Џа ко тексто

Џа ки содрежина

Служин е Јеховаске, о Девел со дела слобода

Служин е Јеховаске, о Девел со дела слобода

Коте сој тано е Јеховаскоро духо, адатхе тани и слобода (2. КОР. 3:17)

ГИЉА: 49, 73

1, 2. а) Соске о мануша ко време е Павлескоро бут пути размислинена сине башо ропство хем и слобода? б) Спрема е Павлескере лафија, кастар авела и чачутни слобода?

О ПРВА христијања живинена сине ко Римско Царство, коте со о мануша сине бут горда башо законија, о правно систем хем и слобода со сине лен. Ама, адава Царство уло силно адалеске со о робија керена сине напорно бути. Ко јекх периоди, скоро секова трито мануш ко Римско Царство сине робо. Сигурно, о обично народо, машкар кола со сине о христијања, бут пути размислинена сине башо ропство хем и слобода.

2 О апостол Павле бут пути пишинела сине баши слобода. Ама, ов на пробинела сине те решинел о проблемија ко свето, сар со бут џене мангена сине те керен ко адава време. Наместо адава, о Павле хем о јавера христијања бут трудинена пе сине те вакерен е манушенге о шукар хабери башо е Девлескоро Царство хем те поможинен ленге те хаљовен кобор сине скапоцено е Исусескири откупно жртва. О Павле вакерѓа е пхраленге кастар авела и чачутни слобода. Ов пишинѓа:  „О Јехова тано Духо, а коте сој тано е Јеховаскоро духо, адатхе тани и слобода“ (2. Кор. 3:17).

3, 4. а) Башо со керѓа лафи о Павле ко стихија англедер 2. Коринќаните 3:17? б) Со мора те кера ако мангаја те овел амен и слобода со авела таро Јехова?

3 Ко пло дујто писмо со бичхалѓа ле е пхраленге таро Коринт, о Павле спомнинѓа со случинѓа пе кеда о Мојсеј хулило тари планина Синај откеда керѓа лафи јекхе Јеховаскере ангелеа. Кеда о мануша дикхле кај лескоро муј светинела, ола дарандиле хем адалеске ов учхарѓа пло муј шамијаја (2. Мој. 34:29, 30, 33; 2. Кор. 3:7, 13). О Павле објаснинѓа: „Ама кеда некој иранела пе ко Јехова, цидела пе лестар и шамија“ (2. Кор. 3:16). Со мангља те вакерел адалеа о Павле?

4 Тари статија со дикхлем ла англедер сиклилем кај само е Јехова, о Створители со керѓа са, иси ле слобода со нане ограничими. Адалеске, логично тано кај и слобода тани адатхе „коте сој тано е Јеховаскоро духо“. Ама о Павле вакерѓа кај мора те ирана амен ко Јехова ако мангаја те овел амен акаја слобода. Акава значинела кај мора те ова леа паше. О Израелција ки пустина дикхена сине ко буќа сар со дикхена о мануша, а на сар о Јехова. Сар те пхене ленгере гоѓа хем виле сине учхарде шамијаја. Ола мангле те користинен пли неви слобода те шај те задоволинен пле себична желбе (Евр. 3:8-10).

Чак некој сој пханло ко затвор шај те овел ле слобода

5. а) Сави слобода дела е Јеховаскоро духо? б) Котар џанаја кај и слобода со авела таро Јехова шај те овел чак околен сој тане робија или пханле ко затвор? в) Кола пучиба ка дикха?

