Џа ко тексто

Џа ки содрежина

Сикав вера хем ов послушно сар о Ное, о Даниел хем о Јов

Сикав вера хем ов послушно сар о Ное, о Даниел хем о Јов

О Ное, о Даниел хем о Јов ка шај сине те спасинен пес адалеске сој праведна (ЕЗЕК. 14:14)

ГИЉА: 89, 119

1, 2. а) Соске шај те охрабринел амен о пример е Ноескоро, е Даниелескоро хем е Јовескоро? б) Ко саве околностија сине пишиме о лафија таро Езекиел 14:14?

ДАЛИ иси тут проблемија састипаја, финансиска проблемија или иси тут прогонство? Дали понекогаш туке пхаро те ачхове бахтало џикоте служинеа е Јеховаске? Ако осетинеа тут аѓаар, шај те охрабрине тут таро пример е Ноескоро, е Даниелескоро хем е Јовескоро. Ола сине несовршена хем сине лен слична предизвикија сар со иси амен. Понекогаш, чак ленгоро живото сине ки опасност. Ама, ола ачхиле верна е Јеховаске хем ов дикхела лен сине сар пример баши вера хем послушност. (Читин Езекиел 14:12-14.)

2 О Езекиел пишинѓа о лафија таро главно стихо ки  акаја статија ко Вавилон ко 612 берш а.а.е. * (Дикх и фуснота.) (Езек. 1:1; 8:1). Адава сине само панџ берш англедер те овел уништимо о Ерусалим ко 607 берш а.а.е. Само некобор џене со сине верна хем послушна сар о Ное, о Даниел хем о Јов ачхиле џивде (Езек. 9:1-5). Несаве лендар сине о Еремија, о Варух, о Авде-Мелех хем о чхаве е Рихавескере.

3. Со ка дикха ки акаја статија?

3 Слично тано авдиве да, само окола со о Јехова дикхела лен сар праведна — мануша сој слична сар о Ное, о Даниел хем о Јов — ка преживинен о крајо акале лошно светоскоро (Отк. 7:9, 14). Адалеске, те дикха соске о Јехова користинѓа акале трине манушен сар пример баши праведност. Ка дикха 1) саве предизвикија сине секоле јекхе лендар хем 2) сар шај те сикава вера хем послушност сар ленде.

О НОЕ СИНЕ ВЕРНО ХЕМ ПОСЛУШНО ПОВИШЕ ТАРО ЕЊАШЕЛ БЕРША!

4, 5. Саве предизвикија сине е Ное хем со мукхља туке најбаро впечаток баши лесте?

4 Саве предизвикија сине е Ное? Панда таро време кеда живинела сине е Ноескоро парапапо о Енох, о мануша сине бут лошна. Ола чак вакерена сине „лошна лафија“ башо Јехова (Јуда 14, 15). О насилство бајрола сине таро диве ко диве. Џи ко време е Ноескоро, и Пхув сине пхерди насилствоја. О лошна ангелија але ки Пхув, леле песке манушикано тело хем сине лен односија е џувљенцар. Ленгере чхаве сине сурова хем насилна (1. Мој. 6:2-4, 11, 12). Ама, сарине шај сине те дикхен кај о Ное сине појавер. Ки Библија пишинела кај „о Ное аракхља милост англо е Јеховаскере јакхја“. Ов на сине сар о мануша ко лескоро време него керела сине адава сој шукар хем „џала сине е чачутне Девлеа“ (1. Мој. 6:8, 9).

5 Со вакерена аменге акала лафија башо Ное? Сар прво, размислин кобор берша о Ное служинѓа верно е Јеховаске ко адава лошно свето англедер те авел о Потоп. Адава на сине само 70 или 80 берша, него паше 600 берша! (1. Мој. 7:11). Сар дујто, е Ное на сине ле собрание со шај сине те охрабринел ле сар со иси амен авдиве. Веројатно чак ни лескере пхраља хем пхења на поддржинена ле сине. * (Дикх и фуснота.)

