Џа ко тексто

Џа ки содрежина

 СТАТИЈА ПРОУЧИБАСКЕ 16

О чачипе башо муле

О чачипе башо муле

Разликујнаја кола лафија тане чачутне хем кола лафија тане ховавне (1. ЈОВ. 4:6)

ГИЛИ 73 Молинаја баши храброст

БАШО СО КА КЕРА ЛАФИ *

Кеда некастар тари тли фамилија ка мерел некој таро најпаше, утешин ле наместо те учествујне ко адетија со нане библиска (Дикх о пасусија 1-2) *

1-2. а) Сар ховавѓа о Сатана буте манушен? б) Со ка дикха ки акаја статија?

О САТАНА, кова сој тано „дад е ховајбаскоро“, ховавела е манушен панда таро време е Адамескоро хем е Евакоро (Јован 8:44). Несаве таро лескере ховајба тане о ховавно сикљојбе башо муле хем башо живото пало мерибе. Акала сикљојба тане темели башо бут адетија хем суеверија ко цело свето. Адалеске, бут пхраља хем пхења мора сине силно те боринен пе баши пли вера кеда муло лендар некој тари фамилија или ки околина (Јуда 3).

2 Ако аракхљовеа ту да ки асавки ситуација, со шај те поможинел туке те икере тут ко адава со вакерела и Библија башо муле? (Еф. 6:11). Сар шај те утешине хем те охрабрине несаве пхрале или пхења кас со иси притисок те учествујнел ко адетија кола со о Девел на мангела лен? Ки акаја статија ка дикха сави помош дела аменге о Јехова. Ама, прво те дикха со вакерела и Библија башо муле.

СО ЧАЧЕ ОВЕЛА Е МАНУШЕНЦАР КЕДА МЕРЕНА

3. Кола сине о последице таро прво ховајбе?

3 Е Девлескири намера на сине о мануша те мерен. Ама, те шај те живинен вечно, о Адам хем и Ева мора сине те овен послушна е Јеховаске. Ов денѓа јекх едноставно заповед: „Таро каш башо пенџарибе сој шукар хем сој лошно, на смејнеа те ха, соске ко адава диве кеда ка ха лестар, сигурно ка мере“ (1. Мој. 2:16, 17). Ама, тегани о Сатана керѓа проблемија. Преку јекх сап, ов вакерѓа е Еваке: „Тумен нане те мерен“. Жално тано адава со ој верујнѓа ко адава ховајбе хем хаља таро плоди. Пало лате о Адам да хаља таро плоди (1. Мој. 3:4, 6). Аѓаар, о мануша уле грешникија хем почминѓе те мерен (Рим. 5:12).

4-5. Сар о Сатана понадари да ховавела е манушен?

4 О Адам хем и Ева муле, баш сар со вакерѓа о Девел. Ама, о Сатана понадари да измислинела сине хем ширинела  сине јавера ховајба башо муле. Јекх таро адала ховајба тано о сикљојба кај о тело мерела, а и душа понадари да негде живинела сар, на пример, ко несаво духовно свето. Са џи авдиве, бут мануша ко различно начин верујнена ко акава ховајбе (1. Тим. 4:1).

5 Соске успејнѓа о Сатана те ховавел добором буте манушен? Ов шукар џанела сар дикхена о мануша ко мерибе хем користинела адава те шај те ховавел лен. Амен на мангаја те мера соске сием створиме те живина вечно (Проп. 3:11). Аменге о мерибе тано баро душмани (1. Кор. 15:26).

6-7. а) Дали успејнѓа о Сатана те гаравел о чачипе башо муле? Објаснин. б) Сар о чачипе тари Библија поможинела аменге те на дара таро муле?