5 И слобода со дела ла е Јеховаскоро духо тани побари тари слобода со добинела ла некој кеда тано ослободимо таро дословно ропство. Адава духо анела бут побари слобода тари било која слобода со шај те ден ла о мануша. Ов шај те ослободинел амен таро ропство е гревоскоро хем е мерибаскоро, хем таро ропство е ховавне религијакоро хем лакере адетенгоро (Рим. 6:23; 8:2). Акаја тани бут шукар слобода! Асавки слобода шај те овел чак некас сој робо или пханло ко затвор (1. Мој. 39:20-23). На пример, е пхрале Херолд Кинг, кова со бут берша сине ко затвор баши пли вера, сине ле асавки слобода. Шај те шуне сар керела лафи башо пло искуство ки JW Library. (Џа ко ИНТЕРВЈУА ХЕМ ИСКУСТВИЈА > ИСТРАЈНОСТ КО ИСКУШЕНИЈА.) Акана те дикха дуј пучиба: Сар шај те сикава кај ценинаја амари слобода? Сар шај мудро те користина акаја слобода?

И СЛОБОДА СО ДЕЛА ЛА О ЈЕХОВА ТАНИ БУТ СКАПОЦЕНО

6. Сар сикавѓе о Израелција кај на сине благодарна баши слобода со денѓа лен о Јехова?

6 Кеда добинаја несаво скапоцено поклон, сикаваја благодарност околеске со денѓа амен о поклон. Ама, о Израелција на сине благодарна баши слобода со добинѓе ла таро Јехова. Само некобор масекија откеда сине ослободиме таро Египет, ола почминѓе те роден о хајбе со сине лен адари. Ола жалинѓе пе тари маана, о  хајбе со дела лен сине о Јехова. Чак мангле те иранен пе палал ко Египет! Ленге о мачхе, о краставице, о бостанија, и праза, и пурум хем и сир сине бут поважна тари слобода со денѓа лен о Јехова те шај те обожавинен ле. На изненадинела амен адава со о Јехова бут хољанѓа ленге (4. Мој. 11:5, 6, 10; 14:3, 4). Таро акава шај те сикљова јекх бут важно бути.

7. Сар применинѓа о Павле о совет сој пишимо ко 2. Коринќаните 6:1, хем сар шај амен да те кера адава?

7 О апостол Павле предупрединѓа е христијанен те на нашавен пло ценење баши слобода со денѓа амен о Јехова преку пло Чхаво, о Исус Христос. (Читин 2. Коринќаните 6:1.) О Павле сине несовршено, сине робо е гревоске хем е мерибаске, а адава керела сине те осетинел пе бут лошно. Ама, ов вакерѓа: „Благодарно сиум е Девлеске преку о Исус Христос, амаро Господари!“ Соске вакерѓа акава? О Павле објаснинѓа: „Соске, о закони адале духоскоро, кова со дела живото ко јекхипе е Христос Исусеа, ослободинѓа тут таро закони е гревоскоро хем е мерибаскоро“ (Рим. 7:24, 25; 8:2). Исто сар о Павле, никогаш на ваљани те бистра кај о Јехова ослободинѓа амен таро ропство е гревоскоро хем е мерибаскоро. Преку и откупнина, шај те овел амен чисто совест џикоте служинаја амаре Девлеске хем адава керела те ова чаче бахтале (Пс. 40:8).

Дали користинеа тли слобода те кера адава о Јехова со мангела, или те кере адава ту со мангеа? (Дикх о пасусија 8-10)

8, 9. а) Со вакерѓа о апостол Петар башо адава сар те користина амари слобода? б) Сар шај некој ко погрешно начин те користинел пли слобода?

8 Нане доволно само те пхена е Јеховаске кај сием леске благодарна, него исто аѓаар ваљани те пазина те на користина амари слобода ко погрешно начин. На пример, о апостол Петар вакерѓа кај на ваљани те користина амари слобода сар изговор те кера лошна буќа. (Читин 1. Петрово 2:16.) Е Петарескере лафија сетинкерена амен ко адава со уло е  Израелцонцар ки пустина. Авдиве да важинена лескере лафија, шај чак повише него тегани. О Сатана хем лескоро свето нудинена бут привлечна буќа башо урајбе, хајбе, пијбе хем забава. О мануша со керена рекламе користинена шуже манушен те шај те убединен амен те кина буќа со на ваљани аменге. Шај бут локхе те ова ховавде таро акава свето хем те користина амари слобода ко погрешно начин.

