Џа ко тексто

ТЕ ОВЕЛ ТУМЕН САР ЛЕНГИРИ ВЕРА — ИЛИЈА

Истрајнѓа џи ко крајо

Истрајнѓа џи ко крајо

О цари о Ахав муло. Башо акава шунѓа о Илија да. Шај те замислина аменге сар акава пхуро пророко пипинела пли брада, џикоте ко мисле иранена пе леске о берша кеда ваљани сине те икљол ко крајо акале лошно цареа. Е Илија сине ле бут неволје. О Ахав хем лескири ромни, и Језавела, заканинена пе сине леске, прогонинена ле сине хем чак мангле те мударен ле. О цари на керѓа ништо те шај те чхинавел е Језавела те дел наредба те мударен пе бут пророкија е Јеховаскере. О Ахав хем и Језавела сине бут алчна, адалеске керѓе плани те мударен јекхе невино хем праведно мануше, е Навутеје хем лескере чхавен. Адалеске, о Илија вакерѓа е Ахавеске е Јеховаскири порака колаја сине осудимо ов хем цело лескоро кхер. Е Јеховаскере лафија уле чаче. О Ахав муло баш сар со пророкујнѓа о Јехова (1. Царевите 18:4; 21:1-26; 22:37, 38; 2. Царевите 9:26).

Сепак, о Илија џанља кај понадари да ка ваљани леске истрајност. И Језавела сине џивди хем панда лошно влијајнела сине упри пли фамилија хем упро цело народо. Англо Илија сине панда пхаре ситуацие, хем сине ле панда бут буќа коленге ваљани сине те сикавел пле помошнико, е Елисеје, кова со ка наслединел ле сар пророко е Девлескоро. Ајде те дикха трин таро последна задаче е Илијаскере. Ка сикљова сар и вера поможинѓа леске те истрајнел хем сар амен шај те бајрара амари вера ко акала пхаре времија коленде со живинаја.

И осуда упро Охозија

О Охозија, о чхаво е Ахавескоро хем е Језавелакоро, уло цари ко Израел. Наместо те сикљол таро пле родителенгере грешке, ов цидинѓа пало ленгере чекорија хем постапинела сине лошно (1. Царевите 22:52). Исто сар ленде, о Охозија служинела сине е ховавне девлеске, е Ваалеске. Окола со обожавинена сине е Ваале керена сине бут лошна буќа. Ко ленгере храмија сине проституција хем чак дена сине чхавен сар жртве. Шај ли сине нешто те чхивел е Охозија те менинел пе хем те поможинел е народоске те иранел пе е Јеховаске иако бут цидинѓе пе лестар?

О терно гордо цари сине ле бари трагедија. Ов пело тари решетка тари пли упруни соба хем бут поврединѓа пе. Иако о живото лескоро висинела сине ко тхав, на родинѓа помош таро Јехова. Наместо адава, о Охозија бичхалѓа гласникија џи ко пле душмања ки филистејско диз Екрон те шај те пучен е девле е Ваал-Завулоне дали ка сасљол. О Јехова ни најхари на сине задоволно тари одлука акале царескири. Ов бичхалѓа јекхе ангеле ко Илија. О ангели вакерѓа акале пророкоске те џал хем те икљол англо гласникија. О Илија бичхалѓа лен те иранен пе палал ко цари јекхе осудувачко поракаја. О Охозија бут грешинѓа е Јеховаске соске постапинѓа сар те пхене е Израелцон на сине лен пло Девел. О Јехова вакерѓа кај о Охозија нане никогаш те сасљол хем те уштел тари постела (2. Царевите 1:2-4).

Наместо те каинел пе, о Охозија пучља е гласникон: „Сар изглединела сине о мануш со ало те икљол англо туменде хем вакерѓа туменге адала лафија?“ Ола одговоринѓе леске аѓаар со објаснинѓе кобор сине едноставна о шеја акале пророкоскере. О Охозија одма вакерѓа: „Адава сине о Илија“ (2. Царевите 1:7, 8). О Илија машкар о мануша сине пенџардо пало пле едноставна шеја. Акава јасно сикавела кај ов живинела сине бут едноставно хем сине посветимо ки служба е Девлеске. О Охозија хем лескере родителија сине бут појавера. Ола сине алчна башо материјална буќа. О пример е Илијаскоро охрабринела амен те живина спрема о совет е Исусескоро те живина едноставно хем те концентририна амен ко буќа сој тане најважна (Матеј 6:22-24).