6 Ама, иако керела са акава, о Сатана на успејнѓа те гаравел о чачипе башо муле. Уствари, авдиве повише мануша таро било кеда англедер џанена хем вакерена о чачипе тари Библија башо муле хем баши надеж кај иси воскресение (Проп. 9:5, 10; Дела 24:15). Акала чачипа дена аменге бари утеха хем поможинена аменге те на дара хем те на сумнина амен. На пример, на дараја таро муле хем на дараја кај ка случинел пе нешто амаре мангленге со муле. Џанаја кај ола нане џивде хем кај нашти те керен некаске лошнипа. И Библија спорединела о мерибе хор сојбаја (Јован 11:11-14). Исто аѓаар, џанаја кај о муле нане свесна кај о време накхела. Адалеске, кеда ка воскреснинен, чак окола сој муле веконцар, адава ка овел ленге сар те пхене накхља само јекх моменти.

7 Сигурно сложинеа тут кај о чачипе башо муле тано јасно, едноставно хем логично. Адава тано бут поразлично таро е Сатанаскере ховајба коленцар со бунинела е јаверен! Адалеа на само со ховавела е манушен, него исто аѓаар сикавела сар лошно амаре Створителе. Те шај те хаљова кобор бари штета керѓа о Сатана, ка дикха акала пучиба: Сар е Сатанаскере ховајба сикавена е Јехова сар лошно? Сар асавке ховајба чхивена е манушен те мислинен кај на ваљанела ленге е Христосескири откупно жртва? Сар адала ховајба бајрарѓе и дукх хем и жал е манушенгири?

Е САТАНАСКЕРЕ ХОВАЈБА КЕРЃЕ БАРИ ШТЕТА

8. Спрема Еремија 19:5, сар о Сатана пле ховајбаја башо муле сикавела е Јехова сар лошно Девел?

8 О Сатана пле ховајбаја башо муле сикавела е Јехова сар лошно Девел. Ко адала ховајба тано вклучимо о ховавно сикљојбе кај о муле мучинена пе ко пекол. Асавке сикљојба  сикавена е Јехова сар лошно Девел! Соске? Ола чхивена е манушен те верујнен кај о Јехова, о Девел е мангипаскоро, иси ле иста особине сар е Бенгескере (1. Јов. 4:8). Сар осетинеа тут башо акава? Сој панда поважно, сар осетинела пе о Јехова? Тари Библија сикљоваја кај ов мрзинела и суровост! (Читин Еремија 19:5.)

9. Сар е Сатанаскере ховајба влијајнена упро е манушенгоро стави спрема е Христосескири откупно жртва, баши која со керела пе лафи ко Јован 3:16 хем 15:13?

9 Е Сатанаскере ховајба башо муле чхивена е манушен те мислинен кај на ваљанела ленге е Христосескири откупно жртва (Мат. 20:28). Јекх јавер ховајбе е Сатанаскоро тано кај е манушен иси лен душа со на мерела. Ако адава тано чаче, тегани сарине живинена вечно хем на ваљани сине о Исус те дел пло живото сар откупнина аменге те шај те добина вечно живото. Ма бистре кај адава со о Исус денѓа пло живото сар жртва тано о најбаро мангипе со сине некогаш сикавдо е манушенге. (Читин Јован 3:16; 15:13.) Замислин сар осетинена пе о Јехова хем лескоро Чхаво башо асавке сикљојба кола со сикавена акаја скапоцено жртва сар нешто со на врединела!

10. Сар е Сатанаскере ховајба бајрарѓе и дукх хем и жал е манушенгири?

