Idi na sadržaj

Idi na podizbornik

Idi na kazalo

Jehovini svjedoci

hrvatski

Uči od Velikog Učitelja

 14. POGLAVLJE

Zašto trebamo opraštati

Zašto trebamo opraštati

JE LI se netko nekada prema tebi ponašao grubo?— Je li te povrijedio ili ti rekao nešto što baš i nije bilo lijepo?— Trebaš li mu vratiti istom mjerom?—

Mnogi ljudi namjerno povrijede one koji su i njih povrijedili. No Isus je učio da trebamo opraštati onima koji s nama postupaju ružno (Matej 6:12). Što ako je neka osoba često gruba prema nama? Koliko joj puta trebamo oprostiti?—

To je i Petar želio znati. Zato je jednog dana upitao Isusa: ‘Moram li oprostiti sedam puta?’ No sedam puta nije bilo dovoljno. Isus je rekao: ‘Trebaš oprostiti sedamdeset i sedam puta’ ako te osoba povrijedi toliko puta.

Što je Petar želio saznati o opraštanju?

To je zbilja puno! Mi se ne bismo mogli ni sjetiti je li nam netko nanio toliko uvreda ili učinio toliko ružnih stvari. Isus nam je želio reći sljedeće: Ne bismo trebali pamtiti koliko su nas puta drugi povrijedili. Ako nas mole da im oprostimo, trebamo to učiniti.

Isus je želio pokazati svojim učenicima da je veoma važno opraštati. Stoga nakon što je odgovorio na Petrovo pitanje, svojim je učenicima ispričao jednu priču. Želiš li je čuti?—

 Živio jednom jedan kralj. Bio je toliko dobar da je čak posuđivao novac svojim robovima kad im je trebalo. No došao je dan kada je kralj želio da mu robovi vrate novac koji su mu dugovali. I tako su mu doveli jednog roba koji je kralju dugovao 60 milijuna novčića. To je jako puno novca!

Što se dogodilo kad je rob preklinjao kralja da mu da još vremena da vrati dug?

Ali rob je potrošio sav novac i nije ga mogao vratiti kralju. Zato je  kralj naredio da se tog roba proda. Rekao je da treba prodati i ženu i djecu tog roba te sve što posjeduje. A novac dobiven od prodaje trebalo je dati kralju. Što misliš, kako se osjećao taj rob?—

Pao je na koljena pred kraljem i preklinjao ga: ‘Molim te, daj mi još malo vremena i vratit ću ti sav novac.’ Da si bio na mjestu kralja, što bi učinio?— Kralj se sažalio i oprostio mu dug. Rekao je da mu uopće ne mora vratiti novac, ništa od onih 60 milijuna novčića. Rob je sigurno bio presretan!

Ali što je onda taj rob učinio? Otišao je do drugog roba, koji je njemu dugovao samo sto novčića. Uhvatio ga je za vrat i počeo ga daviti, govoreći: ‘Da si mi vratio sto novčića koje mi duguješ!’ Možeš li zamisliti da bi netko tako postupio, naročito ako bi mu kralj oprostio tako velik dug?—

Kako se rob ponio prema drugom robu koji mu nije mogao vratiti dug?

Rob koji je dugovao samo sto novčića bio je siromašan. Nije mogao odmah vratiti dug. Zato je pao pred tog prvog roba i preklinjao ga: ‘Molim te, daj mi još vremena i vratit ću ti što ti dugujem.’ Je li mu trebao dati još vremena?— Kako bi ti postupio?—

Taj čovjek nije bio dobar kao što je bio kralj. Želio je odmah svoj novac. A budući da mu rob nije mogao platiti, naredio je da ga bace u zatvor. Drugi su robovi sve promatrali i nije im se svidjelo to što je uradio. Bilo im je žao roba koji je završio u zatvoru, pa su otišli kralju i sve mu ispričali.

 Ni kralju nije bilo drago što se to dogodilo. Jako se naljutio na roba koji nije oprostio dug drugom robu. Pozvao ga je i rekao mu: ‘Ti zli robe, zar ti nisam oprostio tvoj dug? Nisi li i ti trebao oprostiti drugom robu?’

Što je kralj učinio robu koji nije oprostio drugom robu?

Rob koji nije oprostio drugom robu trebao je naučiti nešto od dobrog kralja, ali nije. Zato je kralj naredio da ga bace u zatvor dok mu ne vrati 60 miljuna novčića. A naravno, tamo nije mogao zaraditi novac i vratiti ga kralju. Zato je u zatvoru ostao do kraja života.

Kad je Isus završio priču, rekao je svojim učenicima: “Jednako tako će i moj nebeski Otac postupiti s vama ako od srca ne oprostite svaki svome bratu” (Matej 18:21-35).

Znaš, svi dugujemo Bogu jako mnogo. Ustvari, sam naš život dar je od Boga! Pa u usporedbi s tim koliko mi dugujemo  Bogu, drugi nama duguju malo. Ono što nam oni duguju može se usporediti sa sto novčića koje je jedan rob dugovao drugom robu. A ono što mi dugujemo Bogu zbog loših stvari koje činimo je kao 60 milijuna novčića koje je rob dugovao kralju.

Bog je jako dobar. Iako radimo loše stvari, on nam oprašta. Ne traži od nas da mu platimo za to tako da nam zauvijek oduzme život. Ali moramo upamtiti sljedeće: Bog nam oprašta jedino ako i mi opraštamo drugima koji nas povrijede. O tome je dobro razmišljati. Slažeš li se?—

Što ćeš učiniti kad te netko moli da mu oprostiš?

Ako ti netko učini nešto što nije lijepo, ali onda kaže da mu je žao zbog toga, kako ćeš postupiti? Hoćeš li mu oprostiti?— Što ako se to ponovi više puta? Hoćeš li mu opet oprostiti?—

Da mi nekoga molimo da nam oprosti, voljeli bismo da on to i učini, je li tako?— A jednako bismo i mi trebali postupiti prema toj osobi. Ne samo da trebamo reći da joj opraštamo već to trebamo iskreno i od srca učiniti. Kad tako postupamo, pokazujemo da zbilja želimo biti učenici Velikog Učitelja.

Da bismo shvatili koliko je važno opraštati, pročitajmo Priče Salamunove 19:11; Mateja 6:14, 15 i Luku 17:3, 4.