Коринќаните 2:14-16.) О телесно мануш „на прифатинела адава сој таро е Девлескоро духо, соске адава ништо на врединела леске хем нашти те џанел лен“. Тари јавер страна, о духовно мануш „испитинела са о буќа“ хем трудинела пе те размислинел сар о Христос. О Павле поттикнинела амен те ова духовна мануша. Ко саве јавера начинија разликујнела пе о телесно мануш таро духовно мануш?

4, 5. Сар размислинела јекх телесно мануш хем кола буќа керела?

4 Сар размислинела о телесно мануш? Ов прифатинела о стави со иси е манушен таро акава свето, кола сој концентририме ко пле себична желбе. О Павле опишинела акава стави сар „духо кова со акана влијајнела ко непослушна чхаве“ (Еф. 2:2). Акава духо теринела буте манушен те понашинен пе сар о јавера мануша. Ола керена адава со мислинена кај тано исправно бизо те размислинен башо е Девлескере мерилија. Е телесно манушеске тане најважна о телесна буќа хем ов мислинела кај лескири положба, о паре хем о правија тане поважна таро са јавер.

5 Јекх телесно мануш обично керела буќа кола со и Библија вакерела кај тане „постапке е грешно телоскере“ (Гал. 5:19-21). Ко пло прво писмо е христијаненге ко Коринт, о Павле вакерѓа јавера буќа со керена о телесна мануша. Ола лена стране ко акошиба, пробинена те одвојнен е манушен, поттикнинена е јаверен те овен бунтовна, икалена јекх јекхе ко судо, на поштујнена о авторитети хем керена о хајбе хем о пијбе јекх таро најважна буќа ко живото. Јекх телесно мануш на боринела пе против о искушение те керел нешто погрешно (Изр. 7:21, 22). О Јуда вакерѓа кај е телесна манушен нане лен е Јеховаскоро духо (Јуда 18, 19).

6. Сар шај те дикхел пе кај некој тано духовно мануш?

6 Различно таро телесно мануш, е духовно манушеске тано бут важно лескоро амалипе е Девлеа. Ов мукхела те водинел ле е Девлескоро свети дух хем трудинела пе те џал пало пример е Јеховаскоро (Еф. 5:1). Ов трудинела пе те хаљовел сар размислинела о Јехова хем те дикхел ко буќа сар лесте. О Девел тано леске бут реално. Бут појавер таро телесно мануш, о духовно мануш поштујнела е Јеховаскере мерилија ко секова дело таро пло живото (Пс. 119:33; 143:10). Ов на керела „о постапке е грешно телоскере“ него трудинела пе те сикавел „о особине со авена таро свети дух“ (Гал. 5:22, 23). Те шај панда пошукар те хаљова со значинела те овел пе духовно мануш размислин башо акава пример: Јекхе манушеске кова со секогаш позитивно размислинела вакерела пе кај тано позитивно мануш. Слично, јекхе манушеске сој леске најважна о духовна буќа вакерела пе кај тано духовно мануш.

7. Со вакерела и Библија башо духовна мануша?

 7 О Исус вакерѓа кај о духовна мануша тане бахтале. Ко Матеј 5:3 пишинела: „Бахтале тане окола сој свесна кај ваљани ленге о Девел, соске о Царство сој ко небо тано ленгоро“. Ко Римјаните 8:6 тано објаснимо кај амаро живото зависинела таро адава дали размислинаја сар о Јехова. Адатхе пишинела: „Кеда размислинела пе башо желбе е телоскере адава анела мерибе, ама кеда размислинела пе башо буќа таро е Девлескоро духо адава анела живото хем мир“. Значи, ако сием духовна мануша, панда акана шај те ова ко мир е Девлеа, ка овел амен андруно мир хем шај те овел амен надеж башо вечно живото.

8. Соске нане локхо те ова хем те ачхова духовна мануша?

8 Ама, амен живинаја ко јекх опасно свето. Адалеске со живинаја машкар о мануша со на размислинена сар о Девел, ваљани бут те трудина амен те аракха амари годи. Ако на пхераја амари годи е Јеховаскере мисленцар, о свето ка пхерел амари годи телесно ставенцар хем размислибаја. Со шај те кера те на случинел пе акава аменцар? Сар шај те ова духовно позрела мануша?

ПРИМЕРИЈА КОЛЕНДАР СО ШАЈ ТЕ СИКЉОВА

9. а) Со шај те поможинел аменге те ова духовно позрела мануша? б) Кола шукар примерија ка дикха?