10 Е Сатанаскере ховајба бајрарѓе е манушенгири дукх хем жал. На пример, и Црква користинела сине о ховавно сикљојбе башо пекол те шај те оправдинел адава со мучинела сине околен кола со противинена пе сине ко лакере сикајба. Јекх начин сар мучинела лен сине и црква сине аѓаар со чхивела лен ки клада хем тхарена лен сине. Ко јекх лил баши шпанско инквизиција * пишинела кај несаве таро адала со сине одговорна башо адава сурово мучибе изгледа верујнена сине кај ако дена прилика адаленге со сине еретикија те „осетинен сави ка овел и вечно јаг“, шај ка каинен пе англедер те мерен хем нане те џан ко пекол. Или размислин башо акава: кеда несаве родителендар ка мерел чхаво, о јавера обично вакерена кај о Девел леља ле ки песте, веројатно те овел ангели ко небо. Дали акава ховајбе е Сатанаскоро локхјарела или бајрарела и дукх со осетинена о родителија? Ко несаве пхувја, о мануша мислинена кај мора те делинен хајбе башо муле, те обожавинен лен, те керен нешто ки ленгири чест или те роден лендар берекети. Јавера дарана те на овен казниме таро муле хем адалеске мангена те смиринен лен. Ама, о верувања кола со авена таро е Сатанаскере ховајба на дена чачутни утеха, него чхивена е манушен панда повише те секиринен пе, па чак те даран.

САР ШАЈ ТЕ ИКЕРА АМЕН КО ЧАЧИПЕ ТАРИ БИБЛИЈА

11. Сар некој тари фамилија или таро амала со иси лен шукар намере шај те пробинен те теринен амен те кера нешто сој спротивно таро е Девлескоро Лафи?

11 О мангипе спрема о Девел хем лескоро Лафи поможинела аменге чак кеда некој тари амари фамилија или амала со иси лен шукар намере теринена амен те учествујна ко несаве адетија со нане библиска а поврзиме тане е муленцар. Ола шај ка пробинен те лаџакерен амен, аѓаар со ка вакерен кај на мангаја хем на поштујнаја адале со муло. Или, шај ка вакерен кај адалеске со понашинаја амен аѓаар, о муло ко несаво начин ка керел лошнипе е џивденге. Сар шај ко асавке ситуацие те икера амен ко чачипе тари Библија? Те дикха сар шај те применина несаве библиска начелија.

12. Вакер несаве адетија сој поврзиме е муленцар кола со нане библиска.

12 Ов одлучно те отфрлине о верувања хем о адетија со нане библиска (2. Кор. 6:17). Ко Карибија бут мануша верујнена кај, откеда некој ка мерел, лескоро „духо“ шај те  ачховел негде адатхе паше хем те казнинел околен со понашинѓе пе леа лошно. Спрема несаво извор, ола верујнена кај о „духо“ шај чак „те керел бут проблемија ки околина“. Ко несаве тхана ки Африка, е манушен иси лен адети те учхарен о ајне ко кхер коте со сине о муло хем те иранен о слике тари е ѕидоскири страна. Соске керена адава? Несаве вакерена кај о муле на смејнена те дикхен коркори пес. Сар е Јеховаскере сведокија, амен никогаш на верујнаја хем на учествујнаја ко адетија со поддржинена е Сатанаскере ховајба! (1. Кор. 10:21, 22).

Ако шукар истражинеа ко библиска публикацие хем ако кереа шукар лафи тле фамилијаја кола со нане Сведокија, адава ка поможинел туке те избегине бут проблемија (Дикх о пасусија 13-14) *

13. Спрема Јаков 1:5, со шај те кере ако на сиан сигурно дали несаво адети тано спротивно таро адава со вакерела и Библија?

13 Ако на сиан сигурно дали несаво адети тано спротивно таро адава со вакерела и Библија, молин е Јехова те дел тут мудрост. (Читин Јаков 1:5.) Пало адава истражин ко амаре публикацие. Ако ваљани, кер лафи е старешиненцар ко тло собрание. Ола нане те вакерен туке со те кере, ама шај те поможинен туке те аракхе библиска начелија, сар на пример, адала сој ки акаја статија. Кеда кереа акала буќа, развинеа тли „способност хаљојбаске“, која со ка поможинел туке те хаљове сој шукар, а сој лошно (Евр. 5:14).

14. Со ка поможинел аменге те на сопкина е јаверен?

