Idi na sadržaj

Idi na podizbornik

Idi na kazalo

Jehovini svjedoci

hrvatski

Poučne priče iz Biblije

 62. PRIČA

Kraljevstvo nalik ogromnom stablu

Kraljevstvo nalik ogromnom stablu

Jedne noći Nebukadnezar je sanjao nešto što ga je jako uplašilo. Pitao je svoje mudrace da mu kažu što taj san znači, ali oni ga nisu mogli objasniti. Na kraju je kralj razgovarao s Danijelom.

Nebukadnezar mu je ispričao: “U snu sam vidio jedno stablo koje je naraslo skroz do neba. Zapravo, bilo je toliko visoko da su ga mogli vidjeti svi ljudi na Zemlji. Imalo je lijepo lišće i puno plodova. Životinje su se odmarale u njegovoj sjeni, a ptice su na njemu pravile gnijezda. A onda je jedan anđeo sišao s neba i povikao: ‘Posijecite drvo i odrežite mu grane — ostavite mu samo panj s korijenjem! Neka bude u željeznim i bakrenim okovima. Neka više nema ljudsko srce, nego životinjsko, i neka tako stoji sedam vremena. Tada će svi ljudi znati da je Bog najveći vladar i da kraljevstvo može dati kome god hoće.’”

Kad je Jehova otkrio Danijelu značenje tog sna, on se jako uplašio. Zatim je rekao kralju: “Da barem ovaj san govori o tvojim neprijateljima, kralju moj! Ali nažalost, radi se o tebi. Ti si visoko stablo koje je posječeno. Ostat ćeš bez kraljevstva i jest ćeš travu kao neka životinja. Ali kasnije ćeš opet biti kralj, jer je anđeo rekao da panj s korijenjem mora ostati.”

Godinu dana kasnije Nebukadnezar je šetao po ravnom krovu svoje palače i ponosno promatrao Babilon. Rekao je: “Divim se sam sebi! Ovako veličanstven grad još nitko nije sagradio!” Dok je on tako pričao sam sa sobom, odjednom se čuo glas s neba: “Nebukadnezare! Praviš se važan i misliš da si bolji od drugih, a sada ćeš ostati bez svog kraljevstva!”

Istog časa Nebukadnezar je postao lud i počeo se ponašati kao divlja životinja. Više nije mogao biti u svojoj palači, nego je živio među životinjama u divljini. Kosa mu je narasla kao orlovo perje, a nokti su mu bili dugi kao ptičje pandže.

 Nakon sedam godina Nebukadnezar je opet postao normalan, a Jehova ga je vratio na prijestolje. Tada je Nebukadnezar rekao: “Slavim Jehovu, Kralja nebeskoga! Sada znam da je on najviši vladar. On kažnjava one koji su oholi i prave se važni, a kraljevstvo daje kome god hoće.”

“Ponos ide pred slomom i oholost pred padom” (Mudre izreke 16:18)