6. Сар о Ное сикавѓа бари храброст?

6 О Ное на мислинела сине кај тано доволно те овел само шукар мануш. Ов храбро вакерела сине е јаверенге баши пли вера ко Јехова. И Библија баши лесте вакерела кај „проповединела сине е Девлескоро праведно друмо“ (2. Пет. 2:5). Башо Ное, о апостол Павле вакерѓа: „Адале вераја ов осудинѓа о свето“ (Евр. 11:7). Сигурно о мануша асана леске сине хем противинѓе пе леске, па чак шај заканинѓе пе леске. Ама, е Ное на сине ле „дар таро мануш“ (Изр. 29:25). Сине ле вера, адалеске о Јехова денѓа ле и храброст која со авдиве да дела ла са пле верна слугенге.

7. Саве предизвикија сине е Ное џикоте керела сине и арка?

7 Откеда о Ное сине верно е Девлеске  повише таро 500 берша, ов вакерѓа леске те керел арка те шај о мануша хем о животне те спасинен пе кеда ка авел о Потоп (1. Мој. 5:32; 6:14). Е Ноеске шај дикхјола пе сине пхаро те керел асавки бари арка. Ов џанља кај о мануша панда повише ка асан леске хем ка керен лескоро живото те овел бут пхаро. Ама, е Ное сине ле вера хем сине послушно е Јеховаске. Ки Библија пишинела: „Баш аѓаар керѓа“ (1. Мој. 6:22).

8. Сар о Ное сикавѓа доверба кај о Јехова ка грижинел пе баши лескири фамилија?

8 Е Ное сине ле јавер да предизвик. Ов ваљани сине те грижинел пе пле ромњаке хем пле чхавенге. Англедер о Потоп, о мануша ваљани сине те керен бут бути те шај те овел лен храна. Адава важинела сине е Ноеске да (1. Мој. 5:28, 29). Ама, леске на сине најважна о материјална потребе лескере фамилијакере, него најважно сине леске о Девел. Чак кеда градинела сине и арка, со шај трајнѓа 40 или 50 берша, о Ное ачхило концентриримо ко духовна буќа. Хем 350 берша пало Потоп, понадари да керела сине акава (1. Мој. 9:28). О Ное тано чаче шукар пример баши вера хем послушност!

9, 10. а) Сар шај те сикава вера хем послушност сар о Ное? б) Ко со шај те ове уверимо ако шунеа е Девлескере мерилија?

9 Сар шај те сикава вера хем послушност сар о Ное? Адава кераја аѓаар со шунаја е Јеховаскере мерилија башо исправно хем погрешно, аѓаар со на сием дело таро е Сатанаскоро свето хем аѓаар со чхиваја е Јехова ко прво тхан ко амаро живото (Мат. 6:33; Јован 15:19). Адалеске, акава свето на мангела амен. На пример, амен шунаја е Девлескере законија башо сексуална односија хем о брако, хем адалеске о мануша шај те вакерен лошна буќа аменге ко медиумија. (Читин Малахија 3:17, 18.) Ама, исто сар о Ное, амен да на дараја таро мануша. Амен дараја таро Јехова, јавере лафенцар поштујнаја ле хем на мангаја те разочарина ле. Џанаја кај само ов шај те дел амен вечно живото (Лука 12:4, 5).

10 Шукар тано секој амендар те пучел пе: „Дали ка керав адава сој исправно англо Девел чак кеда о јавера ка асан манге или ка критикујнен ман? Дали иси ман доверба кај о Јехова ка грижинел пе мле фамилијаке чак кеда тано пхаро те икљол пе ко крајо?“ Ако иси тут доверба ко Јехова хем сиан леске послушно исто сар о Ное, шај те ове уверимо кај о Јехова ка грижинел пе туке (Фил. 4:6, 7).