14 Са со кереа нека фалинел е Јехова хем ма ов причина некој те сопкинел пе (1. Кор. 10:31, 32). Кеда ваљани те одлучина дали ка учествујна ко несаво адети, ваљани те размислина сар амари одлука ка влијајнел упри е јаверенгири совест, посебно упро амаре пхраља хем пхења. Џанѓола пе, никогаш на мангаја те сопкина некас ко духовно поглед! (Мар. 9:42). Исто аѓаар, на мангаја амаре лафенцар те вреџина адален со нане Сведокија. О мангипе ка поттикнинел амен те сикава кај поштујнаја лен џикоте кераја ленцар лафи, а адава ка анел фалба е Јеховаске. Ни хари на мангаја те акоша амен е манушенцар, а ни те аса ленгере адетенге. Ма бистре кај о мангипе тано бут моќно! Кеда сием обѕирна хем сикаваја кај поштујнаја е јаверен, шај чак те ковљара о виле околенгере со противинена пе аменге.

15-16. а) Соске тано мудро те вакере е јаверенге ко со верујнеа? Вакер пример. б) Сар шај те применина е Павлескере лафија сој пишиме ко Римјаните 1:16?

15 Користин секоја прилика те вакере е јаверенге кај сиан е Јеховаскоро сведоко (Иса. 43:10). Веројатно ка овел туке полокхо те икљове ко крајо ко стресна ситуацие ако тли фамилија хем комшие џанена  кај служинеа е Јеховаске. О Франциско, кова со живинела ко Мозамбик, пишинѓа: „Кеда мли ромни, и Каролина, хем ме почминѓем те проучина и Библија, амаре фамилијаке вакерѓем кај нане више те обожавина е мулен. Амари вера сине испитими кеда мули е Каролинакири пхен. Ко амаро тхан тано адети те нанѓарел пе е муле ко религиозно начин. Пало адава јекх тари фамилија сој најпаше мора сине те совел трин раќа ко тхан коте со сине чхордо о пани колеа со нанѓарѓе е муле. Верујнела пе кај акава ка смиринел е мулескоро духо. Е Каролинакири фамилија очекујнѓа ој те совел ко адава тхан коте со чхорѓа пе о пани“.

16 Со керѓе о Франциско хем лескири ромни? Ов вакерела: „Адалеске со мангаја е Јехова, одбинѓем те учествујна ко адава адети. Е Каролинакири фамилија бут хољанѓа. Кривинѓе амен кај на поштујнаја е мулен хем вакерѓе аменге кај нане више те авен аменде, а ни те поможинен аменге. Амен англедер објаснинѓем ленге ко со верујнаја, адалеске на кераја сине ленцар лафи баши адаја тема џикоте сине хољаме. Несаве тари фамилија чак бранинена амен сине адалеа со вакерѓе кај амен више англедер вакерѓем ленге амаро стави. Пало несаво време, е Каролинакири фамилија смиринѓа пе хем амаре односија ленцар уле пошукар. Несаве тари фамилија чак але те роден амендар библиско литература“. Акава искуство сикавела кај никогаш на ваљани те лаџа те икера амен ко чачипе тари Библија башо муле. (Читин Римјаните 1:16.)

ДЕ УТЕХА ХЕМ ПОДДРШКА ОКОЛЕНГЕ СО ЖАЛИНЕНА

О чачутне амала утешинена хем поможинена околенге кастар со муло некој паше (Дикх о пасусија 17-19) *

17. Со шај те поможинел аменге те ова чачутне амала адаленге со жалинена?

17 Кеда таро несаво пхрал или пхен ка мерел некој таро ленгере мангле, трудин тут те ове чачутно амал кова со ки неволја овела пхрал (Изр. 17:17). Сар шај те ова чачутне амала посебно кеда о пхрал или и пхен со жалинена иси лен притисок те учествујнен ко адетија со нане библиска? Те дикха дуј библиска начелија кола со шај те поможинен аменге.

18. Соске рунѓа о Исус, хем со сикљоваја таро лескоро пример?