Адалеске со мангља те иранел лошнипаја, о Охозија бичхалѓа 50 војникон заедно ленгере заповедникоја те астарен е Илија. Кеда аракхле е Илија „сар бешела ко врво тари планина“, * о заповеднико ко дрско начин нарединѓа леске ко анав е царескоро те хулел теле — најверојатно те ингарен ле те мударен ле. Замислин туке! Иако џанена сине кај о Илија тано „Девлескоро мануш“, акала војникија пробинѓе те даравкерен ле хем те заканинен пе леске. Кобор бари грешка керѓе! О Илија вакерѓа е заповедникоске: „Ако сиум Девлескоро мануш, нека хулел јаг таро небо хем нека глтинел туте хем тле пинда манушен!“ О Девел одма керѓа нешто. Ко извештај понадари пишинела: „Хем јаг хулили таро небо хем глтинѓа лесте хем лескере пинда манушен“ (2. Царевите 1:9, 10). Адава со акала војникија завршинѓе ко асавко трагично начин сетинела амен ко адава кај е Јеховаске ни најхари нане са јекх кеда о јавера на сикавена поштовање спрема лескере слуге хем мрзинена лен (1. Летописи 16:21, 22).

О Охозија бичхалѓа панда јекхе заповеднико лескере 50 манушенцар. Акава заповеднико сине панда понеразумно таро прво. Ов ништо на сиклило таро адава со уло е прво заповедникоске хем лескере војниконге, иако ленгоро право шај панда сине ки адаја планина. Акава заповеднико на само со повторинѓа и наредба е прво заповедникоскири хем вакерѓа е Илијаске те хулел, него чхивѓа хем о лафи „сигате“. Кобор смешно! Ов хем лескере мануша нашавѓе пумаро живото ко исто начин сар со нашавѓа о прво заповеднико пле манушенцар. Панда подрско хем глупаво сине о цари. На сине ле ни најхари чувствија, бичхалѓа трито да пути пле манушен. Ама, акава трито заповеднико сине разумно мануш. Ов понизно гело ко Илија хем молинѓа ле ов хем лескере мануша те на мерен сар со муле окола јавера заповедникија хем војникија. Адалеске со сине верно слуга е Девлеске, о Илија сикавѓа милост спрема ленде сар со би сикавела сине о Јехова. Е Јеховаскоро ангели заповединѓа е Илијаске те џал е војниконцар. О Илија шунѓа ле хем повторинѓа е Јеховаскири порака баши осуда против акава лошно цари. Баш сар со вакерѓа о Јехова, о Охозија муло. Ов владинѓа само дуј берш (2. Царевите 1:11-17).

О Илија сикавѓа сар е Јеховаскири милост спрема о понизно заповеднико

Сар о Илија успејнѓа те истрајнел иако околу лесте сине о мануша бут иначие хем бунтовникија? Акава пучибе тано важно аменге да авдиве! Дали некогаш сиан сине разочаримо кеда некој таро тле пашутне на мангља те прифатинел несаво совет хем понадари да керела сине лошна буќа? Сар шај те истрајне ки асавки ситуација? Шај те сикљова нешто таро тхан коте со о војникија аракхле е Илија — „ко врво тари планина“. Иако нашти сигурно те вакера соске о Илија сине адатхе, џанаја кај ов сине мануш со сине ле навика те молинел пе е Јеховаске. Јекх асавко дур хем мирно тхан сигурно дела леске сине можност те овел панда попаше пле мангле Девлеа (Јаков 5:16-18). Исто сар о Илија, амен да шај редовно те одвојна време те шај те молина амен е Девлеске, те викина ле ко анав хем те вакера леске амаре муке. Аѓаар ка овел амен побари сила те истрајна кеда о јавера околу аменде постапинена неразумно хем коркори керена песке лошнипе.