9 Е Петарескоро совет шај те применинел пе исто аѓаар ко поважна да буќа ко живото, сар сој сави школа, бути или кариера ка бирина. На пример, е тернен авдиве иси лен притисок те завршинен побари школа. Бут џене вакерена ленге кај ако завршинена побари школа, ка овел лен шукар бути, ка овел лен паре хем ка овен поштујме. Ола шај сикавена ленге информацие кола со керена те изглединел кај окола со завршинена факултети заработинена повише него окола со завршинена само средно школа. И побари школа шај те изглединел сар шукар идеја е терненге кеда ваљани те анен одлука која со ка влијајнел упро цело ленгоро живото. Ама, со на ваљани те бистрен о терне хем ленгере родителија?

10. Со на ваљани те бистра кеда анаја одлуке башо лична буќа?

10 Несаве мислинена кај адалеске со керела пе лафи башо лична буќа, шај те анен било сави одлука са џикоте на мучинела лен ленгири совест. Шај мислинена ко адава со вакерѓа о Павле: „Соске мли слобода те овел судими тари јаверенгири совест?“ (1. Кор. 10:29). Иако иси амен слобода коркори те одлучина башо адава сави школа или кариера ка овел амен, на ваљани те бистра кај амари слобода тани ограничими хем кај са амаре одлуке иси лен последице. Адалеске о Павле вакерѓа: „Са тано дозволимо, ама нане са корисно. Са тано дозволимо, ама са на охрабринела“ (1. Кор. 10:23). Значи, иако иси амен слобода те ана одлуке башо лична буќа, амаре желбе нане најважна.

МУДРО КОРИСТИНАЈА АМАРИ СЛОБОДА КЕДА СЛУЖИНАЈА Е ЈЕХОВАСКЕ

11. Тари која причина ослободинѓа амен о Јехова?

11 Кеда вакерѓа о Петар те на користина амари слобода ко погрешно начин, ов исто аѓаар вакерѓа кај ка користина ла исправно ако сием „е Девлескере робија“. И причина соске о Јехова користинѓа е Исусе те ослободинел амен таро ропство е гревоскоро хем е мерибаскоро тани те користина амаро живото те служина леске.

Најшукар начин сар шај те користина амари слобода тано ако користинаја амаро време хем сила целосно те служина е Јеховаске

12. Саво пример денѓе амен о Ное хем лескири фамилија?

12 Најшукар начин сар шај те користина амари слобода тано ако користинаја амаро време хем сила целосно те служина е Јеховаске. Акава ка поможинел те на овен аменге најважна амаре лична желбе хем о буќа сој најважна е манушенге авдиве ко свето (Гал. 5:16). Размислин со керѓа о Ное хем лескири фамилија. Иако о мануша сине насилна хем неморална, о Ное хем лескири фамилија на живинена сине ко исто начин сар о јавера мануша. Сар успејнѓе ко адава? Ола сине зафатиме е задачаја со денѓа лен о Јехова. Градинѓе и арка, кхединѓе храна песке хем е животненге, хем вакерѓе  е јаверенге кај ка овел Потоп. Ки Библија пишинела: „О Ное керѓа са аѓаар сар со заповединѓа леске о Девел. Баш аѓаар керѓа“ (1. Мој. 6:22). Адалеске, о Ное хем лескири фамилија сине спасиме (Евр. 11:7).

13. Сави заповед денѓа амен о Јехова?

13 Која заповед денѓа амен о Јехова авдиве? Сар ученикија е Исусескере, џанаја кај о Девел денѓа амен заповед те проповедина. (Читин Лука 4:18, 19.) Авдиве, о Сатана корјарѓа и годи буте манушенгири хем ола на хаљовена кај тане робија е ховавне религијакере, е материјална буќенгере хем е политичко системескере (2. Кор. 4:4). Исто сар о Исус, амен да иси амен чест те поможина е јаверенге те пенџарен хем те служинен е Јеховаске, о Девел со дела слобода (Мат. 28:19, 20). О проповедибе нане локхи задача. Ко несаве тхана о мануша на мангена те шунен башо Девел, а несаве чак хољанена кеда проповединаја ленге. Ама, адалеске со о Јехова денѓа амен заповед те проповедина, ваљани те пуча амен: „Шај ли те користинав мли слобода те керав повише ки служба башо Јехова?“