О ДАНИЕЛ СИНЕ ВЕРНО ХЕМ ПОСЛУШНО ИАКО ЖИВИНЕЛА СИНЕ КИ ЛОШНО ДИЗ

11. Кола баре предизвикија сине е Даниеле хем лескере трине амален ко Вавилон? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

11 Саве предизвикија сине е Даниеле? Ов сине ингардо те живинел ко Вавилон, диз ки која сине бут идолопоклонство хем спиритизам. О мануша адари на мангена сине е Евреен хем асана сине ленге хем ленгере Девлеске, е Јеховаске (Пс. 137:1, 3). Акава сигурно сине бут пхаро е Даниелеске хем јавере верна Евреенге. Исто аѓаар, бут мануша цело време пазинена сине со керена о Даниел хем лескере трин амала — о Ананиј, о Мисаил хем о Азариј — соске ола ваљани сине те овен обучиме те служинен е вавилонско цареске. Ола ваљанѓе те  хан таро хајбе со хала сине о цари, колесте сине буќа со о Јехова на мангела сине лескере слуге те хан. Ама, о Даниел на мељарѓа пе „е бириме царска хајбенцар“ (Дан. 1:5-8, 14-17).

12. а) Кола шуже особине сине е Даниеле? б) Сар дикхела сине о Јехова ко Даниел?

12 Е Даниеле сине ле панда јекх предизвик кова со ко почеток шај на дикхјола сине бут пхаро. Ов сине бут способно хем адалеске о цари денѓа ле посебна задаче (Дан. 1:19, 20). Ама, о Даниел на уло гордо хем на мислинела сине кај ов тано секогаш ко право. Ов ачхило понизно хем скромно. Секогаш вакерела сине кај о Јехова поможинела леске сине те керел о буќа (Дан. 2:30). Размислин башо акава: Кеда о Јехова спомнинѓа е Ное хем е Јове сар шукар пример баши праведност, ов исто аѓаар спомнинѓа е Даниеле да. Ко адава време о Ное хем о Јов више верно служинѓе е Јеховаске цело пло живото, а о Даниел сине панда терно. Е Јехова чаче сине ле доверба ко Даниел! Хем сине ле право, соске о Даниел ачхило леске верно хем послушно џи ко крајо таро пло живото. Кеда е Даниеле сине ле паше 100 берша, јекх ангели вакерѓа леске акала охрабрувачка лафија: „Даниел, е Девлескоро мангло мануш“ (Дан. 10:11).

13. Тари која причина шај о Јехова поможинѓа е Даниелеске те овел важно службенико?

13 Адалеске со поддржинела ле сине о Јехова, о Даниел уло важно службенико ко Вавилонско Царство, а пало адава ко Медо-персиско Царство (Дан. 1:21; 6:1, 2). Шај о Јехова керѓа о Даниел те овел ки асавки положба те шај те поможинел пле народоске, исто сар со сине е Јосифеа ко Египет хем е Естираја хем е Мардохејеа ки Персија * (Дикх и фуснота.) (Дан. 2:48). Шај ли те замислине кобор сине охрабримо о Езекиел хем о јавера заробиме Евреија кеда дикхле кај о Јехова користинела е Даниеле те поможинел ленге!

Амен сием скапоцена е Јеховаске кеда ачховаја леске верна (Дикх о пасусија 14-15)

14, 15. а) Сар амари ситуација тани слично сар е Даниелескири? б) Со шај о родителија авдиве те сикљовен таро е Даниелескере родителија?

14 Сар шај те сикава вера хем послушност сар о Даниел? Живинаја ко свето кова сој пхердо неморал хем  идолопоклонство. Упро мануша влијајнела о Баро Вавилон, о светско царство е ховавне религијакоро. И Библија баши лесте вакерела кај тано „тхан коте со живинена о демонија“ (Отк. 18:2). Ама, амен сием сар јабанџие ко акава свето. Адалеске, о јавера шај те дикхен кај сием бут појавер лендар хем шај те асан аменге (Мар. 13:13). Амен да, исто сар о Даниел, те ова панда попаше е Јеховаја. Ако сием понизна, ако иси амен доверба ки лесте хем ако сием леске послушна, ов аменде да ка дикхел амен сар скапоцена (Агеј 2:7).