О Илија предајнела пли пророчко наметка

Ало време о Илија те мукхел и задача со добинѓа ла таро Девел. Со керѓа? Џикоте ов хем о Елисеј џана сине пуменге тари диз Гилгал, о Илија вакерѓа е Елисееске те ачховел адатхе. Вакерѓа леске кај ов ка продолжинел коркори џи ко Ветил, кова со сине околу 11 километрија таро Гилгал. О Елисеј одлучно одговоринѓа леске: „Сар сој џивдо о Јехова хем сар сој џивди тли душа, нане те мукхав тут!“ Откеда ресле ко Ветил, о Илија вакерѓа е Елисееске кај ка џал коркори ко Ерихон, кова со сине дур околу 22 километрија таро Ветил. О Елисеј палем бизо те мислинел денѓа о исто одговор. Акава случинѓа пе о трито да пути ко Ерихон, англедер те циден те џан ки река Јордан, која со аракхљола сине околу 8 километрија лендар. Акава да пути акава терно мануш сине решимо те на мукхел е Илија (2. Царевите 2:1-6).

О Елисеј сикавѓа јекх бут важно особина — верно мангипе. Асавко мангипе сикавѓа и Рут спрема и Ноемина. Ој сине бут пханли лаја хем на мангела сине те мукхел ла (Рут 1:15, 16). Авдиве са е Девлескере слугенге ваљанела акаја особина повише таро било кеда англедер. Дали амен да сар о Елисеј хаљоваја кобор тано важно те овел амен акаја особина?

Е Илијаске сине сигурно бут шукар кеда дикхља о верно мангипе пле терне амалескоро. Адалеске со сине ле асавко мангипе, о Елисеј сине ле чест те дикхел о последно чудо е Илијаскоро. Ко брего тари река Јордан, која со ко несаве тхана сине прилично хор хем брзо, о Илија кхувѓа о пани пле пророчко наметкаја. Тегани о пани делинѓа пе. Акава чудо дикхле ле хем „пинда мануша таро пророчка чхаве“. Изгледа кај ола сине група мурша кола со добинена сине обука те шај те предводинен е народо ко обожавибе е чачутне Девлескоро (2. Царевите 2:7, 8). О Илија веројатно надглединела сине ленгоро обучување. Некобор берш англедер, о Илија мислинѓа кај ов тано о единствено верно слуга е Девлескоро ки пхув. Ама, о Јехова наградинѓа ле баши лескири истрајност аѓаар со денѓа ле шанса те дикхел сар са повише џене машкар лескоро народо служинена е Јеховаске (1. Царевите 19:10).

Откеда накхља и река Јордан, о Илија вакерѓа е Елисееске: „Вакер манге со мангеа те керав баши туке англедер те овав лендо тутар“. О Илија џанља кај ало време те џал песке. Ов на сине љубоморно пле потерне амалеске баши и важно задача хем о одговорностија со сине англи лесте. Наместо адава, о Илија сине спремно те поможинел леске ко секова начин. О Елисеј родинѓа само јекх бути таро Илија. Ов вакерѓа леске: „Шај ли те добинав дупло дело таро тло духо?“ (2. Царевите 2:9). О Елисеј на родинѓа те добинел дупло повише свети дух таро адава со сине е Илија. Ов, уствари, родинѓа наследство саво со добинела сине о првобијамо чхаво. Спрема о закони, о првобијамо чхаво ваљани сине те добинел о најбаро дело, или о дупло дело таро наследство те шај те керел пле одговорностија сар поглавари ки фамилија (5. Мојсеева 21:17). Адалеске со о Елисеј ваљани сине те наслединел ле сар Девлескоро пророко, ов дикхља кај ваљани те овел храбро сар о Илија те шај те керел пли задача.

О Илија сине понизно хем мукхља о Јехова те одлучинел дали адава со родинѓа о Елисеј ка керел. Ако о Јехова дозволинела о Елисеј те дикхел сар ов лела е пхуре пророко, адава ка овел сине знако кај адава со родинѓа о Елисеј ка исполнинел пе. Пало кратко време, џикоте акала дуј паше амала пхирена сине хем керена сине лафи, случинѓа пе нешто бут шукар! (2. Царевите 2:10, 11).

О амалипе машкар о Илија хем о Елисеј сигурно поможинѓа е солдујенге те истрајнен ко пхаре ситуацие

Замислин туке, таро јекх пути ко небо појавинѓа пе чудесно светлина која со авела сине са попаше хем попаше. Почминѓе те шунѓовен громија хем силна звукија хем таро јекх пути ули бари бавлал. Тегани дурал дикхле сар нешто бут светинела хем баре брзинаја авела спрема ленде. Чудиме ола одвојнѓе пе, адалеа со цидинѓе пе некобор чекорија напалал хем восхитиме дикхена сине ки кочија која со светинела сине сар те пхене сине тари јаг. О Илија џанља кај ало време те џал песке. Дали уклило ки лате? О извештај на вакерела. Било сар, ов осетинѓа кај нешто ваздела ле наупре, упре ко воздух, хем сине ингардо тари бари бавлал.