14, 15. Со одлучинѓе те керен бут слуге е Јеховаскере? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

14 Охрабринела амен адава со бут слуге е Јеховаскере халиле кај о крајо акале светоскоро тано бут паше хем адалеске одлучинѓе те живинен поедноставно те шај те почминен е пионерско службаја (1. Кор. 9:19, 23). Несаве лендар служинена сар пионерија ко тхана коте со живинена, а јавера селинѓе пе те служинен коте со иси побари потреба таро објавителија. Ко последна панџ берша, повише таро 250.000 почминѓе е пионерско службаја, хем акана иси повише таро 1.100.000 општа пионерија. Кобор тано шукар со бут џене користинена пли слобода те служинен е Јеховаске ко асавко начин! (Пс. 110:3).

15 Со поможинѓа ленге мудро те користинен пли слобода? Размислин башо Џон хем и Џудит, кола со ко последна 30 берша служинѓе ко некобор пхувја. Ола вакерена кај кеда почминѓа те икерел пе и Школа башо пионерија ко 1977 берш, о пионерија сине охрабриме те селинен пе те служинен ко тхана коте со иси побари потреба. Те шај те исполнинен акаја цел хем понадари да те живинен едноставно, о Џон бут пути менинела сине пли бути. Пало несаво време селинѓе пе те проповединен ки јавер пхув. Ама, ваљани сине те сикљовен неви чхиб, те прилагодинен пе ки неви култура хем клима, хем те икљон ко крајо јавере предизвиконцар. Со поможинѓа ленге ко адава? Молинена пе сине е Јеховаске хем сине лен доверба ки лесте. Со мислинена башо берша со накхле лен ки акаја служба башо Јехова? О Џон вакерела: „Сиум сине зафатимо е најшукар буќаја со постојнела.  О Јехова уло манге бут пореално, исто сар јекх дад кова со мангипаја грижинела пе манге. Акана пошукар хаљовава со значинена о лафија таро Јаков 4:8: ’Овен паше е Девлеа, хем ов ка овел паше туменцар‘. Аракхљум адава со родава сине — чачутни смисла ко живото“.

16. Сар бут пхраља хем пхења користинена пли слобода?

16 Несаве, исто сар о Џон хем и Џудит, шај те овен пионерија повише време. А јавера шај те служинен полновремено само кратко време адалеске со ленгере околностија тане асавке. Бут џене лендар користинѓе и прилика те служинен сар доброволција ко градежна проектија ки амари организација ко цело свето. На пример, околу 27.000 пхраља хем пхења поможинѓе кеда градинела пе сине о главно седиште ко Ворвик (Америка). Несаве але те поможинен дуј курке, несаве некобор масекија, а јавера јекх берш или повише. Бут џене таро акала пхраља хем пхења керѓе баре жртве те шај те служинен ко Ворвик. Ола тане бут шукар пример башо адава сар те користина амари слобода те шај те фалина е Јехова, о Девел со дела слобода.

17. Сави шукар иднина аџикерела амен ако мудро користинаја амари слобода?

17 Бут сием благодарна со пенџараја е Јехова хем со иси амен и слобода со дела ла ов пле слугенге. Адалеске, амаре одлукенцар те сикава кај ценинаја акаја слобода. Наместо те користина ла ко погрешно начин, те користина ла аѓаар со ка служина е Јеховаске кобор со шај повише. Аѓаар ка добина о берекетија со ветинѓа лен о Јехова ко време кеда ка исполнинел пе акава пророштво: „О буќа сој створиме повише нане те овен робија е гревоскере хем е мерибаскере хем ка добинен и славно слобода е Девлескере чхавенгири“ (Рим. 8:21).