15 О родителија авдиве шај те сикљон важна поуке таро е Даниелескере родителија. Кеда сине о Даниел тикно чхаво ки Јуда, живинела сине машкар бут лошна мануша. Ама, ов мангела сине е Јехова. Дали адава сине случајно? На. Лескере родителија сигурно сикавѓе ле башо Јехова (Изр. 22:6). Чак о анав Даниел, со значинела „Мло судија тано о Девел“, сикавела кај лескере родителија мангена сине е Јехова. Адалеске, тумен о родителија, ваљани те овен стрплива кеда сикавена тумаре чхавен башо Јехова. Ма откажинен тумен (Еф. 6:4). Молинен тумен ленцар хем молинен тумен ленге. Ден тумендар са те сикавен лен те манген те постапинен спрема е Јеховаскири волја, хем о Јехова ка дел тумен баро берекети (Пс. 37:5).

О ЈОВ СИНЕ ВЕРНО ХЕМ ПОСЛУШНО КЕДА СИНЕ БАРВАЛО ХЕМ КЕДА СИНЕ ЧОРОЛО

16, 17. Саве предизвикија сине е Јове ко различна периодија таро лескоро живото?

16 Саве предизвикија сине е Јове? О Јов доживинѓа баре промене ко пло живото. Англедер те почминен лескере неволје, о Јов сине „најбаро таро са о мануша ко Исток“ (Јов 1:3). Ов сине бут барвало, бут мануша џанена ле сине хем поштујнена ле сине (Јов 29:7-16). Иако сине ле са адава, о Јов на мислинела сине кај тано пошукар таро јавера, а ни на мислинѓа кај на ваљани леске о Девел. Акава џанаја соске о Јехова баши лесте вакерѓа „мло слуга“ хем вакерѓа кај тано „праведно мануш бизи маана, кова со дарала е Девлестар хем цидела пе таро лошнипе“ (Јов 1:8).

17 Ама, таро јекх пути е Јовескоро живото целосно менинѓа пе. Ов нашавѓа са со сине ле хем добором сине разочаримо со чак мангља те мерел. Авдиве, амен џанаја кај о Сатана сине адава со керѓа леске о неволје. Ов вакерѓа кај о Јов служинела е Јеховаске само таро себична мотивија. (Читин Јов 1:9, 10.) О Јехова дикхља бут сериозно ко акала лошна лафија е Сатанаскере. Со керѓа те шај те сикавел кај о Сатана тано лошно хем ховавно? О Јехова денѓа прилика е Јовеске те сикавел кај тано леске верно хем кај служинела леске адалеске со мангела ле.

18. а) Со мукхља туке најбаро впечаток башо Јов? б) Со сикљоваја башо Јехова таро начин сар постапинѓа е Јовеа?

18 О Сатана бизи милост нападинѓа е Јове хем керѓа те мислинел кај о нападија авена таро Девел (Јов 1:13-21). Пало адава, трин мануша со вакерена сине кај тане е Јовескере амала вакерѓе леске лошна буќа. Ола пхенѓе кај о Девел казнинела ле адалеске со керѓа нешто сој лошно (Јов 2:11; 22:1, 5-10). Ама, о Јов ачхило верно е Јеховаске. Точно тано кај о Јов вакерѓа несаве буќа коленге со на размислинѓа (Јов  6:1-3). Ама, о Јехова халило кај о Јов постапинѓа аѓаар соске сине дукхавдо хем обесхрабримо. О Јехова дикхља кај о Јов никогаш на мукхља ле, иако о Сатана бут пути нападинѓа ле хем вреџинѓа ле. Откеда завршинѓа акаја пхари ситуација, о Јехова денѓа е Јове дуј пути повише таро адава со сине ле англедер хем продолжинѓа лескоро живото панда 140 берша (Јак. 5:11). Ко адава време, о Јов понадари да служинела сине е Јеховаске цело вилеа. Котар џанаја адава? Соске о Езекиел 14:14, о главно стихо акале статијакоро, сине пишимо пало бут берша откеда муло о Јов.