9 Исто сар јекх чхаво со ваљани те сикљовел таро пле родителија хем те џал пало ленгоро шукар пример, амен да ваљани те сикљова околендар сој паше е Јеховаја хем те џа пало ленгоро пример. Адава ка поможинел аменге те ова духовно зрела мануша. Тари јавер страна, таро пример е телесна манушенгоро сикљоваја со на ваљани те кера (1. Кор. 3:1-4). Ки Библија  тане пишиме хем шукар хем лошна примерија. Те дикха со шај те сикљова таро шукар пример е Јаковескоро, е Маријакоро хем е Исусескоро.

Со шај те сикљова таро пример е Јаковескоро? (Дикх о пасус 10)

10. Сар о Јаков сикавѓа кај тано духовно мануш?

10 Исто сар буте џенен амендар, е Јакове да на сине ле локхо живото. Лескоро пхрал, о Исав, мангља те мударел ле. Лескоро састро, о Лаван, бут пути мангела сине те искористинел ле. Ама, е Јакове сине ле бари вера ко ветување со денѓа ле о Јехова е Авраамеске. Ов џанља кај лескири фамилија ка овел ла посебно улога ко адава ветување, адалеске шукар грижинела пе сине лаке (1. Мој. 28:10-15). О Јаков на дозволинѓа о погрешно стави е јаверенгоро те анел џи ко адава те бистрел е Јеховаскере ветувања. На пример, кеда мислинѓа кај тано ки опасност таро пло пхрал о Исав, о Јаков молинѓа е Јехова хем вакерѓа леске: „Ту вакерѓан: ’Ме чаче ка овав туја шукар хем ка керав тло потомство те овел сар зрнија пошик ко море‘“ (1. Мој. 32:6-12). Е Јакове сине ле зорали вера ко е Јеховаскере ветувања хем пле животоја сикавѓа адава.

Со шај те сикљова таро пример е Маријакоро? (Дикх о пасус 11)

11. Котар џанаја кај и Марија сине духовно мануш?

11 Акана те дикха о пример е Маријакоро. О Јехова биринѓа ла те овел е Исусескири дај соске сине духовно мануш. Адава дикхјола пе таро лафија коленцар со фалинѓа е Јехова кеда гели те посетинел пле фамилија е Захарија хем е Елисавета. (Читин Лука 1:46-55.) Шај те дикха кај и Марија мангела сине е Девлескоро Лафи хем шукар пенџарела сине о Хебрејска списија (1. Мој. 30:13; 1. Сам. 2:1-10; Мал. 3:12). Чак откеда сине ко брако, е Марија хем е Јосифе на сине лен сексуална односија џикоте на бијандило о Исус. И задача со денѓа лен о Јехова сине ленге поважно таро ленгере желбе (Мат. 1:25). Исто аѓаар, и Марија  дикхела сине са со случинѓа пе е Исусеа џикоте бајровела сине хем шунела сине о буќа коленге со сикавела сине о Исус. Ој размислинела сине башо са адава (Лука 2:51). Дикхјола пе кај лаке сине важно е Девлескири намера башо Месија. Шај ли те џа пало пример е Маријакоро хем секогаш те трудина амен те чхива е Јеховаскири волја ко прво тхан ко амаро живото?

12. а) Сар о Исус џала сине пало пример пле Дадескоро? б) Сар шај амен те постапина сар о Исус? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

12 Таро са о мануша со некогаш живинена сине ки Пхув, о Исус тано најшукар пример башо адава со значинела те овел пе духовно мануш. Пле животоја хем службаја ки Пхув, ов сикавѓа кај мангела те џал пало пример пле Дадескоро. О Исус размислинела сине, чувствујнела сине хем постапинела сине сар о Јехова. Ов керела сине е Девлескири волја хем поштујнела сине лескере мерилија (Јован 8:29; 14:9; 15:10). На пример, споредин адава со пишинѓа о Исаија башо е Јеховаскоро сочувство адалеа со пишинѓа о Марко башо е Исусескере чувствија. (Читин Исаија 63:9; Марко 6:34.) Дали џаја пало пример е Исусескоро адалеа со секогаш сикаваја сочувство околенге со ваљани помош? Дали аменге да, исто сар е Исусеске, тано најважно те проповедина хем те сикава е јавере манушен башо шукар хабери? (Лука 4:43). О духовна мануша тане сочувствителна хем трудинена пе те поможинен е јаверенге.

13, 14. а) Со шај те сикљова таро духовно зрела пхраља хем пхења авдиве? б) Вакер пример.