18 „Ровен околенцар со ровена“ (Рим. 12:15). Шај нане аменге локхо те аракха лафија коленцар со шај те утешина некас сој  пхаго тари дукх адалеске со муло лестар некој. Ама понекогаш амаре асва вакерена бут повише таро амаре лафија. На пример, кеда муло о Лазар, лескере пхења и Марија хем и Марта хем јавера паше амала, сине бут тажна хем ровена сине. Пало штар диве, о Исус ресља ки ленде. Иако џанља кај панда хари ка воскреснинел е Лазаре, ов почминѓа те ровел (Јован 11:17, 33-35). Адава со рунѓа о Исус сикавела сар осетинѓа пе о Јехова адалеске со муло о Лазар. Исто аѓаар, кеда и Марта хем и Марија дикхле сар о Исус ровела, ола сигурно сине бут утешиме соске адалеа дикхле кобор бут мангела лен. Слично, кеда сикаваја мангипе хем грижа амаре пхраленге, ола џанена кај нане коркори хем кај иси лен амала кола со мангена лен хем поддржинена лен.

19. Сар шај те применина о совет таро Проповедник 3:7 кеда мангаја те утешина некас?

19 „Време те трајнел пе хем време те керел пе лафи“ (Проп. 3:7). Јавер начин сар шај те утешина некас со жалинела тано аѓаар со ка шуна ле шукар. Де прилика е пхралеске те вакерел сар осетинела пе хем ма ле упри туте ако вакерела нешто бизо те размислинел (Јов 6:2, 3). Шај лескири фамилија керела леске притисок те учествујнел ко несаве адетија со нане библиска. Адалеске, молин тут заедно леа. Таро вило молин е Јехова те дел леске сила хем те поможинел леске те ачховел смиримо (Пс. 65:2). Ако дозволинена о околностија, заедно читинен нешто утешно тари Библија. Или шај те читинен несави статија таро амаре публикацие со одговоринела ки лескири ситуација, на пример, несаво охрабрувачко искуство.

20. Со ка дикха ки јавер статија?

20 Бут сием бахтале со џанаја о чачипе башо муле хем баши шужи иднина со аџикерела лен! (Јован 5:28, 29). Адалеске, лафенцар хем постапкенцар, храбро те икера амен ко чачипе тари Библија хем те вакера е манушенге башо адава секогаш кеда ка овел амен прилика. Ки јавер статија ка дикха панда јекх начин сар о Сатана пробинела те икерел е манушен ки духовно темница — о спиритизам. Ка дикха соске ваљани те цида амен таро буќа сој поврзиме адале демонско стапицаја.

ГИЛИ 46 О фала Јехова

^ пас. 5 О Сатана хем лескере демонија ширинѓе бут ховајба башо адава со овела е манушенцар кеда мерена. Таро акала ховајба иклиле бут адетија кола со нане библиска. Акаја статија ка поможинел туке те ачхове верно е Јеховаске кеда о јавера ка керен туке притисок те учествујне ко асавке адетија.

^ пас. 10 И „шпанско инквизиција“ сине јекх судо кова со англедер бут берша сурово прогонинела сине хем мучинела сине околен со сине „еретикија“. „Еретикија“ сине викиме о мануша кола со на согласинена пе сине адалеа со сикавела и Црква.

^ пас. 56 ОБЈАСНИМИ СЛИКА: Џикоте јекх ромни ровела адалеске со муло лакоро ром, лакири фамилија сој Сведокија утешинена ла.

^ пас. 58 ОБЈАСНИМИ СЛИКА: Откеда истражинѓа башо несаве адетија сој поврзиме парујбаја, јекх Сведоко љубезно објаснинела пле фамилијаке ко со верујнела.

^ пас. 60 ОБЈАСНИМИ СЛИКА: О старешине ко јекх собрание дена утеха хем поддршка јекхе Сведокоске со жалинела адалеске со муло лестар некој сој леске паше.