19, 20. а) Сар шај те сикава вера хем послушност сар о Јов? б) Сар шај те сикава сочувство сар о Јехова?

19 Сар шај те сикава вера хем послушност сар о Јов? Бизи разлика ко саве околностија аракхљоваја, ваљани те трудина амен о Јехова секогаш те овел аменге најважно ко живото. Мангаја те овел амен целосно доверба ки лесте хем те ова леске послушна цело вилеа. Иси амен повише причине те кера адава него со сине е Јове. Размислин башо акава: авдиве џанаја бут башо Сатана хем башо лескере методе (2. Кор. 2:11). Адалеске со иси амен и Библија, посебно о лил Јов, џанаја соске о Девел дозволинела те цида муке. Таро е Даниелескоро пророштво џанаја кај е Девлескоро Царство тано чачутни влада колаја со владинела о Исус Христос (Дан. 7:13, 14). Хем џанаја кај акава Царство панда хари ка владинел упри цело Пхув хем ка анел крајо са е мукенге.

20 Е Јовескоро пример исто аѓаар сикавела амен кај ваљани те сикава сочувство амаре пхраленге кеда иси лен неволје. Исто сар о Јов, шај ка вакерен буќа бизо те размислинен (Проп. 7:7). Ама, на ваљани те овел амен лошно мислење баши ленге хем те кривина лен кај керена нешто погрешно, него ваљани те трудина амен те хаљова лен. Аѓаар ка ова сар амаро Дад, о Јехова, кова сој пхердо мангипе хем милост (Пс. 103:8).

О ЈЕХОВА „КА КЕРЕЛ ТУМЕН ЗОРАЛЕ“

21. Соске о лафија таро 1. Петрово 5:10 сетинена амен ко адава со доживинѓе о Ное, о Даниел хем о Јов?

21 О Ное, о Даниел хем о Јов живинѓе ко различно време хем ко различна околностија. Ама, ола сине истрајна иако сине лен предизвикија. Адава со доживинѓе сетинела амен ко лафија е Петарескере: „Откеда хари ка циден муке, о Девел кова со ко секова начин сикавела шукарипе со на заслужинаја ле... целосно ка обучинел тумен, ка керел тумен зорале, ка поможинел туменге те ачховен верна, хем ка керел те терѓовен цврсто“ (1. Пет. 5:10).

22. Со ка дикха ки јавер статија?

22 О лафија таро 1. Петрово 5:10 важинена е Девлескере слугенге авдиве да. О Јехова уверинела амен кај ка керел пле слуген те овен зорале. Сарине амен мангаја о Јехова те керел амен зорале хем мангаја те ачхова леске верна. Адалеске мангаја те сикава вера хем те ова послушна сар о Ное, о Даниел хем о Јов. Ки јавер статија ка дикха кај ола шај сине те ачховен верна е Јеховаске соске пенџарена ле сине шукар. Ола шај сине те хаљовен са адава со родинѓа лендар о Јехова (Изр. 28:5). Акава шај те кера амен да.

^ пас. 2 О Езекиел сине ингардо ко Вавилон ко 617 берш а.а.е. Ов пишинѓа о лафија таро Езекиел 8:1 — 19:14 „ко шовто берш“ откеда сине ингардо адари, ко 612 берш а.а.е.

^ пас. 5 Е Ноескоро дад, о Ламех, верујнела сине ко Девел, ама муло отприлика панџ берша англедер те авел о Потоп. Ако лескири дај хем лескере пхраља хем пхења сине панда џивде кеда почминѓа о Потоп, ола на преживинѓе.

^ пас. 13 Исто бути шај те вакерел пе е Даниелескере трине амаленге, кола со исто аѓаар сине чхивде те овен важна службеникија (Дан. 2:49).