О Елисеј чудинѓа пе хем дарандило таро адава со дикхља. Адалеске со дикхља акава пле јакхенцар, ов сине сигурно кај о Јехова ка дел ле „дупло дело“ таро храбро духо е Илијаскоро. Сепак, ко адава моменти о Елисеј сине бут тажно те шај те мислинел ко адава. Ов на џанела сине кај џала лескоро мангло амал, хем веројатно на аџикерела сине палем те дикхел ле. О Елисеј викинѓа: „Мо дад, мо дад! И воено кочија е Израелескири хем лескере јавачија!“ Ов дикхља сар лескоро мангло учители хари по хари нашавѓола таро лескере јакхја. Тегани, тари жал пхаравѓа пле шеја (2. Царевите 2:12).

Дали о Илија шунѓа о тажно викибе пле терне амалескоро, чак шај ов да мукхља несави асвин џикоте хари по хари уклела сине упре ко небо? На џанаја. Ама, ов сигурно џанља кај адава со сине ле асавко амал поможинѓа леске те истрајнел ко пхаре ситуацие. Шукар тано те сикљова таро пример е Илијаскоро хем те овен амен амала со мангена е Девле хем мангена те керен адава со родела лендар о Девел!

О Јехова ингарѓа е Илија ко јавер тхан коте со денѓа ле неви задача

И последно задача

Коте гело о Илија пало акава со уло? Несаве религие сикавена кај сине ингардо ко небо ко Девел. Ама, адава нашти те овел. Пало бут векија, о Исус Христос вакерѓа кај никој на гело ко небо англедер лесте (Јован 3:13). Ама, ко извештај пишинела: „О Илија сине ваздимо тари бари бавлал ко небо“. Тегани, шај пучеа тут кова тано адава „небо“ ко кова сине лендо о Илија? (2. Царевите 2:11). Ки Библија о лафи „небо“ мислинела пе ко духовно тхан коте со живинела о Јехова хем и атмосфера е Пхувјакири коте сој о облакија хем коте со летинена о птице (Псалм 147:8). О небо коте со сине лендо о Илија сине о дословно небо со дикхаја ле. Со уло пало адава?

О Јехова ингарѓа пле мангле пророко ко јавер тхан хем денѓа ле неви задача, ама акава пути ко соседно царство Јуда. О библиско извештај сикавела кај шај повише таро ефта берш пало адава, о Илија панда сине адари. Ко адава време ки Јуда владинела сине о лошно цари, о Јорам. Ов женинѓа пе е Ахавескере хем е Језавелакере чхајаја, со значинела кај ко несаво начин ленгоро лошно влијание панда сине бут силно. О Јехова заповединѓа е Илијаске те пишинел писмо баши осуда против о Јорам. Сар со сине пророкујмо, о Јорам доживинѓа страшно мерибе. Сој панда полошно, ко крајо таро извештај пишинела: „Никој на жалинела сине пали лесте“ (2. Летописи 21:12-20).

Кобор бари разлика сине машкар акава лошно мануш хем о Илија! На џанаја сар хем кога муло о Илија. Ама, џанаја сигурно кај на муло сар о Јорам, баши касте ни јекх мануш на жалинѓа. Е Елисејеске бут фалинела сине леске лескоро амал, ама сигурно хем е јавере верна пророконге. О Јехова да бут ценинела сине е Илија. Акава јасно дикхела пе таро адава со околу 1.000 берша пало адава, кеда о Јехова денѓа и визија коте со о Исус менинѓа пло изглед, о апостолија дикхле о лико кова со преставинела сине е Илија (Матеј 17:1-9). Дали мангеа исто сар о Илија те овел тут вера која со ка поможинел туке те истрајне ко неволје? Тегани, ко прво тхан ко живото чхив е Девле, дружин тут околенцар со мангена ле хем редовно молин тут леске таро вило. Аѓаар ту да засекогаш ка овел тут посебно тхан ко е Јеховаскоро вило!

^ пас. 9 Несаве изучувачија мислинена кај акаја тани и планина Кармил ки која о Девел поможинѓа е Илијаске те побединел е Ваалескере пророкон некобор берша англедер. Сепак, и Библија на вакерела аменге баши која планина точно керела пе лафи.