13 Авдиве иси бут духовно зрела пхраља хем пхења кола со трудинена пе те џан пало пример е Исусескоро. Шај приметинѓан кај ола тане ревна ки служба, гостопримлива хем сочувствителна. Иако нане совршена, ола бут трудинена пе те овел лен шукар особине хем те керен адава со мангела о Јехова. Јекх пхен таро Бразил, и Ракел, вакерѓа: „Бут мангава сине те пратинав и мода. Адалеске, на уравава ман сине баш скромно. Ама, адава со сиклиљум башо чачипа поттикнинѓа ман те менинав ман хем те овав духовно зрело. На сине локхо те керав промене, ама акана сиум побахтали хем иси ман чачутни смисла ко живото“.

14 И Рејлин, јекх пхен таро Филипини, сине ла јавер проблеми. Ој сине ко чачипе, ама најважно сине лаке те овел ла бари школа хем шукар платими бути. Пало несаво време, лакере духовна целија на сине лаке добором важна. Ој вакерѓа: „Почминѓум те хаљовав кај нешто фалинела манге ко живото, нешто сој бут поважно тари мли бути“. И Рејлин менинѓа пло начин сар размислинела хем чхивѓа и служба башо Јехова ко прво тхан ко пло живото. Акана иси ла вера ко адава со ветинѓа о Јехова ко Матеј 6:33, 34. Ој вакерела: „Сигурно сиум кај о Јехова ка грижинел пе манге!“ Шај ту да пенџареа пхрален хем пхењен таро тло собрание со иси лен исто стави. Кеда дикхаја сар ола џана пало е Исусескоро пример, амен да мангаја те џа пало ленгоро пример (1. Кор. 11:1; 2. Сол. 3:7).

РАЗМИСЛИН САР О ХРИСТОС

15, 16. а) Со ваљани те кера те шај те ова сар о Христос? б) Сар шај те мукха упри аменде те влијајнел о начин сар размислинела сине о Исус?

15 Сар шај те џа пало е Исусескоро пример? Ко Римјаните 15:5 хем 1. Коринќаните 2:16 сием поттикниме те размислина сар о Исус. Те шај те ова  сар о Исус, ваљани те сикљова сар ов размислинела сине, саве чувствија сине ле хем сар постапинѓа. Е Исусеске сине најважно те овел паше е Девлеа. Ако трудинаја амен те ова сар о Исус адава ка керел амен паше е Јеховаја. Адалеске, бут тано важно те сикљова те размислина сар о Исус.

16 Сар шај те сикљова те размислина сар о Исус? Лескере ученикија дикхле сар керѓа чудија, шунѓе сар сикавела сине е манушен, дикхле сар постапинела сине различна манушенцар хем шај сине те дикхен сар икерела е Девлескере начелија. Ола вакерѓе: „Сведокија сием башо са о буќа со керѓа лен“ (Дела 10:39). Авдиве амен нашти те дикха е Исусе. Ама, иси амен о извештаија таро евангелија кола со поможинена аменге бут шукар те пенџара ле. Кеда читинаја хем размислинаја башо извештаија таро Матеј, Марко, Лука хем Јован, сикљоваја сар о Исус размислинела. Акава поможинела аменге ко са те џа пало лескоро пример хем те размислина сар лесте (1. Пет. 2:21; 4:1).

17. Сави корист шај те овел амен ако сикљоваја те размислина сар о Христос?

17 Сави корист шај те овел амен ако сикљоваја те размислина сар о Христос? Исто сар со и шукар храна ка керел амаро тело позорало, адава со ка мукха упри аменде те влијајнел о начин сар размислинела сине о Исус ка керел амен духовно позорале. Хари похари ка сикљова сар ов би постапинела сине ки секоја ситуација. Аѓаар ка шај те ана шукар одлуке со ка керен е Девлескири волја хем ка овел амен чисто совест. На мислинеа ли кај врединела те шуна о библиско совет: „Уравен тумен ко Господари о Исус Христос“? (Рим. 13:14).

18. Со сиклиљан тари акаја статија?

18 Акаја статија поможинѓа аменге те хаљова со значинела те ова духовна мануша. Дикхлем кај шај бут те сикљова таро пример е манушенгоро со сине духовно зрела. Исто аѓаар дикхлем кај адава со ка размислина сар о Христос ка поможинел аменге те размислина сар о Јехова хем те ова паше леа. Ама иси панда буќа со шај те сикљова. На пример: „Сар шај те џана дали сием духовно зорале? Сар шај те напредујна духовно? Сар амари духовност ка влијајнел упро амаро живото?“ Башо акава ка кера лафи ки јавер статија.